Кућа Добрих Вести

Login

Пет иницијатива премијера Лија

Оцените овај чланак
(1 Глас)

nastavak

Наставак првог дела:

БЕОГРАД -  Говорећи током самита на Форуму преко 1.000 предузетника из НР Кине и ЗЦИЕ, премијер Ли је изнео пет иницијатива за даље унапоређење сарадње између његове земље и ЗЦИЕ.


Прво, премијер је позвао две стране да повећају обим привредне сарадње и узајамне трговине. Указао је на потребу даље либерализације и олакшавања трговине и инвестиција снажећи сарадњу у области царина, унапређењем логистике и промовисањем веза између малих и средњих предузећа.


Премијер је казао да су земље ЦИЕ достигле ниво просечног економског раста од три одсто годишње, што овај под-регион чини привлачним делом Европе. Са друге стране, привреда НР Кине која расте по просечној стопи од око седам процента годишње са потрошњом као основним покретачем, и даље ће наставити да се развија (средњом и високом брзином), казао је Ли.


То, по премијеру, показује да кинеско тржиште има све већу потражњу за робом високог квалитета и брендираним производима додао је он. Процењује се да ће у наредних пет година НР Кина увести робе у вредности осам билиона долара, уложити у иностранство преко 700 милијарди долара, док ће бити остварено више од 700 милиона путовања по свету.


То ће створити огромне могућности за сарадњу између НР Кине и ЦИЕ, казао је премијер Ли.

 

Он је поручио да Кина жели уравнотежен развој билатералне трговине, а да разнолика тражња на њеном тржишту буде задовољена.


Кина би желела да увози више робе високог квалитета из ЗЦИЕ и подстицаће своје грађане да путују у тај регион, додао је Ли. Кина жели да увезе више пољопривредних производа као што су месо и млечни производи, мед и воће, казао је Ли.

                                                  
Потрошачи у НР Кини, по Лију, не знају много о производима из ЗЦИЕ, а да би он сам волео да купује висококвалитетне пољопривредне производе из региона.“Следеће године, Кина ће бити домаћин сајма увоза, и ја се надам да ће ЗЦИЕ учествовати на њему и придобити кинеске купце,” казао је он.

                                                  chinadajlei

 

Друго, премијер НР Кине заложио за унапређивање веза на копну, мору, ваздуху и преко интернета. Позвао је свих 17 земаља на убрзавање процеса реализације кључних пројеката за повезивање, као што је пруга између Мађарске и Србије и промовисање “здравог развоја” железничког теретног саобраћаја између Кине и Европе. НР Кина би волела да види више линија које би покренуле Кинеске експрес железнице, чешће директне авионске летове са Европом и успостављање логистичког центра у региону, казао је он.


Треће, Ли је сугерисао спровођење плана партнерства “16+1” у науци, те да се две стране окушају у облицима сарадње као што су индустријски паркови у области иновација, производних капацитета, енергије, логистике и пољопривреде. Казао је, такође, да су све компаније из ЗЦИЕ добродошле да учествују у стратегији “Маде ин Цхина” плану за унапређење индустријског сектора у тој земљи. Позвао је на заједничку изградњу економских и трговинских зона и стварање ланаца додатне вредности у индустрији и логистици који би представљали тешњу интеграцију и снажније покретаче за већу обострану корист.


Нови канали за финансирање сарадње


У оквиру четврте иницијативе, премијер је позвао државе учеснице да прошире и ојачају канале финансирања за подршку узајамној сарадњи. Најавио је оснивање Међубанкарског удружења Кина-ЦИЕ и другу фазу Фонда за инвестициону сарадњу двеју страна.


Ли је објавио да ће Кинеска развојна банка (КДБ) обезбедити две милијарде евра за развојно оријентисане зајмове финансијске сарадње у оквиру међубанкарског удружења. Друга фаза фонда инвестиционе сарадње који је достигао милијарду долара биће претежно инвестирана у ЦИЕ. Кина подржава комерцијалне и развојне финансијске институције које обезбеђују средства за пројекте билатералне сарадње и благонаклоно гледа да две стране обављају финансијке послове њихових пројеката сарадње у кинеској националној валути ренминбију, указао је премијер.


Међународни монетарни фонд је ренмингби (или јуан) укључио 2016. међу валуте у својој корпи специјалних права вучења. Опет, експерти се слажу да напредујућа финансијска сарадња између Кине и ЗЦИЕ сведочи о снажној спремности обеју страна да даље јачају узајамну партнерску сарадњу, што ће пружити додатни подстицај кооперацији у различитим областима, преносе кинески медији.


Ли је рекао, такође, да би требало проширити облике финансирања. Казао је да ће бити подржано финансирање кооперативних пројеката у јуанима. Такође, званични Пекинг подстиче финансирање пројеката сарадње путем комерцијалних финансијских институција и подржава предузећа из ЗЦИЕ која издају панда обвезнице у НР Кини, казао је он. Панда обвезница коју издају субјекти ван НР Кине, изражена је у јуану.

                                                         grupa600
Ове мере су последњи корак у области финансијске сарадње. Новембра 2016. на самиту“16+1”у Риги, главном граду Летоније, основана је Финансијска холдинг компанија ради финансирања пројеката који промовишу опрему и производе из НР Кине.


Пето, Ли је позвао земље у формату да остварују већу културну сарадњу и више узајамних посета људи, развијају кооперацију у туризму и почну да успостављају везе међу младима, као и у областима традиционалне кинеске медицине, спорта и заштите жена и деце. У том оквиру је премијер обећао 5.000 стипендија студентима из ЗЦИЕ.


Ли је предложио и да 2018. буде година сарадње локалних институција НР Кине и ЗЦИЕ. Опет, Бугарска ће бити домаћин наредног седмог самита премијера из механизма сарадње “16+1”.


Домаћин самита, премијер Орбан


Као председавајући овогодишњег самита, премијер Мађарске Виктор Орбан је оценио да брз привредни развој НР Кине представља велику прилику за ЗЦИЕ. Сарадња НР Кине и ЗЦИЕ јесте успех који пружа велике могућности и велике изгледе, додао је Орбан.


Према Орбану, велика предузећа из Азије све више учествују на западном тржишту са првокласним технологијама које су имале кључну улогу у развоју ЗЦИЕ. Мађарски премијер је казао да ће бити створено боље окружење за инвестиције кинеских компанија и промовисање дугорочног развоја размене између те земље и ЗЦИЕ.


Орбан сматра реконструкцију железничке пруге између Будимпеште и Београда “водећим пројектом”повећаног присуства НР Кине у овом региону.“Модернизација и развој железничке пруге између Будимпеште и Београда ће, као део програма ‘Једна регије, један пут’, имати стратешки значај за транспорт на Путу свиле у будућности”.


Железничка пруга је први велики подухват који су заједнички оствариле Кина, Мађарска, чланица ЕУ и кандидат за улазак у ЕУ (Србија).


“Обновљена пруга ће обезбедити бржи пролаз кинеској роби кроз централну Европу до западних земаља. Форум 16+1 није само у интересу земаља централне и источне Европе већ и земаља целе Европе,”изјавио је Орбан у главном обраћању на седмом Економском и трговинском форуму између Кине и ЗЦИЕ.


Док је премијер говорио на скупу пословних људи, са највећег мађарског железничког чворишта BILK Logistics ltd je, као знак да су овакви пројекти који повезују на правом путу, кретао Сијанг Оу Експрес који повезује Будимпешту и Чангша, град у јужном делу централне НР Кине. превозећи обиље производа из Мађарске и суседних земаља. Овај воз је стигао у Будимпешту са кинеском робом почетком јуна после свог првог путовања из Чангша. Сада, натоварен са 41 контејнером са црним вином, пивом, житарицама, млеком у праху и хардверском опремом из Мађарске и других европских земаља, експрес је кренуо на први пут назад, са очекивањем ЗЦИЕ да ће удвостручити или утростручити свој извоз у најмногљудију земљу света.

                                                kinaaaaaa78787   

“Уколико би превозили робу бродом из Кине до централне Европе, у нормалним околностима треба око 30 дана. Уз помоћ Експреса, то ће износити 12 дана. Поред тога, лакше ће бити вршена контрола,” изјавио је Виктор Липаи, директор БИЛК. Липаи је оценио и да ће експрес линија, не само ојачати истакнуту улогу Мађарске као регионалног логистичког чворишта, већ подстаћи испоруку производа из Западне Европе у НР Кину.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 16 децембар 2017 16:56
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија