Logo
Одштампајте ову страницу

Сименс – ознака за бренд који траје

Оцените овај чланак
(3 гласова)

simense4545454Компанија Сименс обележила је 130 година пословања у Србији.

 

Мало која компанија може да се похвали овако значајним јубилејом.

 

 

Сименс је присутан у Србији од 1887. године и све то време компанија је остала верна себи, својим сарадницима и грађанима Србије.

 

Име Сименс је данас у Србији синоним за квалитет и поузданост и то у најважнијим областима наше свакодневице – индустрији, енергетици, саобраћају, медицини и нфраструктури, а овај јубилеј прави је показатељ дугорочног партнерства српске привреде и Сименса заснованог на традицији и иновацијама.

 

 

Усмереност на будућност, коју је целокупним својим животом и радом показивао оснивач компаније и проналазач Вернер фон Сименс, одувек је била трајна тековина компаније.

 

 

Иновације су увек биле кључ компаније Сименс и у прошлости и данас, а технолошка решења која се на њима темеље омогућавају лидерску позицију на тржишту електронике и електротехнике.

 

 

Сименсове иновације мењају свет: од изума динамо машине и поинтер телеграфа до најефикасније и највеће парне турбине на свету, од првог електричног трамваја до брзих возова који достижу и 350 км на час, од првихслика унутрашњости људског тела до 3Д снимања целог тела, од генератора уграђених у хидроелектранама „Под градом“ у Ужицу и „Вучје“ код Лесковца, чувеним српским „стогодишњакињама“, до генератора без преносника за ветрењаче које се производе у Сименсовој фабрици у Суботици.

 

 

Почетак електрифиакције Србије

 

Пословање Сименса на простору Србије се управо везује за почетак електрификације Србије и Београда. Пионир од самог почетка, Сименс учествује у изградњи прве јавне термоелектране на Дорћолу која је пуштена у погон 6. октобра 1893. године. Данас се на месту прве српске термоелектране у Скендербеговој улици налази Музеј науке и технике.

 

 

Године 1898. Сименс је опремио погоне и осветљење Народног позоришта у Београду отпочевши тако сарадњу са јендом од најзначајнијих културних установа у Србији која траје и данас.

 

 

Две године након тога, Сименс учествује у изградњи прве српске хидроцентрале „Под градом“ на реци Ђетињи у Ужицу, која је уједно и прва електрична централа подигнута на Теслиним принципима полифазних струја у Србији и друга у свету, после Нијагаре у Америци.

 

 

У истом периоду расвету су добили Београд, Пожаревац, Шабац, Ниш, Лесковац као и Краљевски двор, док је 1923. Београд добио 30 Сименсових електричних трамваја.

 

 

Сименс доо Београд је основан 8. априла 1996. године као локална српска компанија која данас, после шеснаест година запошљава више од 800 запослених. Посебно место заузима Сименсова фабрика у Суботици у којој је до сада произведено преко 14.000 генератора за ветроелектране и која је доказ успешне примене енергетске ефикасности и еколошке одговорности.

                                                  grncicc 

 

 

Успех заснован на сопственим проналасцима

 

Сименс је за 165 година свог постојања израстао из радионице од десет радника у компанију са бројем запослених нешто мањим од броја Црногораца у Црној Гори и приходима приближним троструком БДП-у Србије. Како је до тога дошло?

 

Још је сам Вернер фон Сименс рекао: Ја видим значајан разлог за успех наше компаније у томе што су производи били углавном засновани на нашим сопственим проналасцима. Чак и када они у већини случајева нису били заштићени патентима, ипак су нам увек давали предност над конкурентима, а то је трајало углавном све док смо били кадри да стичемо нову предност захваљујући новим побољшањима“.

 

Да би боље схватили успех компаније, пре свега, треба приказати живот и рад самог Вернера фон Сименса. Овде ћемо се, због простора, дотаћи само „површине“.

 

Тај човек је без икаквих наслеђених имања, порекла и друштвених веза створио пословно царство. Успевао је да открива изуме у боју који данас не достижу армије стручњака за истраживање и развој, да има визију развоја за којом трагају батаљони теоретичара економије и менаџмента. Радећи све то, он је остао особа привржена породици и пријатељима а као сарадник и послодавац увео је мере бриге о запосленима које ће дуго бити недосегнуте.

 

 

Сименс важан за Србију

 

На свечаност обележавања јубилеја биле су позване бројне личности из политичког, културног и јавног живота.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је свечаности и том приликом изјавила да је та немачка компанија важна за нашу земљу због заједничких пројеката са Владом, али и због радних места које обезбеђује.

 

Брнабић је указала на то да ова компанија у Србији тренутно запошљава 1.600 људи, од чега највише у производним погонима у Суботици, и изразила наду у даље проширење капацитета.

 

Она је изнела податак да је свака трећа ветрењача у Европи опремљена генератором произведеним у Србији, тачније у Суботици, које обезбеђују енергију за отприлике 25 милиона домаћинстава.

 

 

Председница Владе је нагласила да је "Сименс" важан за Србију и да заједно са Владом ради на имплементацији важних пројеката у области инфраструктуре и енергетике.

 

Поред тога, како је навела, компанија "Сименс" је један од примера друштвено одговорне компаније која брине о заједници у којој послује.

 

Очекујем да ћемо заједно радити и у будућности у области дигитализације и иновација и наставити разговоре о проширењу капацитета "Сименса". Надам се новим радним местима, а Влада ће бити ту да то подржи, поручила је Брнабић.

 

Амбасадор СР Немачке у Србији Аксел Дитман истакао је да је компанија "Сименс" пример великог присуства немачких компанија у Србији, које запошљавају више од 35.000 људи и које су од 2000. године уложиле 1,8 милијарди евра.

 

Дитман је додао да "Сименс" сарађује са Владом Србије и надлежним институцијама у процесима дигитализације, као и увођењу дуалног образовања, и подвукао да је ова компанија пример немачке подршке реформским процесима у Србији.

 

Генерални директор компаније "Сименс Београд" д.о.о. Удо Ајхлингер изразио је задовољство због јубилеја, истакавши да је фокус ове компаније на промовисању дигитализације и дигиталних решења.

 

Извор: Кућа добрих вести/Simens.rs/Vlada.rs


Последњи пут измењено четвртак, 28 септембар 2017 23:55
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015