Воћарство је кроз историју играло важну улогу, а данас се поново враћа и заузима место које заслужује. Поједине воћне културе, као боровница и орах су тренутно најисплативије за узгој, а код неких воћних врста постоје проблеми који могу да се реше савременом технологијом и удруживањем.

Kaда је изашла на сцену позоришта Мадленианум, Малина Станојевић, председница Удружења жена Сачувајмо село из Прибоја понела је титулу „жена змај“ као добитница специјалног признања за развој руралног женског предузетништва.

Ово признање сваке године додељује Удружење пословних жена Србије и једно је од највећих признања које једна жена у Србији може да добије.

На бини је Малина изгледала али и звучала тако простодушно и искрено да је покупила све "овације" публике. Још када се на врцав начин, говорећи о подршци коју је добијала током свог ангажмана у пољопривреди и очувању села,  захвалила свом мужу речима да јој је био "подршка јер јој није сметао" - добила је јак аплауз који се орио Мадленианумом.

Касније у фоајеу када се свечаност завршила, свако је хтео да је поздрави, стисне јој руку и фотографише се са њом за успомену.

А ко је Малина Станојевић?

Желимо да Вам је овде представимо, јер заиста то заслужује.

По занимању пројектант електроинсталација, запослена у Фабрици аутомобила Прибој (ФАП) Малина Станојевић је свој одлазак у пензију искористила за оснивање сопственог пољопривредног газдинства и ангажовања у борби за опстанак села, а пре свега останак жена на њему верујући да је жена кључ за његово очување.

Јер, како каже, жене су „велики хероји, радници и стратези за неку нашу нову будућност“. Газдинство у којем јој помажу чланови домаћинства основала је 2012. године као и Удружење жена „Сачувајмо село“ Прибој чија је председница.

Удружење се бави развојем пољопривреде и домаће радиности у функцији сеоског туризма, очувања традиције и културне баштине, родне равноправности и постизање веће видљивости и активности сеоских жена.

За шест година реализовано је 12 поројеката. Захваљујући Удружењу, жене из села прибојске општине прошле су обуке за писање пројеката, израду бизнис планова и покретање сопственог бизниса, за пластеничку производњу поврћа, прераду, коришћење нових технологија, маркетинг за пласман производа, постижући видљиве резултате што показује 19 пластеника добијених у оквиру пројеката. Уз пластенике, жене добијају и опрему, подстичу се да прерађују своје примарне производе и тако их пласирају на тржиште јер је тако исплативије.

Направљени су тимови у селима, подељена опрема за прераду, ангажован технолог и помоћу уређаја рефрактометра у сваком тиму се постиже исти квалитет и укус прерађевина.

Донацијом грантова за подизање пластеника, жене су добиле могућност да постану самосталне и независне, материјално оснажене и да свака ради на личном усавршавању и напредовању. Користећи нове технологије комуницирају мејловима, саме фотографишу своје производе за пласман преко интернета, поред продаје на локалној пијаци. Едукују се на семинарима, а уз презентацију домаћинства, ради се и на мапирању капацитета за публикацију сеоским туризмом. У рад и активности, укључује се, директно или индиректно око 100 жена.

Део производа Удружење доинра, показујући да је брига о потребама других подједнако важна као и брига о себи. Малина је члан Националног тима за препород села, члан актива за пољопривреду у општини Прибој, потпредседница МЗ Прибојска бања. Добитница је неколико награда, учесница сајма Жестивал, где је награђена за најбољу ракију 2017 године, учесница многих смотри изворног певања. Мајка је двоје деце, која јој у свему што ради пружају свесрдну помоћ и подршку.

Извор: Кућа добрих вести/УПЖ

Рођена је на селу,  где је провела цело детињство док није дошла да студира биологију у Београду. Навикла је да са својом породицом, уз оца и мајку, баку и деку обожава и проучава природу. Она зна како изгледа крушка „лончара“, или да је јабука „колачара“ најбоља за припрему колача. Основала је на свом породичном туристичко-пољопривредном газдинству „Кућу чаја“ – где ћете сазнати како се и од којих биљака са нашег подручја може направити прави чај.

Нови Сад ће у наредном периоду бити акцелераторски центар за за блокчејн стартапе и мала и средња предузећа која развијају производе и услуге у области пољопривредне и производње хране, логистике и финансије.

Зова би могла постати једна од омиљених воћки наших пољопривредника, јер рађа више од грожђа има сличну цену а улагања су мања. Зова тражи сувуи песковиту земљу, па је север вВојводине тренутно центар њеног узгоја у нашој земљи.

Београд - НЛБ Банка Београд наградила је са укупно 1.500.000 динара ауторе три најбоља пројекта за производњу органске хране, на осмом по реду НЛБ Органик конкурсу.

Смарт колектив организује Форум социјалних иновација 30. и 31. маја 2019. године у Музеју науке и технике у Београду (Скендер-бегова 51).

Водећи светски иноватори, научници, бизнис лидери и уметници који на инспиративан начин представљају идеје новог доба окупиће се 23. маја у Народном позоришту у Београду на престижној WОRLD.MINDS конференцији.

У хотелу Радисон у Београду, у среду, 20. марта стручној и широј јавности биће представљен интернет портал Green Net - ИТ иновација за повезивање и пословање расадничара, пројектаната и извођача зелених површина, и укратко, свих носећих учесника на домаћем тржишту садног материјала.

Овог пролећа, 23. и 24. марта у Комбанк Дворани, одржаће се ПЕТИ по реду Укус Фест, под слоганом "Осети Укус Пролећа" у срцу Београда.