Кућа Добрих Вести

Login

Породичне фирме – играчи који не одустају

Оцените овај чланак
(2 гласова)

porodicaccaБЕОГРАД - У Београду je одржан је конгрес “Породичне фирме” – стуб развоја економије Србије у пријатном амбијенту хотела” 88 соба”.


Скуп је отворио господин Роберт Чобан председник Color Press Group каоја је главни организатор овог догађаја и господин Ерих Косута (Erih Cossutta), директор Привредне коморе Италије у Србији.

 

 

Чобан је подсетио да је пре годину дана када је одржана прва конференција на тему - породичне фирме, 22 одсто фирми, односно једна трећина у Србији преживљава транзицију односно пренос власништва над фирмом,  са прве на другу генерацију, са сина на ћерку.

 

"Ми мислимо да  управо у  том проценту лежи све оно због чега ову конференцију држимо. Сматрамо да смо као издавачи као домаћа компанија, Колор прес група треба да укажемо и онима који одлучују у власти, на важност људи који овде живе, имају породице, желе да остану овде, да се привређивање њима олакша и учини профитибалинијим, барем онолико, колико се то чини страним улагачима", рекао је Чобан.

 

Он је указао да је погрешна теза да морамо да учимо предузетништво од европљана, јер имали смо генерације које су живеле у Србији - Дунђерски, Бајлони, наши прадедови су се тиме бавили.

 

"Треба непрекидно славити бављење бизнисом.Непрекидно ћемо причати о томе и на овој конференицији и другима којима се бавимо да скренемо пажњу на то да људи овде имају своје породице које желе да се баве својим бизнисима. Да живимо у земљи која је друга или трећа на свету по одливу радне снаге. Није само економска криза проблем већ живимо у региону где људи напуштају градове и средине. Ти подаци су фрапантни, рецимо Мајданпек је изгубио 22 одсто становнштва између два пописа, између 2002 и 2011, за само девет година је једна општина изгубила четвртину становништва. Ако се настави тако, општина ће "изумрети"", упозорио је Чобан.

 

Он је подсетио и на тренд одлива мозгова из Србије. "Људи се концентришу у Новом Саду и Београду. Ако ту не нађу посао, раде на Карибима, на крузерима, или као шанкери у Њујорку. Наша компанија запошљава 350 људи. Желимо да покажемо својим примером и сталном говором на ову тему да покажемо да људи могу остати овде. Пример је ИТ индустрија у Новом Саду, која је без помоћи државе са факултета изродила 6000 запослених у преко 150 фирми који имају своје плате од 1.500 до 2000 евра. То су примери на које желимо да укажемо и непрекидно ћемо причати о томе", рекао је Роберт Чобан.

 

Генератори запошљавања у Србији


Прво је презентовано истраживање на тему Изазови за породичне компаније у Србији које је водио господин Драган Мочевић из Центра за едукацију “Pro Educa”.


Мочевић је одржао једно занимљиво предавање, где је, између осталог рекао да су породичне фирме јеидни генератор запошљавања у Србији.


„Према једној анкети породичне фирме у Србији су оптимистичне јер планирају раст“, рекао је Мочевић и додао да су улагања у људске ресурсе у несразмери са истакнутим проблемом недостатка квалитетне радне снаге.

 

                                                    refrommmm

 

Он је истакао и да не радује чињница да мање од половине анкетираних власника породичних фирми у Србији мисли да ће се њихови наследници укључити у породични бизнис, те је нагласио да власници породичних фирми морају више радити на томе да мотивишу своје наследнике у преузимању пословних обавеза.


„Власници породичних фирми у нашем региону не направе тестамент и онда после њиховог „одласка“ долази обично и до пропадања компаније“, указао је он.


Уследило је предавање о увођењу финансијског партнера у породичне фирме о чему је говорио др Владимир Павловић из WM Equity partners, а затим прва студија случаја Energia Gas and Power.


Павловић је говорио о увођењу финансијског партнера у породичне фирмама, као и о томе да висе од 70 одсто породичних фирми нема додатну могућност финансирања јер су банке пооштриле услове.

 

Израда породичног статута

 

У другом делу предавања на тему “Однос породице и породичне фирме” Бранко Кецман из фирме Advantis Broker говорио је о проблемима које имају породичне фирме код нас. Као прво, систем интерне контроле у породичним фирмама у пракси не постоји што може довести до велких проблема. Чест је случај да се у породичним фирмама запослени неоправдано више плаћају од осталих, на тај начин се подижу трошкови што може имати негативне последице по фирму. Чланови породице постају, ако већ нису формални, неформални руководећи кадар коме се радници обраћају посебно ако власник није присутан. Оснивачи напротив, нису свесни да су ти људи битни за компанију. Такође, дешава се да једна особа мора да ради више различитих послова и практично нема времена за развој стратегија и планова. Још један велики проблем који се јавља су лоши породични односи и комуникација која је вема важна. Решење може бити израда породичног статута којим се одређује ко доноси одлуке и у вези са чим и израда тестамента која треба да осигура будућност фирме.


Уследила је панел дискусија “Највећи изазови за породичне фирме” коју је водио Драган Мочевић, а учествовали су Владимир Хрле из “IFC”, Веселин Ераковић фирма “Металопромет” и Владимир Павловић из “WM Equity partners”. Господин Ераковић обајаснио је да када фирма западне у финансијске потешкоће треба обезбедити добро корпоративно управљање оснажено са два аспекта: оснаживање менаџерске структуре (са на пример, два независна менаџера) и увођењем стратешког партнера. Господин Павловић је нагласио да је моменат када се фирма одлучи да уведе стратешког партнера веома битан. То треба урадити када се процени да семоже добити најбоља цена како би фирма имала бољу будућност.


Студију случаја објаснио је господин Миња Болесников из Grand Motors-а. Ова породична фирма успешно функционише дуги низ година. Председник фирме има данас 96 година, али уз помоћ управног одбора и професионалног менаџмента и даље доноси одлуке. Наследници су такође инволвирани и сада је већ трећа генарација запослена у њој.


Друга панел дискусија обрађивала је тему “Ангажовање спољних менаџера у породичним фирмама” у којој су учествовали Велимир Гавриловић Energija Gas and Power, Бојана Врањеш Advatis broker, Катарина Дулић професорка из “KPMG” и Миња Болесников. Професорка Дулић 10 година пружа консултантске услуге и тврди да постоји свест о потреби корпоративног управљања, али не постоји увек сперемност да се до краја имплементира. Бојана Вранеш је истакла важност јасних процедура јер није могуће да један човек држи све под контролом. Некада и одбори немају функцију у породичним фирмама јер се састају само формално. Такође, закључено је да је битно јасно дефинисати визију и мерити резултате урађеног.
Трећа и завршна панел дискусија била је на тему “Жене у породичном бизнису”, а о својим искуствима говориле су Тијана Вучићевић “Art Ival”.d.o.o, Александара Богуновић “Bexing”, Марија Зечевић “Medigen”, Милица Цилић “Газдинство Цилић” и Марија Радојчић “Фришки Јазачки сир".

 

                                                 PRODODICA

 

Александра Богунивић је рекла да бити жена у машинској индустрији где доминирају мушкарци може бити чак и предност ако владате материјом. Добра ораганизација предуслов је за успех и на послу и у породици. Ако је муж спреман да подели послове како на послу и код куће могуће је бити и добар предузетник и добра мајка истовремено. Предузетништво заправо нема пол већ могу бити само успешне и или неуспешне породичне фирме. Марија Зечевић је стела искуство како лоши односи могу довести до пропасти породичног бизниса, а савет је да се заиста треба позабавити породичним уставом. Према статистици четири пута мање је жена предузетника у односу на мушкарце, а разлог је у томе што су жене обазривије, по природи обично мање склоне ризику и плаше се да неће успети да ускладе пословне и породичне обавезе што је показала и интерна анкета.

 

 

Аутор текста: Наташа Ускоковић

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 17 март 2017 13:37

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија