Просечно информисан грађанин Србије, у ситуацији када покуша да прода или купи некретнину, сусреће се с низом питања, проблема, дилема и недоумица, не само када је поузданост саме трговине у питању (што је посебно занимљива и не тако мало "опасна" тема), већ и када је реч о пукој процени вредности куће или стана.

Српска Асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу (СДА) је недавно угостила Генералног секретара Европске Асоцијације за рушење (EDA) Хозеa Бланкa (Jose Blanco).

Анализиране су досадашње активности и разговарало се о будућим , које су врло значајне у циљу повећања услуга које СДА нуди својим члановима. Акценат је био и на томе да ће Србија идуће године бити домаћин Европске конвенције (која се ове године одржава у Португалији), а на коју ће доћи представници пуно земаља из света, не само из Европе.

С тим у вези разговарало се о будућим активностима на организацији једног овако великог догађаја.

У разговору за Кућу добрих вести, покушали смо да сазнамо каква су размишљања овог високог представника Европске организације за рушење, деконтаминацију и рециклажу о циркуларној економији, грађевинарству, улогама националних асоцијација, потребној едукацији становништва али и грађевинских компанија у третирању грађевинског отпада и његовој рециклажи.

Београд и Србија биће домаћини Годишње Конвенција Европске Асоцијације за 2020. године. Зато сам данас овде, припремамо годишњу ЕДА конвенцију 2020. године, која ће се одржати у Београду. Покушаћемо да доведемо стручњаке из целе Европе, да покажемо шта ова индустрија ради, као и да помогнемо националном удружењу, да кажемо широј јавности колико су важна ова питања. То је разлог што је СДА пуноправна чланица ЕДА, препознајемо њихов рад. Србија треба да је поносна на своју Асоцијацију за рушење и рециклажу. Желим да похвалим СДА за иницијативу окупљања људи, јер је то важно, за индустрију, за земљу и за ширу јавност. Част је видети младо удружење – Српску асоцијацију за рушење, деконтаминацију и рециклажу (СДА) - толико активним. Чак и у земљама где је рушење присутно већ годинама, у Немачкој, на пример, имамо удружења стара 170 година, у Француској 120 година ,ипак неке теме на којима раде су тешке, каже на почетку разговора Хозе.

Где још препознајете квалитет Српске Асоцијације?

Могу вам дати пар добрих вести. Прво, добра вест је да би требало да будете поносни што у Србији постоји група људи која ради на оваквом једном великом послу, удружење које ће радити на томе и створити заоставштину, и помоћи земљи да напредује. Ви постављате референцу за подручје Балкана. Tребало би да будете поносни што у земљи постоје људи који брину о будућим генерацијама, јер чак и ако се данас ствари могу обавити и ви можете градити и рушити, на крају дубоку у срцу знате да то није у реду. Брига о томе је и економски и социјално осетљива, јер ако вам није стало до азбеста, ако вам није важно олово, ако вам није стало до свих супстанци које сви удишемо онда, до чега вам је стало?Желим да похвалим СДА за иницијативу окупљања људи, јер је то важно, за индустрију, за земљу и за ширу јавност. За државе које заправо раде на развоју индустрије, део је наше улоге да подржимо те асоцијације, зато долазимо овде следеће године с годишњом конвенцијом ЕДА, то углавном значи стављање индустрије у први план. Зато сам данас овде, ми ћемо помоћи колико будемо могли.

Урбано рударство

КДВ: Каква је будућност грађевинске индустрије?

Прво, да бих причао о будуЋности, морам да причам о прошлости. ЕДА је Европска асоцијација за рушење, прославили смо прошле године 40. Годишњицу постојања, тако да је индустрија постојала дуги низ година. Радимо на прихватању нових амбиција индустрије. Годинама, индустрија рушења била је празна хала. Kупци су само желели решити било чега што се налазило у згради, а затим припремити дворане за нови развој. Тако се радило дуги низ година. Али, то се променило. Kада смо рушили пре педесет година, тражили смо дрво и само основне материјале и започели смо са неким зградама које нису биле толико високе. Сада имамо сценарио када рушимо веома широк спектар материјала, при чему морамо деконтаминирати грађевине јер на њима има азбеста, олова, пуно опасних материја које морају бити уклоњене пре него што започне стварно рушење. Највећи изазов који имамо је како рециклирати сав материјал који је одатле изашао, што се назива ,,урбано рударство“. Морамо створити вредност од свих материјала који се налазе тамо, и не би их требало стављати у рупу, тамо где немају вредност и где би створили проблем. Дакле, будућност ове индустрије није да мења само гледиште које индустрија има, већ и начин на који нас схвата општа јавност. На исти начин, грађевинарство није само пуко стављање цигле преко друге цигле, већ је то заиста сложена операција. Људи често мисле да је рушење тренутак када неку ствар разбијете, међутим, то је читав процес, у коме се примењују различите операције и технике.

КДВ: Како ви видите данас циркуларну економију?

Друштво мора да схвати да рециклирање има више аспеката. Има социјални, економски и социјални аспект. Kада говоримо о циркуларној економији, то је економски аспект. Рециклирамо материјал који бисмо бацили, то ствара економску вредност. Али постоји још један аспект рециклирања. Нерециклиране материјале, које на крају стављате негде заједно, су без контроле, и то ствара проблем. Углавном, ако прљавштину ставите под тепих, то није добра идеја кад чистите куЋу. Исти начин се може применити и на оно што радите са грађевинским материјалима. Прво што власти  морају да схвате је да морамо имати некога ко је независан и који иде на локацију, која ће бити обновљена, или срушена и да обаве проверу тамо. Они виде шта је унутра и само кажу властима: Да, постоји азбест или неки други материјал. Јер,ако не постоји независна организација, немогуће је да приватна компанија каже власнику: овде има азбеста, јер они ће рећи, иди, довешћемо некога који је јефтинији. Дакле, ово мора да ради независни ревизор и то је начин на који се то ради у другим земљама. Независни ревизор, пре покретања пројекта, врши проверу и постоји механизам у оквиру закона и прописа да изврши ревизију онога што је унутра. Kако ће се радови обављати и на који начин ће се то третирати. У ствари, у многим земљама Европе једном када се изврши ревизија и изврши процена онога што се тамо налази, морате платити или добити гаранцију општине. Само се уверите да ћете правилно поступати, а ако то правилно урадите, можете представити све сертификате и добити свој новац назад. То се дешава већ у многим различитим земљама, пројекат рушења нема само технички део, има три елемента за која увек кажемо да морају бити заједно. Једно је техничко, друго еколошко, а треће здравствено и безбедно. А то је и главна брига индустрије, јер су дуги низ година људи само рушили зграду и решили је се. Али с опремом коју данас имамо и алатом, ако погрешимо, може доћи до озбиљих повреда радника. Дакле, морамо размишљати о три димензије рада: техничкој, животној средини, здрављу и безбедности. Морамо бити сигурни да не наносимо никакву штету људима који живе около. Јер ако нисмо свесни да постоји азбест и прашина које има у ваздуху, они удишу тај ваздух.

Људи нису свесни важности индустрије рушења

КДВ: Који су изазови пред грађевинском индустријом данас?

Грађевинска индустрија у Европи има велики проблем пред собом. Упркос важности економије грађевине, где у Европи износи око 12-15 процената укупног промета економије, ако узмете у обзир ефекат повлачења, на пример ако градите хотел, продајете намештај за хотел, такође ако градите канцеларије ви ћете продавати услуге и друге ствари, ако узмете у обзир то што утиче на читаву индустрију је глобално, понекад има промет већи од 20 одсто, или чак и више, то зависи од држава. Велики проблем је незаинтересованост или недостатак привлачности да људи раде овакве послове у будућности. Дакле, сада имамо много људи који раде на грађевини, али многи од њих врло брзо старе и немамо замену. Имамо много архитеката, инжењера, тако да кажемо технички део, оне људе који размишљају о пројекту и тако даље, али имамо јако мали број људи који раде посао. То је главни изазов широм европских земаља. Kада размишљате о изградњи, ви мислите о томе како правите конструкцију, како намештате унутрашњост, или спољашњост зграде, али последња ствар на коју мислите је рушење зграде. Дакле, врло мали број људи размишља о тим стварима, на пример, када ова зграда коју смо изградили мора да се сруши, или када се овај мост мора одржавати, тако да је то проблем. Прво, није привлачно, друго, ако је привлачно онда је то случај за одређена подручја индустрије, фазу изградње, а не крај животне фазе. Чак и ако је неопходно, на пример, ако погледате Београд, ово је град који мора проћи велику трансформацију да би се припремио за 21. век. Пуно преуређења је потребно и да бисте то урадили, морате извршити и доста рушења објеката.  На факултетима, као што сам рекао, обучени су за извођење грађевинских радова, а врло мало људи брине о крају живота изграђене конструкције. Један од изазова и темељна улога ове индустрије је да едукује јавност о ономе што радимо, да изазове интересовање, учини га атрактивним, тако да људи желе да раде у индустрији рушења. Људи нису свесни важности онога што радимо. Ми увек дајемо грубе бројке, јер желимо да људи буду свесни бројева и величине индустрије, обично у Европи произведемо у просеку, опет, то зависи од економског циклуса, то зависи од броја фактора, али између 1-3 тоне отпада по особи годишње, тако да ако је просек особе просечног животног века, и рецимо да та особа направи око 2 тоне отпада годишње до краја свог живота, ако вас ове ствари не занимају, одговорни сте за око 160 тона отпада који се производи и то се приписује вама. Дакле, то је величина проблема и пуно држава сада то разматра због притиска ЕУ у вези циркуларне економије. Људи морају да схвате, ако то ставите под тепих, као што смо већ рекли, само стварате велики проблем. Дакле, ову индустрију морамо учинити атрактивном и морамо привући нове генерације, тако да желе да раде овај посао.

Владе морају препознати озбиљност проблематике грађевинског отпада

КДВ: Каква је улога обука у овом послу ?

Ако нема довољно људи који би на том послу радили, врло је тешко успоставити обуку. Нема довољно потражње за редовном обуком, нема довољно препознавања вредности онога што компаније раде да би могле да улажу у обуку. Па како ће компаније које обављају специјализовани посао уложити у све ове ствари, здравље, сигурност, престројавање, опрему, ако влада не препозна оно што раде? У почетку је то мало продавање онога што индустрија пружа, тако да стварамо више привлачења тржишта за ову врсту посла, а када се то догоди, онда обука може почети. Мада, ово је пословна прилика за земљу. Kао што сам вам рекао, ако не учините нешто у вези с тим, стварате проблем. Ако нисте свесни величине отпада, само негде стварате проблем и једног дана ће се појавити.

КДВ: Шта радити даље?

Прво морате припремити процену компанија, а затим следи обука и сертификација радника, јер не можете почети са сертификацијом радника све док немате јасну идеју шта ћете тражити од компанија, тако да је у већини европских земаља прво била акредитација компанија па тек онда сертификација радника. Обично су те ствари повезане са локалним законодавством. У многим европским земљама, такође, имате оно што се назива код рушења, за праксе попут деконтаминације и рециклирање срушених објеката, стандарде које треба да испуните. Дакле, основе индустрије су прављење правила и прописа. Они могу бити законски или стандардизација, које издаје Национално тело за стандарде. Kада се договоримо како ћемо да обавимо ствари, креирамо шему да квалификујемо компаније, затим независно тело врши ревизију за шта је фирма квалификована, разговарамо о обуци радника и тако даље....

КДВ: Шта је најбоље за модел економије који постоји овде?

Шта год да је у питању, индустрија и економија морају да открију шта је најбоље, што се тиче правила и прописа. Ми охрабрујемо да постоји схема сертификације за компаније, тако да ако неко покушава обавити посао, морају постојати писана правила које компанија треба да поштује. Независно тело може бити удружење, може бити сертификациона компанија, која процењује та правила и независно тело и врши акредитацију за компаније.

Реалност је да нико не жели употребљени тоалет. Можда можемо да искористимо врата, или нешто слично. Али много ствари које можемо да опоравимо, нико их не жели. Погледајте око себе - хотел који је обновљен можда има 200 соба и пуно ствари које би се могле извући из хотела, али нико их не жели. Дакле, опоравак је ван једначине. Друштво и посао су се толико променили да у данашњим сценаријима морамо направити нови пут. Правила и прописи за деконтаминацију и рециклирање веома су различити од земље до земље, јер на европском нивоу постоји веома општи оквир закона. Оно што називамо тврдим законодавством, а то су директиве које треба усвојити, затим меко законодавство, попут протокола и смерница, које можемо гледати као препоруке за општине. Дакле, правила и прописи су веома различити и тада су обично повезани са правилима и регулативама грађевинске индустрије. У неким земљама за обављање радова на рушењу потребна вам је лиценца, потребна вам је службена потврда, посебно ако радите за јавне органе. У неким земљама не постоји тако нешто, али постоји специфична сертификација.

Извор: Кућа добрих вести

Са циљем да подржи процес прилагођавања домаће расадничарске производње потребама и захтевима купаца, отвореним тржиштима и све заступљенијим еколошким стандардима "Зелена мрежа" је иницирала регионални консултативни процес окупљајући све интересне стране, представљајући нова пословна, еколошка решења и релевантне информације, овога пута расадничарима Расинског округа.

Европска ноћ истраживача одржаће се у нашој земљи по јубиларни, десети пут, а тог 27. септембра све од 15 часова до поноћи овој научној авантури придружиће се највећи број градова до сада – чак 29.

Иако је у свету кампинг индустрија увелико у експанзији, у нашој земљи која за то има огроман потенцијал, ова грана туризма је још увек недовољно афирмисана.

Више од 79 одсто грађана Србије говори најмање један страни језик, резултати су Еуростатовог истраживања о познавању страних језика, а према мишљењу стручњака из шведског Транскома оваква статистика је значајна јер указује на могућности за развој и позиционирање Србије на међународном тржишту.

Наставак другог дела:

У априлу 2016. jе HBIS GROUP, конгломерат из Шиђијаџунга, града у североисточној кинеској провинцији Хебеи преузео 103 године стару Железару Смедерево, једину велику државну челичану у Србији на основу уговора о купопродаји са Владом у Београду. Крајем јуна је регистровано предузеће HBIS GROUP Serbia Iron & Steel d.o.o. Belgrade и почела је, како је сада нови власници Железаре називају “Симфонија на Дунаву.”

Једну од медијских форми које су у највећој експанзији, подкасте, у САД слуша половина становника. И код нас је све више оних који своје омиљене емисије прате на телефонима или преко рачунара, иако правих информативних или истраживачких подкаста који имају утицај на јавност овде још увек нема.

Компанија Вега ИТ је уложила 200.000 евра у стартап Publitio.

На Златару је почела изградња зип лајна чија почетна станица је код Рехабилитационог центра Златар, а завршна ће бити у засеоку Трипковићи, наводи се на сајту ТО Златар.