Кућа Добрих Вести

Login

БРИКС - Самит "земаља од златних цигала"

Оцените овај чланак
(1 Глас)

briksbomoПо кинеском писму, скраћеница БРИКС се пише са четири карактера који дословно значе “земље од златних цигала”, делимично као исказивање њихове обећавајуће будућности.

 

 

Наиме, по кинеској изреци “чисто злато не страхује од ватре”.

 

 

Да ли изрека важи и у случају БРИКС, показаће осми самит њених чланица који почиње данас у југозападној индијској савезној држави Гоа.
Пре 15 година је британски економиста Џим О’Нијл, створио кованицу “БРИК” - Бразил, Русија, Индија и Кина. Четири државе су оформиле институционални оквир пре 10 година, а онда им се пре пет година на самиту први пут придружила и ЈУжна Африка, па отуда БРИКС.


БРИКС за циљ имају да свој растући економски, па отуда и политички утицај преточе у уравнотеженије међународне односе у мултиполарном свету. БРИКС чине 43 одсто светског становништва, око 25 одсто копнене масе планете Земље, а збирно њихов укупан домаћи производ (БДП) мерен паритетом куповне моћи (PPP, по тржишним ценама) учествује са 31 одсто у светском БДП. Удео пет држава у светској трговини је 17 одсто и преко 19 у међународном извозу. Од 2009, по стишавању глобалне финансијске кризе, БРИКС су допринеле са 50 одсто привредном расту у свету и у светском ланцу снабдевања имају критичну улогу.

                                             BRICSsssss

 

Не игнорисати БРИКС


БРИКС је исувише велике да би могле да буду игнорисане. Њихове привреде су на путу да пре 2050. претекну Групу седам (Г-7), најразвијенијих земаља на свету. Отуда БРИКС желе одговарајући економски и политички утицај.


БРИКС сматрају како глобалне институције које су победничке силе успоставиле после Другог светског рата, попут Међународног монетарног фонда (ММФ) И Светскје банке (СБ), више не одражавају економске односе у свету. Пошто су њихиови захтеви за реформом до сада отали без суштинског одговора, БРИКС су основале мултилатералну Нову развојну банку (NDB) са почетним капиталом од 100 милијарди америчких долара и постигле Споразум о обезбеђивању резерви (CRA) за бављење евентуалним финансијским кризама са, такође, 100 милијарди долара. Индија и Бразил, уз то, траже реформ Савета безбедности Уједињених Нација како би добиле статус сталних чланица најутицајнијег тела у светској политици.


Званичници из БРИKС сматрају како сарадња између држава не само да пружа резултате који су у складу са њиховим интересима, већ може да буде на корист других земаља. Сарадња БРИКС наиме треба да доведе до постепених прогресивних промена у међународном систему управљања и ублажи шокове који би могли да проистекну из глобалних реформи.


Но поједине чланице БРИКС су последњих година упале у рецесију због смањивања глобалне тражње и нижих цена сировина, а неке су трпеле због корупционишких афера у врху власти. Русија и Бразил изгледа да сада полако излазе из рецесије, док је Јужна Африка једва успела да је избегне.
Кина, друга најмоћнија привреда у свету, успорава вртоглави привредни развој услед спровођења далекосежних реформи. Но, Индија, друга најмногољудија земља на свету, је са владом премијера Нарендре Модија велика привреда која се најбрже развија. Па опет, неки медији у свету настављају да постављају вечита питања у вези кредибилита групације.

                                        zastava

 

О’Нијл каже да га БРИКС нису изневериле


Лорд О’Нијл који је донедавно био члан кабинета владе конзервативног премијера Дејвида Камерона, међутим одлучно одбија сугестије да је важност БРИКС била прецењена. По њему, величина четири првобитне БРИК је приближно у складу са његовим првобитним пројекцијама. “Гледајући период од 15 година људи такође треба да знају, да су у првој деценији пошто сам сковао скраћеницу, све државе БРИКС оствариле раст много већи него што сам предвидео,” подсетио је О’Нијл на период док је био директор у америчкој мулитринационалној банци Голдман Сакс.
О’Нијл признаје да је привредни развој Бразила и Русије у протеклој деценини био разочаравајући. Но, по њему, две државе и сада учествују са истим уделом у глобалном БДП као 2001. Бразил, упркос свим значајним проблемима је виши на светским лествицама него што је О’Нијл тада предвиђао. Са друге стране, чланицама БРИКС, НР Кини и Индији је током 2016. предвиђен раст од 6,7, односно 7,6 посто, највише међу великим привредама у успону.


По О’Нијлу, Индија наставља путем којим је ишла протеклих 15 година. Са исправним структурним реформама, друга најмногољудија земља на свету (преко 1,25 милијарди становника) ће можда бити у стању да одржава двоцифрене стопе привредног раста, у нкадашњем стилу НР Кине.
Но, О’Нијл сматра да је најуспешнија БРИКС прича и даље НР Кина, која је, упркос недавном успоравању привредног раста, далеко премашила очекивања. ”Веома је важно што Кина током ове деценије остварује раст већи него што сам претпоставио”, казао је британски економиста. Даље, уколико привреда НР Кине буде до краја деценије расла по просечној стопи од око шест одсто, испуниће О’Нијлову 20-тогодишњу пројекцију.


О’Нијл верује да Кина може играти кључну улогу јер је толико велика – два пута већа од остале четири БРИКС економије заједно. Даље, на срећу најмногољудије државе на свету (1,35 милијарди становника), остале земље желе – или би требало да желе – да она успе.


“Динамишна привреда Кине је у интересу многих других земаља, нарочито оних које извозе робе И услуге које су потребне модерној, све више потрошњом покретаној Кини. У ствари је успон кинеског потрошача можда најважнија појединачна глобална економска варијабла данас – битнија од економских проблема који муче Европу И Јапан или од питања одрживости светског значаја индијске привреде,” оценио је О’Нијл.


По О’Нијлу, време је за Индију


О’Нијл сматра да је садашње време важно за Индију и по њену, чини се да није далеко тренутак када ће ова земља постати трећа по величини привреда у свету. У ствари, мерено PPP, Индија је већ на том месту са БДП који је у 2016. процењен на 8,7 билиона долара.


Индија, према званичним саопшењима, остварује раст између седам до осам посто и њено становништво постаје оптимистичније. Но и, остају многа питања да ли Индија заиста може да се преобрати, зависно од тога шта ће се догађати током наредне две деценије.


Индија поседује факторе који стоје иза читавог концепта БРИКС, а то су демографија и продуктивност. Демографски профил Индије током наредних 15 до 20 година је повољан, она ће постати најмногољудија змља на свету (у 2050. ће имати 1,66 милијарди становника) И зато јој је, у принципу, бити много лакше да остварује већу стопу раста.


“До 2017, Индија би могла да престигне Италију И Бразил и постане седма економија по величину у свету; до 2020, постоји оправдана шанса да ће престићи Француску и Велику Британију и постане пета по величини,” рекао је О Нијл.

BRICSmodi

 

“Од сада па до 2030, стопа раста индијске радне снаге додаће армији рада онолико запослених колико их је сада у четири највеће привреде у Европи заједно”, рекао је овај економиста. По њему, Индија је И мање урбанизована, у раној је фази када се стичу користи од моћних снага које обично прате тај процес. Такође, чини се да се инвестициона клима у Индији побољшава.


Уз величину и раст радне снаге у земљи, други кључан фактор који покреће дугорочни економски учинак јесте продуктивност, а ту по О Нијлу, Индија споро напредује. “Уколико Индија не нађе начин да унапреди (продуктивност), демографски профил земље могао би постати терет уместо предности,” додао је он.



О’Нијл сматра да привреде БРИКС могу појачати сарадњу предузимањем заједничких инвестиција у чисте и алтернативне енергије, које би одговориле на климатске промене, нарочито сада када су НР Кина И Индија потписале Париски споразум о климатским променама. Такође, земље БРИКС би требало да размотре разумно заједничко учешће у инфраструктурним пројектима.


“Кинеска Иницијатива Појаса и пута се тиче три од пет земаља БРИКС. Може се замислити да инвестиционе банке свих земаља чланица БРИКС играју улогу у инфраструктурним пројектима везаним за Појас и пут. То би била значајна прилика за њих да ураде ствари заједно, што би могло да помогне у оснаживању њихових као и глобалне привреде”, додао је овај економиста.

 

BRICS-images

 

О’Нијл признаје да су изазови са којима се економије суочавају многобројни, као и потенцијалне препреке њиховом расту и развоју. То су тешкоће у вези здравља становништва, образовања,неодговарајуће заступљености у светским телима управљања, као И краткорочни циклични проблеми. Творци светске политике би требало да се обавежу на уклањање таквих препрека И омогуће БРИКС да коначно остваре њихове истинске могућности, закључује О’Нијл.


Осми самит БРИКС


На осмом самиту БРИКС ће лидери пет веома различлитих земаља и привреда наставити веома комполиковано трагање за заједничким путем И многе од 65 тачака манифеста објављеног после самита 2015. у Русији усмерене су на проналажење заједничког става о светским питањима.
Пет веома различитих влада, другачији политички и економски системи, па и узајамна ривалства, представљају компликацију изналажењу заједничког пута. Зато су и многе од 65 тачака манифеста објављеног после самита 2015 усмерене на напоре да се говори једним гласом о глобалним питањима.
Истовремено, спољно економскои И политичко окружење није повољно за БРИЦС. Јачају протекционистичке тежње међу најразвијенијим привредама света, лута Европска унија (ЕУ), снаже популистичке тежње у њој и у Сједињеним Америчким Државама. Обнавља се хладноратовски говор због блискоисточних жаришта, Украјине, Јужног кинеског мора, Корејског полуострва. Ту су и глобални тероризам, мигрантска криза која погађа три континента, вечито затегнути односи две нуклеарне силе Индије и Пакистана…


Кључне теме самита


Кључне теме за Индију током њеног председавања БРИКС биће изградња одговарајућих И колективних решења за групу. Према Министарству спољних послова, Индија ће усвојити петоструки приступ - изградња институција, примена, инеграција, иновације и континуитет уз консолидацију. Акценат ће бити на спровођењу обавеза преузетих са претходних самита и проналажење синергије у оквиру постојећих политичких и економских механизама.


Према оценама у индијским медијима, премијер Моди ће током дводневног самита настојати да улије нову енергију у БРИКС. Државници ће разматрати "изгледе за глобални раст, улогу БРИКС у предвођењу тог раста И како томе ми можемо да допринесемо", казао је један званичник министарства спољних послова у Њу Делхију.


Премијер Индије Нарендра Моди жели да та земља остави свој траг на БРИКС током председавања групацијом. Усредсређен на све већу сарадњу унутар БРИКС, премијер Моди је планирао одржавање око 50 министарских и званичних састанака И догађаја у 2016. као припрему за самит.

 

 

Председавање самитом БРИКС пружа Индији добру прилику да спроведе своју агенду повећања инвестиција за пројекте који су за њу од приоритетног значаја, нарочито у сектору инфраструктуре, И расправу о трговинским баријерама.


Властита очекивања имају и различлити учесници. На пример, пословне групе желе лакше међусобно пословање и остваривање већу трговину, па ће се Пословни савет БРИКС залагати за посебне пословне визе, чиме би било олакшано путовање бизнисмена из ових земаља широм групације. Групе цивилног друштва надају се да ће бити консултоване приликом креирања политике.


Да ће у фокусу осмог самита бити Азија наговештава чињеница да ће међу гостима бити и лидери Авганистана и Малдива. Индија је на самит позвала и лидере регионалне групације, Иницијативе за мултисекторску техничку и економску сарадњу у Бенгалском заливу (BIMSTEC). "Постоји велика синергија између земаља БРИКС и BIMSTEC и самит у Гои ће помоћи трагању за тим,” казала је једна индијска званичница.


BIMSTEC сачињавају Индија и њени суседи Бангладеш, Мјанмар, Сри Ланка, Тајланд, Бутан и Непал. Од оснивања 1997. је BIMSTEC имао успехе у неким подручјима, али и та групација треба да реализује пуни потенцијал. У Индији сматрају да земље BIMSTEC имају огромне могућности, пре свега, у областима трговине, поморске привреде, туризма, нарочито верског и крстарења, као и енергетске безбедности.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 15 октобар 2016 21:06
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија