Кућа Добрих Вести

Login

Живахни Гуџарат

Оцените овај чланак
(2 гласова)

dagnidaСваке друге године власти једне од привредно најразвијенијих индијских савезних држава Гуџарат, приређују глобални самит и међународни сајам.

 

Осми скуп “Живахни Гуџарат” ће бити одржан у Гандинагару, административном центру најзападније индијске државе од 10. до 13. јануара 2017. Основна тема самита је "Одрживи економски и друштвени развој".


На самиту ће се окупити шефови држава или влада, министри, корпоративни лидери, доносиоци политичких одлука, шефови међународних институција и чланови академских заједница из најмање 110 земаља из разних делова света. Преко 2.500 чланова делегација ће разматрати питања развоја и унапређења сарадње, па се ово привредно окупљање сматра изузетном приликом за успостављање пословних веза.


„Живахни Гуџарат“ је идеја премијера Индије Модија


Индијски премијер Нарендра Моди ће отворити самит и председавати конференцији за округлим столом за којим ће бити директори неких од водећих светских компанија, као и група добитника Нобелове награде да би разговарали о глобалним трендовима. Један од главних догађаја на самиту ће бити Модијево инаугурисање међународне берзе у Гуџаратском међународном финансијском техничком граду (GIFT), првом те врсте у Индији у близини Гандинагара. Званичници Гуџарата кажу да, уколико је привредна „престоница“ земље Мумбај (Бомбај) „индијски Њујорк”, онда је енергични GIFT “Чикаго”.

 

                                   vibratn

 

Бомбајска берза (BSE), најстарија у Азији и 11. у свету по тржишној капитализацији, те 12. у свету, а опет у Мумбаију Национална берза (NSE), почеле су међународну размену у GIFT. У току су разговори за размену са, између осталих, Лондонском берзом метала и Хонгконшком берзом.


У последња три месеца, у GIFT су обављене трансакције вредне милијарду америчких долара. GIFT омогућава компанијама да прибављају међународне девизе (доларе или евре) без напуштања Индије и пружа почетну алтернативу финансијским окрузима Лондона и Токија.


Премијер Моди је од 2001. био 12 година главни министар Гуџарата, чијом привредом је тада преовладавала трговина, уз “џепове” индустрије. Гуџарат је на крају Модијевих мандата постао предводник у индустријској производњи, производно чвориште аутомобила, произвођач Бомбардијерових вагона за подземне железнице (које сада извози у Аустралију) и један од главних учесника у настајању индустријског коридора Делхи-Мумбаи.


Гуџарат је био један од предводника привредног успона Индије последњих деценија. Три најбогатија индијска пословна чловека – Мукеш Амбани, Дилип Шангви и Азим Премђи су Гуџарати. Рилајенс, један од највећих индијских приватних конглометара је у власништву Мукеша Амбанија. Индустријски центри Ахмедабад и Сурат доминирају индијским сектором синтетичког текстила. Једна од највећих у свету фабрика џинса је у Ахмедабаду, који је и седиште неких од гиганата индијске фармацеутске индустрије. Од свега тога је та савезна држава имала лепе приходе преточене у развијену инфраструктуру што је многе Индусе убедило да изгласају Модија за федерачног премијера 2014.

                                     nadreci

 

Привреде Индије и Гуџарата


Индија је пак током финансијске 2015/2016. године (1. април-31. март), увећала укупан домаћи производ (БДП) за 7.6 одсто, што је више од 7.2 одсто годину дана раније. БДП је у периоду јули-септембар 2016. порастао на годишњем нивоу за 7,3 одсто, побољшање у односу на 7,1 у претходном тромесечју, као подледица добре пољопривредне сезоне и значајног увећања индустријске производње.


Привреда Индије, друге најмногољудије земље на свету (преко 1,25 милијарди становника) је седма највећа мерено номиналним (када се не одбије инфлација) БДП, али и трећа највећа према паритету куповне моћи (сходно тржишним ценама, PPP). У земљи која се простире на готово 3,3 милиона квадратних километара, од 1991. се примењују тржишно оријентисане реформе. Главне међународне финансијске институције сматрају Индију новоиндустријализованом земљом.


Према Међународном монетарном фонду (ММФ), привреда Индије је у 2015. вредела близу 2,2 билиона долара мерено номиналним БДП. Индијски БДП је, према PPP, достигао осам билиона долара. Са просечном стопом раста од 5.8 одсто протекле две деценије Индија је једна од великих привреда у успону које се најбрже развијају.


У Гуџарату сматрају да је та савезна држава са преко 65 милиона становника динамо брзог привредног развоја Индије под владом премијера Модија. Гуџарат учествује са 19 одсто у укупној индустријској производњи (у Индији под тиме рачунају индустрију роба, рударство и енергетику), као и 10 одсто индустрије роба. Са само пет одсто укупне радне снаге у земљи, Гуџарат суделује са 22 одсто у извозу Индије и чак 41 одсто у карго извозу. Гујарат је сврстан као први по “лаком обављању послова”. Све то је последица, сматрају у Гуџарату, посебних предности које савезна држава поседује, погодне географске локације, развоја савремене инфраструктуре и здраве политике власти.

                              samit

 

Важност самита „Живахни Гуџарат“


У индијској штампи може да се прочита да је самит “Живахни Гуџарат” пример визионарског приступа владе те савезне државе према укључујућем и одрживом развоју тако што су вођени постојана политика и ефикасно промовисана улагања. Самит “Живахни Гуџарат” је први пут организован 2003. како би била убрзан прилив инвестиција у ту савезну државу која се простире на 196.000 квадратних километара. Од регионалног инвестиционог сајма је од тада самит израстао у један од најважнијих међународних пословних догађаја у домовини, инвестициони форум за Гуџарат, али и везе између глобалног бизниса и Индије, те највећа платформа за омогућавање пословања у тој земљи. Скуп представља идеалну прилику за пословно умрежавање и интеракцију кроз пословне састанке (B2B) и или сусрете пословних људи са представницима влада (B2G), кажу организатори.


У саопштењу из амбасаде Индије у Србији се тако наводи да су на самиту пре две године предузетници из више од 110 земаља најавили инвестиције од 400 милијарди долара и потписана је 21.000 меморандума о сарадњи, укључујући и 1.225 стратешких партнерстава. Истовремено, самит и пратећи сајму је посетило два милиона људи.


Самит је постао и јединствени форум за размену знања и идеја за суочавање са неким од актуелних глобалних изазова. Овог пута у фокусу „Живахног Гуџарата” неће бити производња већ иновације, проналасци, истраживање и развој, те стварање знања. У партнерству са Нобеловом фондацијом, планирана је изложба добитника Нобелове награде. Одабрани су лауреати Нобела из области физике (међу њима и пореклом Индус, структурни биолог Venkatraman Ramakriшnan, председник британског Краљевског друштва), хемије и медицине, на основу два параметра: рада који је променио друштво или је увећао стварања богатства.


Како наводе организатори, биће довољно прилика за интеракцију са кључним творцима политике, лидерима индустрија, глобалним мислиоцима, законодавцима и познатим академицима из читавог света. Учесници могу присуствовати дискусијама међу секторским стручњацима и светским интелектуалцима на низу семинара знања како би разумели еволуцију глобалних трендова у појединим областима.


Овогодишњи самит се одржава на простору од 125.000 метара кватратних. Сектори у фокусу су: авио и одбрамбена индустрија, пољопривреда и прехранбена индустрија, биотехнологије; хемијски и петро-хемијски производи, електроника, системски инжењеринг, прозводња, грађевинарство, обновљиви извори енергије, заштита животне средине, текстилна индустрија, накит и драго камење, здравство, иновације, истраживање и развој, информационе технологије, ИТ услуге, мега пројекти; МСП; фармацеутска индустрија, лучка делатност, транспорт, туризам и урбани развој.


Раније је објављено да ће на самиту “Живахни Гуџарат” учествовати и премијер Србије Александар Вучић. Поред Вучића, до сада су најављени председници Кеније Ухуру Кенијата и Руанде Пол Кагаме, премијер Португала Антонио Антонио Луис Сантос да Кошта, заменици премијера Руске Федерације и Пољске Игор Шувалов и Пјотр Глински, министар економије, трговине и индустрије Јапана Хирошиге Секо, шеф француске дипломатије Жан Марк Еро…


“Живахни Гуџарат” ће ове године имати 12 земаља партнера - Аустралију, Канаду, Данску, Француску, Јапан, Холандију, Пољску, Сингапур, Уједињене Арапске Емирате, Велику Британију, Сједињене Америчке Државе и Шведску. Међу 50-так водећих директора, биће око 15 са Форчунове листе 500 светских компанија, међу њима и корпорација попут Мерка и Цискоа.

 

Република Индија је, као један од оснивача Покрета несврстаних, била од стицања независности 1947, међу најзначајнијим привредним партнерима некадашње Југославије. На основу Трипартитног споразума (Југославија-Индија-Египат) одвијала се интезивна робна размена уз максималну примену царинских олакшица

                                       lnoc

 

После застоја у 1990-тим, обим трговинске размена између Србије и Индије бележи константан тренд раста од 2006. уз изражени спољнотрговински дефицит на страни Србије. Извоз из Србије у Индију је у 2015. вредео 5,6 милиона долара, а у првој половини ове године 5,8 милиона. Увоз из Индије је у 2015. достигао 140 милиона а у првих шест месеци ове године 64,1 милион. Мада је садашњи ниво трговине низак, постоје велике могућности за њено повећање, оцењују у амбасади Индије у Београду.

                                      BAZEN

 

Ради унапређивања економске сарадње, владе две државе су обезбедиле неопходне законске оквире, Споразум о узајамној заштити и промоцији инвестиција, те трговински споразум у коме су једна другој дале статус најповлашћеније нације. Представници више од 50 српских компанија посетили су Индију током 2015. ради техничке подршке индијским компанијама и институцијама, нарочито у сектору информатичко-комуникационих технологија (ИКТ). Прилив туриста из Србије у Индију расте по годишњој стопи од преко 17 одсто. Обе државе су ублажиле визни режим. Број пословних виза за Индију је у 2015. порастао за 22 одсто.
Међу робама које се из Индије извозе у Србију најзаступљенији су фармацеутски и хемијски производи, гвожђе и челик, текстил и обућа, кафа и сусам, те индустријске машине. Из Србије се у Индију увозе цигарете, хемијски производи, индустријске машине, јединице спољне меморије и пластика.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 25 децембар 2016 21:02
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија