Logo
Одштампајте ову страницу

КОТРА: Јужнокорејски бизнис куца на врата Србије

Оцените овај чланак
(3 гласова)

nastavljaseПрвих дана марта је Корејска агенција за промоцију трговине и инвестиција (КОТРА) организовала у Београду пословне сусрете представника српских и јужнокорејских малих и средњих предузећа (МСП) из различитих индустријских грана.

 

 

Привредна делегација из града Улсана представила је своје производе и технологије, моделе сарадње са партнерима из Србије, као и производне могућности индустрије седмог по величини метрополиса у земљи на истоку Азије.


Била је то једна у низу активности одкако је је представништво КОТРА поново отворено у Србији у децембру 2015. Сличан наредни скуп у Београду ће бити организован у мају, казао је у интерјуу за Кућу Добрих Вести (КДВ) Милан Рајић, саветник за комерцијалне послове у КОТРА.


Рајић је казао да се повећава број узајамних посета представника МСП из две државе. “КОТРА шаље све више представника предузећа из Србије у Јужну Кореју, на сајмове и пословне састанке. Од нове године су у Јужној Кореји боравиле делегације из седам српских фирми, а очекујемо да ће их током 2017. бити око 35,” рекао је Рајић.


У 2016. су пословни људи из 30 јужнокорејских компанија посетили Србију. Са друге стране, током 15 месеци деловања КОТРА у Србији, приближно 20-ак представника компанија из Србије је боравило у Јужној Кореји.


Рајић је изнео да КОТРА нуди привредницима из Србије бенефициране услове путовања у Јужну Кореју. Они подразумевају плаћен хотелски смештај и 50 одсто цене авионске карте за преко 8.300 километара дуг лет до Јужне Кореје.


„До склапања пословних споразума долази кад се људи упознају. Отуда КОТРА настоји да пружи логистику за путовање српских представника у Јужну Кореју и обрнуто. Из нашег искуства, 95 посто свих пословних договора је засновано на личним познанствима, односно на директним контактима,“ констатовао је Рајић.


Предност пословне сарадње са јужнокорејским партнерима је и што, када за њихове производе буде исказано интересовање, КОТРА има сопствени систем логистике. КОТРА је у Европи власник великих магацина за складиштење и дистрибуцију преко којих, веома конкурентно, може да превазиђе разлике у ценама које би могле настати као резултат значајне географске удаљености две земље. „Надамо да ће, када ту опцију будемо понудили фирмама из Србије, бити добро прихваћена, јер је то начин да дођете до робе много јефтиније него уобичајеним каналима логистике“, приметио је Рајић.


Рајић је објаснио да ова могућност сарадње српских и јужнокорејских предузећа до сада није коришћена јер је канцеларија КОТРА у Београду скоро отворена и добављачи из Јужне Кореје су имали своје преференцијалне начине набавке роба и услуга. „Веома је тешко променити већ уходане канале набавке, односно фирме се тешко одлучују да мењају нешто уколико већ фунционише,“ рекао је званичник КОТРА.

                                  kotraaaaa0000000                                                  

Велике могућности за извоз хране из Србије у Јужну Кореју

 

По Рајићу, постоје огромне могућности за извоз хране у Кореју, али исто тако не сме да буде заборављен потенцијал за продају других роба из Србије. Сви производи из Србије који су конкурентни на европском и светском тржишту, могу се успешно надметати и у Јужној Кореји, казао је Рајић.


„Обично када се говори о међународним сајмовима, прича се као да Србија нема шта да понуди осим хране, меда прополиса, жита..., што нас сврстава у земље добављаче сирових, односно непрерађених производа. Заборављамо на огроман потенцијал, на компаније као што је Тигар који има веома солидан извоз гума, чизама и обуће у Кореју који је у успону. Потенцијалн постоји и у другим областима,“ казао је Рајић, иначе дипломирани инжењер пољопривреде.


Могућности за извоз хране су препознате у Привредној комори Србије (ПКС). Ту разматрају могућност студијског путовања у Јужну Кореју у мају на манифестацију „Соул фоод“. То је најзначајнији сајам пољопривреде и хране у тој земљи и међу највећим у Азији. Уколико међу српским компанијама буде интересовања, „Соул фоод“ би могао бити увршћен на листу обавезних сајмова на којима ПКС финансијски подржава учешће компанија из Србије.


У том контексту је Рајић истакао „савршену сарадњу“ КОТРА са ПКС, посебно са Одељењем за азијске земље. „Они су активно укључени у позивање српских компанија за путовање у Кореју. Помажу нам да тематски лоцирамо праве компаније за сајмове у Кореји. Упућују нас за шта су поједине фирме заинтересоване, да ли је у путању набавка или сарадња са неком корејском компанијом, да ли је у питању заједничка инвестиција...“ казао је Рајић.


Натраг на „Соул фуд“, задатак КОТРА је, по Рајићу, да организује, осим посете сајму, додатне састанке са представницима јужнокорејских удружења који могу помоћи српским компанијама у оријентацији на тржишту. Посебно када је у питању удружење увозника јер је Кореја за неке групе роба зависна, поготово кад је храна у питању. „Постоји тенденција да се производи из Јужне Америке која је главни добављач хране и жита за Јужну Кореју, замене са европским зато што су ови без ГМО,“ указао је Рајић.


Шанса за аутомобилску и друге индустрије из Србије


Даље, по Рајићу, постоји јак потенцијал аутомобилске индустрије у Србији у производњи по конкурентној цени или за остваривање сарадње на бази полупроизвода за тај сектор. Могућности су и за извоз воде и пића, текстила и обуће.


„Постоји интересовање за отварање неких производних погона у Србији. Ово говорим на основу информација које добијамо као упите из Јужне Кореје, које тамошње компанија шаљу у више земаља Европе трагајући за условима за браунфилд или гринфилд инвестиције. Распитују се за локацију, близину саобраћајница... То су информације које дајемо, наравно у сарадњи са комором и локалним институцијама,“ изнео је Рајић.


Рајић је истакао да су српски и јужнокорејски привредници одлични пословни партнери јер уживају предност да односи између две државе нису оптерећени било каквим политичким питањима. Без икаквих предрасуда се може отворено и директно ући у било какве пословне преговоре и посао завршити или не, приметио је он.

 

Представник КОТРА је приметио да се Агенција не бави индустријом туризма. Но, на захтев институција из Србије, КОТРА може да помогне промоцију неких овдашњих вредности за одмор и разоноду.


„Уобичајено путовања Корејаца су кратка. Углавном су у питању регионалне туре у којима два до три дана бораве у појединој држави, после чега иду даље. Те туре које постоје у региону увелико заобилазе Србију. У том смислу КОТРА може на захтев Туристичке Организација Србије да помогне. Таквих захтева до сада није било,“ навео је Рајић.

 

 

                                milanrajicccc

 

Билатерална размена


Обим робне размене између две државе је наставио тенденцију раста и током прошле године. Укупна вредност извоза из Јужне Кореје у Србију је повећана за 11,3 одсто у односу на 2015. Из Србије је у Јужну Кореју извоз повећан за чак 64.4 одсто, подаци су Републичког завода за статистику (РЗС).


Према РЗС, у 2016. су из Србије извезене у Јужну Кореју робе за 5,28 милиона долара, а увезене за близу 132,7 милиона. Реч је о великој неуравнотежености јер је дефицит Србије износио 127,4 милиона долара.


Покривениост извоза увозом је у 2016. била тек 3,98 одсто. Но, била је знатно већа него 2015. (2.69 одсто), 2014. (2.01), а поготово 2013. (0.36).


Рајић наводи, пак, да према записнику са јужнокорејске царине за 2015, робе у вредности од 115 милиона евра имају ознаку порекла из Србије. То се углавном односило на кукуруз и пшеницу који су, према том извору, учествовали у извозу у Јужну Кореју са око 100 милиона америчких долара.

 

 

                                    trajdemision

 

„’Трик' је у томе што се извози преко трећих компанија. Овде се каже 'треће стране'. Обично све житарице иду преко румунске луке Констанца. Барже које путују за Јужну Кореју, потребно је напунити са веома много пшенице и кукуруза. Нашим произвођачима је веома тешко да се удруже и напуне једну баржу па су због тога су тај посао преузеле велике светске компаније које се баве трговином житарица. Оне формирају ту баржу или конвој који онда бива извезен у Јужну Кореју,“ изнео је Рајић.


Постојало је одређено интересовање из Јужне Кореје да се превазиђе проблем у послу са житарицама, али није могло да се пронађе решење у коме би мање количине биле извежене. „Опет сте осуђени на саарадњу са великим корпорацијама које формирају те барже које развозе жито,“ закључио је Рајић.


По Рајићу, на основу информација са обе стране, требало би да је баланс трговине негде 140 према 120 милкиона долара у корист Јужне Кореје. „Значи да је прилично избалансиран. Разлика је у томе што ми извозимо сирови пољопривредни производ, док када је реч о увозу из Кореје доминира електроника за домаћинства и аутомобили,“ навео је Рајић.


У КОТРА у Београду сматрају да је Србија и у благој предности у односу на земље региона када је реч о трговинском балансу. Примедба је да би Србија могла да поправи свој рејтинг када је у питању комплексност производа.

 

„Није пожељно да увек идете са сировином у извоз. У том смислу постоји простор за унапређење извоза из Србије у Јужну Кореју и да буду понуђени производи који су реално квалитетнији, а потребни су добављачима у тој земљи,“ навео је Рајић.


По Рајићу, Јужни Корејци „веома позитивно доживљавају српски народ, много више од очекиваног... Сви су ми сви рекли да су одушевљени са ставом људи у Србији који их апсолутно прихватају“


У КОТРА сматрају како постоје многе могућности за сарадњу између привредника две државе и за много већи волумен међудржавне робне размене. При томе се има у виду да је током 2016. Србија увезла из иностранства робе у вредности од 19,2 милијарде долара. Током протекле две године увоз у србију је растао по просечној стопи од 5,5 одсто.


Па опет, у 2016, је увоз из Јужне Кореје представљао тек 0,69 одсто укупног у Србију. Према РЗС, Јужна Кореја је била на 31. месту међу земљама извозницама у Србију.

 

(наставља се...)

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 23 март 2017 12:38
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015