Кућа Добрих Вести

Login

Сарадња привреде и науке

Оцените овај чланак
(2 гласова)

privreda34343434БЕОГРАД - Представници Привредне коморе Србије и Београда, Миливоје Милетић и Светозар Крстић отворили су скуп на тему “Сарадња привреде и науке”.


Округли сто одржан је у сали Медија центра Привредне коморе Беогада, а уводу реч имао је Владислав Стефановић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја који је говорио о закону и финансирању у научно истраивачкој и иновативној делатности. Измене у начину финансирања института очекују се у другој половини године, а закона о иновационој делатности, крајем године.


Пример добре сарадње науке и привреде код нас, дао нам је др Недељко Милосављевић, директор Центра за трансфер технологија у Београду, који је основан 2011. године. Центар ради уговорена истраживања, проналази партнере, предлаже више тимова за сарадњу, пратећи цео процес пружа технолошку подршку и консалтинг, лиценцирање патената, као и пласирање нових технологија и иновација. Данас овај центар има мрежу по целом свету у технолошки најразвијенијим земљама, а следеће године планирано је ширење и на нова тржишта.


Директорка Научно – технолошког парка на Звездари, Гордана Даниловић Грковић, сматра да је потребно убрзати процес код нас јер док смо ми изградили први научни парк (који је започет још 1989. године) у Европи се граде већ четврате генерације паркова који обезбеђују одличне услове за сарадњу науке и привреде. Нучно технолошки парк Звездара је сада фабрика будућности. Она тренутно ради са 80 компанија, фокус је на иновацији, strat up фирмама и комуникацији.

                                  komorabeograd     
За младе предузетнике


Start up компаније су добра појава јер брзо креирају нову вредност. Добар пример такве компаније и сарадње са привредом је и strat up компанија Страхиње Вукојчића која је почела са четири, а данас има 150 запослених и канцеларије у Сан Франциску и Гетеборгу. Баве се системима за паметне куће, зграде, хотеле, пословне зграде, а веома су поносни на систем расвете који су радили за манстир Дечане и Грачаницу. Младе људе који имају идеју да раде у Србији и након студија, потребно је урадити модел за те компаније које би имале пореске олакшице, или попут оних у Украјини, за компаније које су извозно орјентисане неколико година се ослобађају плаћања доприноса... То би знатно стимулисало младе предузетнике и иноваторе који би тако имали подједнако добре услове за рад и развој својих идеја и фирми и они више не би имали потребу да одлазе у потрази за бољим условима или послом. Све то данас, може да им се обезбеди у Србији.


Подршка start up компанијама је исплатива јер у просеку једна од 10 компанија успе на тржишту и отплати трошкове осталих девет, додала је Гордана Даниловић.


Професор, др Радивоје Митровић, декан Машинског факултета у Београду, истакао је да се инвестирањем у науку држи корак са светом. Наш Машински факултет је један од 300 водећих у свету и ми имамо потребне кадрове, али може бити проблем што на факултету раде и људи без потребног практичног знања које се стиче претходним радом у привреди, а то је најбољи начин за повезивање привреде и науке. Иновациони центар Машинског факултета постоји 10 година и он је добар пример сарадње са привредом. Такође, потребни су нам и пројекти који решавају проблеме града, попут идеје за решавање превоза преко река, јер је ово град на две велике реке, покретне траке са осматрачницама, или жичаре која би водила од Новог Београда до Бановог Брда...
Завршну реш је имала Катарина Аксентијевић из Развојне агенције директрка сектора за подршку малих, микро и средњих предузећа, која је истакла да је кроз примену нових технологија и знања могућ већи и бржи пораст БНП-а. Програм подршке и комерцијализације реализује се преко Фонда за развој. У току године има око 6 од сто патентних пријава или око 150 бројчано, а само око 3 од сто институционалних. Приметила је и да је потребна већа умреженост strat up holdera, већа сарадња привреде и факултета кроз заједничко креирање модела и синеријско деловање.


Касније је отворена дискусија, као прво, о меделима финансирања, а Гордана Даниловић је нагласила да је пракса да се почиње са државним, а касније са алтернативним начинима финансирања.


Ово је само једна у низу дискусија на ову тему која ће се наставити и у наредним окупљањима.


Свакако је и овај скуп показао колико привреда и наука сарађују, а и да је уз дорбу сарадњу и комуникацију могуће брзо превазилажење проблема који се укажу на путу ка успеху, како нашим младим предузетницима и иноваторима, тако и осталим привредницима.

 

Aутор текста: Наташа Ускоковић

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 30 март 2017 23:41

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија