Кућа Добрих Вести

Login

Кина у наредних 30 година

Оцените овај чланак
(2 гласова)

kinazastavaБЕОГРАДНе дешава се често да цивилизација после кризе буде обновљена. Но, после готово два века, Кина никад није била ближа остварењу сна о националном обновљењу.

 

Комунистичка партија Кине (КПК) је на недавном 19. Националном конгресу наставила да ради на стогодишњим сновима и стратешком плану да они постану јава.

 

На конгресу делегата најмногобројније политичке организације у свету (преко 89 милиона чланова) прошлог октобра је потврђена визија НР Кине као напредног, цивилизованог, хармоничног и модерног социјалистичког друштва које се може похвалити снажним руковођењем. НР Кина ће постатиглобални лидер са комбинацијом националне снаге и међународног утицаја,” прокламовао је у реферату на почетку Конгреса генерални секретар КПК и председник Републике Си Ђинпинг.

 

На конгресима КПК се обично утврђују смернице петогодишњег развоја најмногољудије државе на свету која има 1,375 милијарди становника и трећа је по површини земља на планетги, простирући се на 9,7 милиона квадратних километара. Но, 19. Национални конгрес је посебан јер су делегати гледали много даље у будућност. Конгрес је одредио временске рокове у развоју НР Кине до 2050. године.

 

Последњи пут је овакав обим реформи у НР Кини виђен 1980-тих, када је Денг Сиаопинг (1904-1997) представио изградњусиаоканг друштва“. Преузет од филозофа и реформатора друштва Конфучија (551-479. пре нове ере), изразсиаокангзначи, земља општег напретка и уређених друштвених норми. Денг је поставио привремени циљ достизања прихода по глави становника од 800 до 1.000 долара до 2000. Пер капита доходак је 1980. у НР Кини износио 220 долара. Чинило се је учетворостручивање тог износаизузетно амбициозно"..

 

Данас је Кина какву је замислио Денг остварена и премашена. Сходно неким мерилима, НР Кина је сада најснажнија економска машина у свету. Приход по глави становника је у 2016. износио преко 8.100 долара. То је напредно предузетничко друштво које је створило неке од највећих компанија у свету. Држава је унапредила здравство, образовање, науку и свеукупни животни стандард брзином и обимом какви нису забележени у историји човечанства.

                                                      kinamodernizacija

 

Напредак и у 2018. години

 

Очекује се да је укупан домаћи производ (БДП) НР Кине у 2017, порастао за 6.9 процената, саопштио је прошле недеље премијер Ли Кећианг. Та стопа је виша готово два пута од раста светске привреде (3,7 процента), преко два пута него у Сједињеним Америчким Државама (процењена на 3,3 одсто) и више од три пута у односу на Европску унију (2,1 проценат).

 

Према премијеру Лију, уместо прибегавању веома снажним економским подстицајима, структурне реформе у прилог потрошњи и иновативна макроекономска политика државе допринели су ниској стопи незапослености у градовима, порасту увоза и извоза, побољшаном пословању предузећа, расту фискалних прихода и дохотка грађанства. Током 2017. су тржишта акција, обвезница и некретнина била стабилна, а девизне резерве наставиле да расту, изнео је Ли.

 

У 2018. су очекивања многих Кинеза велика. Међутим, неки домаћи економисти кажу да би ово могла да буде година тихе транзиције. По њима, генерално, раст БДП ће успорити, цене производа благо опасти, финансијски и сектор некретнина бити просечни, док инвеститори неће имати много повољних прилика.

                                           kinaraja

Амерички економиста Ден Стенбок, пак, сматра да ће привредни раст НР Кине и у 2018. бити три до четири пута бржи него у већини других великих економија. Притисак инфлације је обуздан на мање од два посто и раст је стабилан, вероватно око 6,8 посто на годишњем нивоу. Творци политике настоје да одрже курс јуана у основи чврстим.

 

Годинама је интернационализација кинеске националне валуте снажно подржавана на светској сцени. После тржишне нестабилности 2015, напредак је био спорији, али чвршћи. Заузврат, златом подржан петро-јуан вероватно ће донети значајне институционалне промене, мишљење је др. Стенбока.

 

Пред НР Киномдва вековна циља"

 

На конгресу је сачињена нова мапа пута, заснована надва вековна циљанаслеђених од претходног, 18. највишег партијског скупа. Први вековни циљ је изградњаумерено напредног друштвадо 2021, стогодишњице оснивања КПК. Други циљ јесте преображај Кине употпуно развијену и напредну земљудо 2049, један век од оснивања Народне Републике.

 

Између садашњег тренутка и 2020. трајаће одлучујући период за Кину да приведе крају изградњу умерено развијеног друштва. То је у складу са редефинисањењемосновне противречностиу кинеском друштву, прокламовано је на 19. Националном конгресу. Томе је прилагођена и развојна филозофије земље после периода утемељивача социјалистичке републике Мао Це Тунга (1893-1976.) иархитектереформи и отварања Денга.

 

Како је на конгресу истакао председник Си, пошто је социјализам са кинеским одликама ушао у нову еру, мења се иосновна противречносту друштву. "Сада смо суочени са супротношћу између неуравнотеженог и неодговарајућег развоја и стално растућих потреба људи за бољим животом,”указао је Си.

 

Претходно јеосновна супротностописивана као она између "стално растућих материјалних и културних потреба људи и заостале друштвене производње. " Но пошто су у НР Кини задовољене основне потребе преко милијарду становника којима је омогућено да, у основи, пристојно живе, изградња умерено развијеног друштва се приводи крају, прокламовао је Си.

                                        raketakina

Први вековни циљ

 

За достизање првог вековног циља, кључно је обезбедити широко распрострањен напредак, уз готово искорењено сиромаштво. Тим председника Сија настоји да до почетка 2020-тих оконча већи део транзиције ка пост-индустријском друштву. У предстојећим годинама, руководство НР Кине има у плану висококвалитетан развој, истовремено предупређујући финансијске и међународне ризике.

 

Очекује се да ће се економски раст кретати између шест и седам посто. БДП по глави становника до 2020. биће преко 10.000 долара и достићи ће глобални просек. Кинеско становништво и БДП представљаће 18 посто укупног светског. Економски параметри Кине биће на прагу оног у земљама Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

 

Веома брзраст, који је био типичан за интензивну индустријализацију, сада прелази увисоко квалитетанразвој. Сијев Кинески сан заснован је на већој економској усредсређености на квалитет и равномерност развоја. Прелазак Кине са извоза и инвестиција на потрошњу и иновације вероватно ће бити завршен око 2030. Због огромне величине Кине, последице ће се осетити широм света.

 

Инвестирање у социјалну правичност значиће мање неравномерног покривања пензионог и здравственог осигурања, боље јавне службе, обнављање сеоских подручја, унапређење пољопривредне производње, повећана улагања у високо школство и стручну обуку. Такође и повољније кредите за некретнине, дужи рок изнајмљивања пољопривредног земљишта и агресивну борбу ради искорењивања сиромаштва у НР Кини.

 

Кључни аспект преокрета је настојање Пекинга да поврати плаво небо драстичним смањењем загађења до 2020, и напорима за привлачење инвеститора ради значајног улагања у опоравак животне средине. Нови приступ заштити животне средине значи нове технологије за здраву производњу и чисту енергију; спречавање загађења ваздуха, воде и земље; развој зелених финансија; циљано смањење загађења; и строжа правила у вези животне средине.

                                                 kinarajput

(Наставља се)

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено недеља, 14 јануар 2018 15:18
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија