Кућа Добрих Вести

Login

lesnikovizasadi344343Производња лешника, руколе, кукуруза и шећерне репе доносе највећу зараду произвођачима, резултати су студије "Где је профит у пољопривреди?".

 

Израчунали су трошкове и могућу зараду за 38 најважнијих биљних култура. Колико су теорија и пракса блиске и постоји ли златна формула за сигуран профит?

 

Мала и средња газдинства могу солидно да зараде, али само ако о пласману робе размишљају пре него што је произведу.

 

Стручњаци кажу да пољопривредници морају да одустану од обрасца "тако је радио мој деда", да редовно прате откупне цене и од њих одузимају трошкове механизације, радне снаге, обраде земљишта, репроматеријала.

 

"Најрентабинија је производња поврћа и воћа. Пластеничка производња захтева у почетку улагања од 12.000 до 15.000 евра, међутим при добрим агротехничким мерама може да се исплати за годину дана", каже Јелена Дробњак, једна од аутора студије "Где је профит у пољопривреди", пише Курир.

 

На једном хектару руколе може да се заради чак три милиона и триста хиљада динара. Ипак, пољопривредници треба да имају у виду да тржиште још није развијено, да се рукола продаје добро, али само у богатијим градским срединама.

 

Следе пашканат, зелена салата, першун, ендивија од којих може да се приходује око милион и сто хиљада динара. Они који уложе новац у пластеник од двеста квадратних метара од парадајза могу да зараде у просеку 333.000 динара. На краставцу 135.000 динара, на паприци упола мање.

 

"Што се тиче воћа, на првом месту су наравно орах и лешник из разлога што је велика тржишна тражња, нема га довољно, увозимо га. Најмања су улагања, а највећа је добит", каже Јелена Дробњак.

 

Министар Бранислав Недимовић саветује пољопривредницима да засаде вишње и лешник.

 

"На светском тржишту свега пет посто има лешника у односу колике су потребе данас. Што се тиче других врста, ова 2020. биће добра за сунцокрет. Министарство ће ове године први пут изаћи са анализом цена, што ће бити у наредним данима", рекао је Недимовић.

 

Ко има времена да чека неколико година до пуног рода, са једног хектара под орахом може да заради око милион и милион и 80 хиљада динара, од лешника око 700 хиљада динара. Следи малина са зарадом од око пола милиона динара.

 

Познаваоци кажу да ће откупна цена црвеног злата ове године бити рекордно висока.

 

Да ли из реалне рачунице утемељене у пракси или можда из жеље да избегну урок, тек, калкулација пољопривредника није толико оптимистична.

 

 

Објављено у Пољопривреда

ekoprofitfffffМноги потрошачи све више указују поверење компанијама са којима деле исте вредности.

Објављено у Економија

seminarblokčejntБесплатни семинар „Да ли можете зарађивати користећи блокчејн и криптовалуте“ биће одржан у суботу, 18. маја од 10 часова.

Објављено у Економија
четвртак, 27 септембар 2018 18:00

Да ли знате шта је дропшипинг?

dropsingindfdfdfdfТрговина преко интернета постаје све популарнија. Свакодневно се јављају нови канали продаје и непрекидно се траже начини за што већу зараду, остварену легалним путем, али уз минимум труда.

Објављено у Економија

blog9999БЕОГРАД – Центар за развој каријере Линк Групе сутра организује емитовање снимка семинара „Како да покренете блог који ће да вам доноси зараду?”, са предавачем Милошем Петровићем у главној улози.

Објављено у Економија

tinderrrrrrrБЕОГРАД - Који су могући разлози за то што је Tinder доспео на прво место апликација које генеришу највеће приходе на US App Store?

Објављено у Интернет
субота, 07 фебруар 2015 12:00

Како зарадити као freelancer?

linkkkkkkБЕОГРАД – Како започети успешну каријеру и зарадити као freelancer?Како доћи до клијента?На који начин наплатити своје услуге?Какве су законске обавезе и регулатива?Која су најтраженија freelance занимања?

Објављено у Економија

lekovitooooooБЕОГРАД – Србија је цела прекривена лековитим биљем. Има га буквално свуда. Међутим, како нема организоване бербе, то све пропада. У пролеће никне, порасте, на јесен нестане, па је заиста право време да се то промени и да од тога наша земља и њени грађани имају и посла и зараду.

Објављено у Пољопривреда

sefffffБЕОГРАД - Иако нас пропаст банака ових дана опет потреса, неопходно је истаћи да је банкарски сектор Србије стабилан и да штедише немају разлога за бригу. Крхко поверење овдашњег становништва у банке пољуљано је одраније нестабилном домаћом валутом, а сада и пропадањем банака на терет грађана.

Објављено у Економија

minussssБЕОГРАД - Да је дозвољени минус, односно минус по текућем рачуну, најскупљи вид кредитирања који банке у Србији нуде својим клијентима познато је свима који су имали прилике да његову цену осете у својим новчаницима.

Објављено у Економија
Страна 1 од 2

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија