У организацији Новосадског сајма, а уз подршку компаније Color Media Communications у понедељак 18. маја са почетком у 11 сати одржаће се онлајн конференција "Пољопривреда после пандемије".

Право на фискалне олакшице и бесповратну директну новчану помоћ државе у износу минималца за исплату зарада током три месеца, поред привредних друштава, имају и српски ратари, сточари, повртари и воћари.

Електронска пијаца Србије на којој грађани могу да купе воће, поврће, месо, сиреве, млеко, јаја, мед И друге традиционалне прехрамбене производе и да им робу испоруче произвођачи или курирске службе, почела је да ради тачно у подне.

Канцеларија за младе општине Ивањица учествује у пројекту "Пољопривреда је спремна за иновације" који спроводи Омладински клуб Нови Пазар у партнерству са Удружењем младих агронома.

Производња лешника, руколе, кукуруза и шећерне репе доносе највећу зараду произвођачима, резултати су студије "Где је профит у пољопривреди?".

Израчунали су трошкове и могућу зараду за 38 најважнијих биљних култура. Колико су теорија и пракса блиске и постоји ли златна формула за сигуран профит?

Мала и средња газдинства могу солидно да зараде, али само ако о пласману робе размишљају пре него што је произведу.

Стручњаци кажу да пољопривредници морају да одустану од обрасца "тако је радио мој деда", да редовно прате откупне цене и од њих одузимају трошкове механизације, радне снаге, обраде земљишта, репроматеријала.

"Најрентабинија је производња поврћа и воћа. Пластеничка производња захтева у почетку улагања од 12.000 до 15.000 евра, међутим при добрим агротехничким мерама може да се исплати за годину дана", каже Јелена Дробњак, једна од аутора студије "Где је профит у пољопривреди", пише Курир.

На једном хектару руколе може да се заради чак три милиона и триста хиљада динара. Ипак, пољопривредници треба да имају у виду да тржиште још није развијено, да се рукола продаје добро, али само у богатијим градским срединама.

Следе пашканат, зелена салата, першун, ендивија од којих може да се приходује око милион и сто хиљада динара. Они који уложе новац у пластеник од двеста квадратних метара од парадајза могу да зараде у просеку 333.000 динара. На краставцу 135.000 динара, на паприци упола мање.

"Што се тиче воћа, на првом месту су наравно орах и лешник из разлога што је велика тржишна тражња, нема га довољно, увозимо га. Најмања су улагања, а највећа је добит", каже Јелена Дробњак.

Министар Бранислав Недимовић саветује пољопривредницима да засаде вишње и лешник.

"На светском тржишту свега пет посто има лешника у односу колике су потребе данас. Што се тиче других врста, ова 2020. биће добра за сунцокрет. Министарство ће ове године први пут изаћи са анализом цена, што ће бити у наредним данима", рекао је Недимовић.

Ко има времена да чека неколико година до пуног рода, са једног хектара под орахом може да заради око милион и милион и 80 хиљада динара, од лешника око 700 хиљада динара. Следи малина са зарадом од око пола милиона динара.

Познаваоци кажу да ће откупна цена црвеног злата ове године бити рекордно висока.

Да ли из реалне рачунице утемељене у пракси или можда из жеље да избегну урок, тек, калкулација пољопривредника није толико оптимистична.

Холандија је други по реду највећи извозник пољопривредних производа на свету, а тајна њиховог успеха између осталог лежи и у употреби архитектонских иновација.

Козарство је последњих година у Србији постало веома исплатив бизнис. Тржиште је захтевно, али они који су одлучили да се баве овом граном сточарства, сматрају да је то посао на дуге стазе јер је потребно доста времена да се развије.

Kонференција под називом „Будућност хране” на којој ће бити говора о тренутном стању и перспективи домаћег AgTech екосистема, иновацијама које се дешавају у овој области, домаћим стартапима који развијају технолошке производе за пољопривреду, биће одржана сутра у београдском Стартит центру (Савска 5).

Воћарство је кроз историју играло важну улогу, а данас се поново враћа и заузима место које заслужује. Поједине воћне културе, као боровница и орах су тренутно најисплативије за узгој, а код неких воћних врста постоје проблеми који могу да се реше савременом технологијом и удруживањем.

Kaда је изашла на сцену позоришта Мадленианум, Малина Станојевић, председница Удружења жена Сачувајмо село из Прибоја понела је титулу „жена змај“ као добитница специјалног признања за развој руралног женског предузетништва.

Ово признање сваке године додељује Удружење пословних жена Србије и једно је од највећих признања које једна жена у Србији може да добије.

На бини је Малина изгледала али и звучала тако простодушно и искрено да је покупила све "овације" публике. Још када се на врцав начин, говорећи о подршци коју је добијала током свог ангажмана у пољопривреди и очувању села,  захвалила свом мужу речима да јој је био "подршка јер јој није сметао" - добила је јак аплауз који се орио Мадленианумом.

Касније у фоајеу када се свечаност завршила, свако је хтео да је поздрави, стисне јој руку и фотографише се са њом за успомену.

А ко је Малина Станојевић?

Желимо да Вам је овде представимо, јер заиста то заслужује.

По занимању пројектант електроинсталација, запослена у Фабрици аутомобила Прибој (ФАП) Малина Станојевић је свој одлазак у пензију искористила за оснивање сопственог пољопривредног газдинства и ангажовања у борби за опстанак села, а пре свега останак жена на њему верујући да је жена кључ за његово очување.

Јер, како каже, жене су „велики хероји, радници и стратези за неку нашу нову будућност“. Газдинство у којем јој помажу чланови домаћинства основала је 2012. године као и Удружење жена „Сачувајмо село“ Прибој чија је председница.

Удружење се бави развојем пољопривреде и домаће радиности у функцији сеоског туризма, очувања традиције и културне баштине, родне равноправности и постизање веће видљивости и активности сеоских жена.

За шест година реализовано је 12 поројеката. Захваљујући Удружењу, жене из села прибојске општине прошле су обуке за писање пројеката, израду бизнис планова и покретање сопственог бизниса, за пластеничку производњу поврћа, прераду, коришћење нових технологија, маркетинг за пласман производа, постижући видљиве резултате што показује 19 пластеника добијених у оквиру пројеката. Уз пластенике, жене добијају и опрему, подстичу се да прерађују своје примарне производе и тако их пласирају на тржиште јер је тако исплативије.

Направљени су тимови у селима, подељена опрема за прераду, ангажован технолог и помоћу уређаја рефрактометра у сваком тиму се постиже исти квалитет и укус прерађевина.

Донацијом грантова за подизање пластеника, жене су добиле могућност да постану самосталне и независне, материјално оснажене и да свака ради на личном усавршавању и напредовању. Користећи нове технологије комуницирају мејловима, саме фотографишу своје производе за пласман преко интернета, поред продаје на локалној пијаци. Едукују се на семинарима, а уз презентацију домаћинства, ради се и на мапирању капацитета за публикацију сеоским туризмом. У рад и активности, укључује се, директно или индиректно око 100 жена.

Део производа Удружење доинра, показујући да је брига о потребама других подједнако важна као и брига о себи. Малина је члан Националног тима за препород села, члан актива за пољопривреду у општини Прибој, потпредседница МЗ Прибојска бања. Добитница је неколико награда, учесница сајма Жестивал, где је награђена за најбољу ракију 2017 године, учесница многих смотри изворног певања. Мајка је двоје деце, која јој у свему што ради пружају свесрдну помоћ и подршку.

Извор: Кућа добрих вести/УПЖ