Кућа Добрих Вести

Login

Достигнућа осмог самита земаља БРИКС

Оцените овај чланак
(1 Глас)

modileadersБЕОГРАД - Достигнућа на економском плану недавног осмог самита земаља БРИКС – Бразила, Русије, Индије, Народне Републике Кине и Јужне Африке, пригушила је политичка галама по медијима.

 

 

Упркос томе разговори о економским питањима током самита у индијској савезној држави Гоа петорице државника из земаља са највећим и најмногољудијим привредама у успону били су значајни.


Самит 15. и 16. октобра је донео замах у сарадњи међу чланицама БРИКС и очувао досадашња опипљива остварења. Донето је неколико далекосежних одлука о подстицању економске сарадње које су увелико остале непоменуте због опседнутости главних међународних, али и неких националних медија, актуелним глобалним политичким питањима као што је тероризам.

 

БРИКС намеравају да подстакну светску привреду

 

Састајући се у време када се глобална привреда опоравља, али слабости и даље опстајавају, БРИКС су истакле решеност да користе сва средства – монетарна, фискална и структурна – како би оствариле одржив, уравнотежен и раст који ће обухватити све земље. Такав раст, верују чланице групације, унапредиће привредни напредак јачањем трговинских, финансијских и инвестиционих веза. Тако би био подстакнут и мултилатерални трговински систем у оквиру Светске трговинске организације (СТО) у време када је глобална привреда суочена са протекционизмом из развијених земаља.

                                putin23

 

 

Истакнута је и важност сарадње БРИКС како би светска привреда била стабилизована, а њен раст обновљен. Један од главних циљева је удвостручење трговине унутар групације до 2020, са садашњих преко 250 милијарди долара. Ово чини једва пет посто глобалне трговине.


Но, подаци индијског министарства трговине показују да је током седам година до 2014, обим трговине међу земљама БРИКС растао по просечној годишњој стопи од 17 одсто што је много више него у случају светске трговине у истом периоду. Ти подаци показују да је НР Кина сада највећи трговински партнер Бразила, Русије и Јужне Африке.


Међутим, док се споразум о слободној трговини међу овим земљама не разматра, нови напредак потиче од овогодишњег усвајања пореског и царинског оквира о сарадњи ради олакшавања трговине међу чланицама групације. Коначно, први Трговински сајам БРИКС одржан је у Њу Делхију, мало пре самита. Трговински сајам може, уз Пословни савет БРИКС, послужити оснаживању међусобне трговине, повећању пословних могућности, успостављању кључних инвестиционих веза и олакшати трговину унутар групације.


Ипак, успех таквих трговинских тежњи неће бити остварен без потребне трговинске либерализације. Приврженост томе, пак, губи привлачност широм света пошто популизам и протекционизам прожимају политике држава.

                                putiniostali

 

Државници БРИКС су поздравили усвајање Агенде Уједињених Нација за одржив развој до 2030. године. Истакли су да су приступ оријентисан на људе и целину, заузет у документу светске организације и превасходна оријентација на искорењивАње сиромаштва, засновани на једнаком и уравнотеженом економском, друштвеном и еколошки одрживом развоју, Зато БРИКС захтевају да развијене земље поштују да њихове обавезе по ѕваничној помоћи за развој достигну 0,7 одсто укупног националног прихода (GNI) земаља у развоју.

 

Све већи значај НРБ

 

Једно од значајних економских достигнућа истакнуто у завршној декларацији са 110 тачака јесте операционализација Нове развојне банке (НРБ) и Споразума о резервама за ванредне прилике (CRA). Аналитичари оцењују да би НРБ са предвиђеним капиталом од 100 милијарди долара, требало да увелико допринесе светској привреди и јачању међународне финансијске архитектуре.


Банка, са седиштем у Шангају, финансијском средишту НР Кине, и са искусним индијским банкаром К.В. Кумаром првим председавајућим, већ је одобрила сет кредита вредних 911 милиона долара за програме обновљиве енергије у чланицама БРИКС. У Декларацији из Гое је изражено задовољство и што је НРБ издала у кинеским ренминбијима (RMB) први сет зелених обвезница вредних три милијарде долара.
НРБ планира да у 2017. више него удвостручи на 2,5 милијарди долара своју подршку инфраструктурним пројектима. Банка намерава и да идуће године прибави 1,5 милијарди долара из различитих извора.


Русија, НР Кина и Јужна Африка су намириле своје обавезе у НРБ две године унапред. То показује озбиљност чланица да НРБ успе. Са самита је Пословном савету БРИКС, који окупља и низ истакнутих бизнисмена из пет земаља, поручено да блиско сарађује са НРБ.

 

Према анализама у индијским медијима, снажнија НДБ би представљала значајан подстицај земљама у развоју. “Само је инфраструктури широм света годишње потребно 1,5 билиона долара, а од те суме све мултинационалн банке могу да прикупе заједно, можда, 15 одсто,” казао је председавајући НРБ Кумар.

                         logobrisk
НРБ је раположена да смањи трошкове позајмица државама чланицама тако што ће кредите давати у локалним валутама. То не захтева улагања у осигурање од неповољних кретања цена.


НРБ планира да ускоро повећа број запослених са 80 на 300. Намерна је и да отвори регионални центар у Јужној Африци.


На овогодишњем самиту је Индија потписала меморандум о разумевању о Општој сарадњи са НДБ кроз Међубанкарски механизам о сарадњи БРИКС. Пет банака из земаља грпације основало је Међубанкарски механизам како би повећали трговинске и економске односе између њихових земаља и компанија.

 

На самиту је саопштено и да је CRA спреман за деловање. До сада је само Међународни монетарни фонд (ММФ) пружао ову врсту безбедносног осигурања за случај криза платне неуравнотежености и то кроз зајмове о структурном прилагођавању.

 

Припреме за оснивање БРИКС Агенције за кредитне рејтинге

 

На самиту је поздрављено што ће стручњаци размотрити могућност успостављања независне БРИКС Агенције за кредитне рејтинге која би била заснована на тржишним принципима и допринела јачању глобалне управљачке архитектуре. Наиме, годинама Индија, Русија и друге земље у развоју изражавају незадовољство функционисањем глобалних агенција за рејтинг. Индијски министар финансија Арун Џаитли непрестано исказује забринутост због пристрастности и методологије неких од тих агенција од којих умногоме зависе банковни кредити на међународном тржишту капитала.


Недавно је и председник НДБ Кумар коментарисао рад трију великих агенција за рејтинг – Стандард и Пурс (S&P), Фич и Мудиз, којима је седиште у Сједињеним Америчким Државама. Оне су, по Кумару, још увек резервисане према БРИКС и заговарају да та групација “има ограничен успех или посрће”.

 

Међу осталим главним достигнућима Гоа самита БРИКС јесте и разрада детаљне мапе ка успостављању нових институција способних да продубљују сарадњу унутар групације и њено деловање. То су Платформа за пољопривредна истраживања БРИКС, Мрежа за истраживање у железницама, стратешки институт за привредна питања и различити форуми намењени младима. Наиме, 65 одсто радне снаге у земљама БРИКС чине млади људи. Међу 1,25 милијарди Индуса, другој најмногољудијој земљи на свету, они до 35 година чине 800 милиона.

 

Први самит БРИКС и BIMSTEC

 

Један од “врхова” догађања у Гои је био паралелни самит са лидерима регионалне Иницијaтиvе Бенгалског залива за мултисекторску техничку и економску сарадњу (BIMSTEC). BIMSTEC чине Бангладеш, Бутан, Индија, Непал, Сри Ланка, Мјанмар и Тајланд. НР Кина i Индија већ имају јаке трговинске везе са тим земљама, а самит БРИKС- BIMSTEC ће пружити простор за даље продубљивање односа.

                               cvecevrisk
Самит двеју групација је био организован на иницијативу Индије. То је наставак традиције започете 2014, када је домаћин Јужна Африка, позвала државнике низа земаља са афричког континента да се састану са колегама из БРИКС. Прошле године на самиту БРИКС у Уфи је председник Русије Владимир Путин угостио државнике из земаља Централне Азије, чланица тзв. Шангајске групе.


Сагласност чланица БРИКС у погледу BIMSTEC говори да је та групација од велике важности за силе у експанзији. Тренутно, просечна стопа раста у региону BIMSTEC износи око 6,5 посто. Ради се о потрошачком тржишту у експанзији, са огромним могућностима за развој трговинског и енергетског партнерства, изградње бољих пословних односа, и инвестиција у развој инфраструктуре.

 

Плодни билатерални разговори на маргинама самита БРИКС

 

Самити су прилика и да државници разговарају о озбиљним билатералним темама. Председник Путин и индијски премијер Нарендра Моди су потписали 20 споразума, у укупној вредности од 23 милијарде долара. Међу њима су документи о куповини ракетних система С-400 за модернизацију индијских оружаних снага, као и Роснефтову куповину 98 одсто кафтне компаније Есар и њене рафинерије. Детаљно је размотрена и могућност изградње руско-индијског нафтовода из Сибира, вредног 25 милијарди долара.


Индија је такође потписала са Мјанмаром споразуме из области електричне енергије, банкарства и осигурања. Постоје споразуми у вези изградње 69 мостова на делу аутопута који повезије те две државе и Тајланд.
Кина је такође искористила прилику за проширење свог тржишта у суседству. Председник Си Ђинпинг је посетио Бангладеш непосредно пред самит и обећао помоћ од 20 милијарди долара. Индија је, пак, обећала источном суседу две милијарде долара.


Си покушава да створи велику производну базу и у њу укључи и Бангладеш. Такође настоји да приволи Непал на блискије везе укључујући продужење железничке везе са Тибета.


БРИЦС са укључивањем BIMSTEC постаје још важна групација, упркос проблемима. Постаје већи форум који обухвата готово две петине светског становништва.


Идуће године ће домаћин деветог самита БРИКС бити НР Кина. Друга најмоћнија привреда свет и најмногољудија земља преузима председавање групацијом 1. јануара 2017.

 

Значај БРИКС

 

Са привредама Русије, Бразила и Јужне Африке које је се налазе у рецесији, кинеском која успорава и протекционизмом који расте на глобалном нивоу, ово је био самит од суштинске важности који је реафирмисао значај БРИКС. Критике су утишане, под предпоставком да ће БРИКС моћи у будућности да испуни неке од својих кључних циљева.
Аналитичари оцењују да је и последњи самит БРИКС остварио опипљиве резултате у економској сфери. Они би требало да преокрену успоредни привредни раст у земљама чланицама, али и да ојачају статус БРИКС који све више настоји да представља земље у развоју.


Има и мишљења да је почетна еуфорија везана за БРИЦС, као алтернативе за глобалне институције којима доминира Запад избледела. Но, државе чланице групације остају посвећене повећању свог анганжмана, консолидацији њиховог претходног институционалног напретка и утврђивању одрживог пута економског препорода БРИКС – који чине 43 посто светске популације, 30 посто светског БДП и 17 посто светске трговине.

 

Различити геополитички интереси можда спречавају израстање БРИКС у потенцијални безбедносни споразум. Но у „гео-економији“ је суђено да БРИКС одиграју све важнију улогу, нарочито ако НДБ успе у остваривању својих циљева. То заузврат захтева значајан раст тренутне активе од 100 милијарди долара. Према неким извештајима, пројектовани циљ је њен раст до билион долара.


Највећи успех самита можда представља слање важног сигнала свету да упркос унутрашњим проблемима у неким од чланица и мноштву различитих интереса, земље БРИКС остају уједињене на путу сарадње. Њихове заједничке интересе за праведнијом светском економијом дели такође велики број дугих земаља у развоју, које у БРИКС виде и инспирацију и вођу у савременој немирној глобалној политици.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 05 новембар 2016 22:14
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија