Кућа Добрих Вести

Login

kamattivvvvvzuuzuzuКаматица саветник је услуга посредовања у проналажењу кредита. Досадашње искуство је показало да банке цене квалитетне клијенте и излазе у сусрет са повољнијим условима за премиум клијенте.

среда, 28 октобар 2020 16:38
Објављено у Економија
Написала
Опширније... 0

internetdannnnnnСутра се обележава Међународни дан интернета, мреже коју, према истраживању портала Статиста, користи преко 4,57 милијарди људи.

среда, 28 октобар 2020 16:25
Објављено у Економија
Написала
Опширније... 0

gizprogramggggfgfgОдбор немачке привреде за источну Европу, у сарадњи са Савезним министарством за економску сарадњу и развој, Немачким друштвом за међународну сарадњу (ГИЗ) и Фондацијом Зоран Ђинђић, расписао је конкурс за Програм стипендија немачке привреде за земље Западног Балкана.

уторак, 27 октобар 2020 21:19
Објављено у Економија
Написала
Опширније... 0

zelenikoridorrrrrr56565656Привредне коморе свих шест западнобалканских економија, чланице Коморског инвестиционог форума, данас су, у заједничком писму премијерима, позвале владе Западног Балкана да, у условима пооштрених епидемиолошких мера због корона вируса, постигну заједнички споразум којим ће, по угледу на “зелене коридоре” за робу, успоставити “зелене линије” за неометано кретање привредника и њихових радника који због послова морају да путују и бораве у другим земљама региона.

 

 

“Циљ нам је да олакшамо међусобно пословање наших компанија, смањимо им трошкове и омогућимо да и током пандемије, на време неометано реализују своје пословне активности у региону и испуне уговорене обавезе, због којих не само власници и менаџери већ и запослени у у њиховим компанијама морају да путују и привремено бораве у другим земљама региона”, каже Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије и Коморског инвестиционог форума Западног Балкана.

 

 

Због тога су председници привредних комора, чланица заједничке регионалне коморе, у име око 350.000 компанија које заступају, предложили владама да заједничким споразумом и пратећим протоколима утврде уједначена и поједностављења правила и процедуре, важеће у целом региону, које ће регулисати сва питања везана за путовање преко граница и боравак привредника и њихових радника, инжењера и других запослених, које, због обављања послова, компаније упућују у остале земље Западног Балкана.

 

То, напомиње Чадеж, није позив да се привредници и њихове запослени изузму, да не поштују заштитне мере за спречавање уношења и ширења коронавируса које су европске па и земље региона увеле и које ће са поогоршањем ситуације вероватно пооштравати, већ да се нађе начин да кроз то пролазе лакше и брже.

 

“Привреди је у интересу да се епидемиолошка ситуација не погорша, већ да се смири, да се не понови карантин с пролећа. Као што је свима јасно да и током здравствене кризе привреда мора да функционише. Отуда и наш позив, да се и у овим условима, обезбеди неометано пословање, прописивањем уједначених и предвидивих правила и поједностављених и убрзаних процедура, како би се отклонили проблеми са којима се сада компаније суочавају и омогућило њиховим људима када то потребе посла налажу, да лакше пређу границе, по доласку у другу земљу што пре обаве послове због кога су отпутовали и врате се назад”, објашњава Чадеж.

 

Компаније из свих западнобалканских економија региона, подсећа председник КИФ-а, свакодневно сарађују, имају своје или заједничке фирме, улагања и послове, основале су представништва или канцеларије у другим деловима региона у којима су уговориле послове, изводе радове, реализују пројекте, спроводе редовно одржавање већ изграђених објеката…

 

То повремено, на одређено време, захтева одлазак или боравак у другој земљи не само власника и менаџера компанија, већ и запослених – од производних и грађевинских радника, монтера, пројектаната, инжењера, оних који раде на одржавању објеката и опреме, све до административних службеника, рецимо из правног или финансијског сектора, матичне компаније. “Мере које су тренутно на снази у свим земљама Западног Балкана ограничавају, из разумљивих разлога, слободно кретање држављана других земаља Западног Балкана преко националних граница, али и отежавају и поскупљују пословање, онемогућавају ефикасну организацију пословних активности на начин на који то потребе посла захтевају и чак доводе у питање реализацију уговорених обавеза“, упозорава Чадеж.

 

Уз то, каже, ограничења и формални захтеви се мењају готово свакодневно што додатно отежава ситуацију и ионако неизвесно пословање, чини још неизвеснијим.

 

Потребу да се пропишу посебна правила и процедура за привреду, јединствена у целом региону, који би, уз поштовање епидемиолошких мера, олакшале пословање и убрзале кретање привредника и њихових радника, Чадеж илустрије конкретним примерима из праксе: “Ако компанија, рецимо из Србије, пошаље радника у Црну Гору или Албанију и обратно, или из Македоније у БИХ да у другој држави обави неки посао од дан - два и ако он прво мора у десетодневни или двонедељни карантин, то озбиљно ограничава пословање и ствара додатне трошкове привредницима. Да не говорим о ургентним ситуацијама у којима фирма из једне земље у другој мора хитно да отклони неки квар на постројењу, због којег је обустављена производња и који можда угрожава и безбедност људи или да у уговореним роковима монтира опрему од које зависи завршетак неког инвестиционог пројекта или испорука уговорених количина робе партнерима на трећим тржиштима”.    

 

Извор: Кућа добрих вести/ПКС

субота, 24 октобар 2020 17:15
Објављено у Економија
Написала
Опширније... 0

zenacvettttttttУдружење пословних жена Србије четрнаести пут додељује награду „Цвет успеха за жену змаја” најбољим предузетницама у Србији. У конкуренцији за награду су 24 финалисткиње из целе земље, а имена победница биће саопштена на завршној онлајн церемонији 28. октобра 2020. године када ће бити и додељена признања.

среда, 21 октобар 2020 19:50
Објављено у Економија
Написала
Опширније... 0

kontinuitetibezbednostКако организације да одговоре на кризу са којом се глобално суочавамо, како да се изборе не само са сајбер, већ и другим претњама, припремом адекватних планова за континуитет пословања, биће разматрано током онлајн панела „Одговор бизниса на кризе: континуитет и безбедност“ који Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС) организује 27. октобра. у 12 часова.

уторак, 20 октобар 2020 14:36
Објављено у Економија
Написала
Опширније... 0

metuppppppНа јесењем онлајн MeetUp тема су правни изазови у модерном и онлајн пословању. Предавач са великим искуством ће бити гости и причаће о изазовима, законима, процедурама и обавезама правног аспекта пословања.

среда, 14 октобар 2020 10:48
Објављено у Економија
Написала
Опширније... 0

onamenjasvedfdffdfdfdfOнлајн предавање на тему женског предузетништва на којем ће учесници имати прилике да чују више о креирању и вођењу сопственог бизниса, предностима које нуди и зашто су жене успешне предузетнице, биће одржано у четвртак, 15. октобра, у 17 часова.

субота, 10 октобар 2020 18:15
Објављено у Економија
Написала
Опширније... 0

bizitkonferencijaБИЗИТ конференција једном годишње, на једном месту окупи врхунске ИТ стручњаке заједно са врхунским стручњацима из економије, бизниса, финансија и комуникација, кадре да анализирају и предлажу бизнис моделе за боље пословања и подизање продуктивности.

петак, 09 октобар 2020 10:20
Објављено у Економија
Написала
Опширније... 0

rodnaravnoproavПоложај жена на тржишту рада, нарочито оних у старосној доби изнад 45 година није значајно унапређен у Србији иако се у Србији сви декларативно залажу за већа радна права жена. Најављено је чак и ново министарство које ће се бавити људским правима и равноправношћу полова, као и значајније веће учешће жена у влади, што јесте једна политичка порука да се ствари мењају на боље, али и она треба да дочека своју конкретну реализацију.

 

То је, између осталог један од значајнијих закључака онлајн конференције "Жене 45 плус - Равноправност на тржишту рада и како је постићи" која је данас одржана.

 

Велики закључак ове конференције је и да је ова друштвена група најугроженија на тржишту рада, да је потпуно невидљива од бизнис света, јавног сектора и консултаната и да је један од изазова да ново најављено министарство то покушава да решава, прво кроз усклађивање постојећих јавних политика али и доношење нових.

 

 

Оцењено је и да жене немају подршку правосуђа у остваривању својих радничких права. Судски процеси су углавном дуги, исцрпљујући, често без епилога. Разумевања послодаваца, њиховог освешћивања да смо давно изашли из традиционалних оквира и да треба да пратимо савремене токове  – још увек нема, иако сви већ живимо у друштву динамичних пословних промена које изискују флексибилнији приступ како свету рада, тако и живота.

 

Законодавни оквир, регулаторна и друга тела, такође не обезбеђују довољно заштите и проактивне политике које би ову праксу у догледно време могли да промене, те је потребна реформа и у том делу, али и веће ангажовање у укључивање организација цивилног друштва које имају бољи увид у ситуацију на терену. Како је истакнуто, пуно је проблема, од тога да се жене сусрећу са обичним практичним проблемима, попут тога како да дођу до посла јер немају редовни јавни превоз, до тога да не постоји план како да се жена која је прекинула своју каријеру да би се остварила у улози мајке, касније може  вратити, да се реобразује и стекне додатне вештине како би се поново укључила у свет рада.

 

Жене које имају преко 45 су група са највећом стопом незапослености и неактивности. Неправедно су заборављене од овог друштва иако носе одређени потенцијал знања и искуства који може да допринесе значајном повећању БДП, прилива од ПДВ-а и слично.

 

Ово је тема од ширег друштвеног значаја, једна од опаски је панела конференције и наглашено да је пројекат на коме ради Удружење "Жене на прекретници",  један друштвени пројекат који је препознао жене изнад 45 година не само као дискриминисане групе већ  као социјални капитал који Србија поседује али га довољно не користи.

 

Онлајн конференцији присутвовала је и Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

 

Она каже да је положај жена на тржишту рада појавом Ковида19 постао је још тежи пошто доста жена остаје без посла.

 

 

Много жена је због вируса корона остало без посла, као што је чување деце и оџавање домаћинства, рекла је Јанковић на данашњој завршној онлајн конференција "Жене 45 плус - Равноправност на тржишту рада и како је постићи".

 

Она је истакла да се дискриминација на тржишту рада највише односи на жене које су старијих година и које имају брачни статус, али додаје да и жене од 30 година имају исти проблем.

 

Поред свих вазних проблема у држави који је изазвао вирус проблемом жена се мало бавило, истакла је повереница.

Навела је и да послодавац даје предност мушкарцу, јер је велика шанса да жена која има 30 година може да оде на одсуство због одгајања детета.

 

Јанковић истиче да је задатак жена које су на политичкој сцени да отварају горуће теме као што су родна равноправност, дискриминација жена на тржишту рада, дискриминације на основу старосне доби...

                          zeneprekretnicedfdfdfd

Марија Бабовић, професорка Филозофског факултета у Београду, каже да је утицај пандемије довео до тога да је део радне снаге прешао у неактивно становништво које се тако повећало.

 

Такође, када је у питању положај жена на тржишту које су старије од 40 година, оне имају нижу стопу активности и запослености и најлакше се деактивирају ако се пореде са мушкарцима.

 

Леонета Пајер из Делегација ЕУ у Србији истиче да ЕУ настоји да се глобално и регионално опредељује за родну равноправност.

 

Ревидирани Акциони план за родну равноправност ЕУ 2021 - 2025. који ускоро треба да буде усвојен претпоставља свет заснован на примени три принципа, каже Пајер.

 

"Први примена родно-трансформативног приступа, који мења структуре моћи и динамику која генерише родну дискриминацију у свим узрастима, почев од раног детињства, други, међусекторски приступ дискриминацији заснованој на родној основи, трећи, спровођење приступа заснованог на људским правима".

 

Она је нагласила да ће ЕУ наставити да осуђује кршење и злоупотребу женских права, али и да подржава зене и мушкарце који раде на остварењу родне равноправности и јачању жена.

 

Снежана Милисављевић из Удружења „Путоказ Крагујевац“ истакла је да су бројне радионице које је организовало ово удружење помогле да жене организују свој рад самостално и додала да је један од путева и – додатно оснаживање жена путем таквих самосталних обука.

 

„Први корак ка решавању једног проблема је уочавање проблема када он постоји, када га евиднетирате и почнете о њему јавно да говорите. Ми смо почели у Крагујевцу врлло често да говоримо о томе, о незапослености жена које имају више од 45 година. У претходном периоду имали смо три циклуса обука и велику подршку јавности и медија. Оно што следи су и неке конкретне мере“, рекла је она.

 

Мира Михајловић из Крагујевца бави се народном радиношћу и укључена је у овај пројекат. Њен бизнис план за наредни период је да настави са досадашњим активностима а то су углавном изложбе, чија је организација отежана била 2020. године због короне, али да се нада да ће их бити у 2021. години као и радионице са младим људима, као што су осликавање тканина, пустовање вуне. Добра им је и сарадња са одељењем дизајнера из Техничке школе у Крагујевцу, одакле регрутују младе са жељом да се на њих пренесу ови традиционални занати.

 

Гордана Бркић из клуба креативних жена „Различак“ каже да клуб окупља жене које се баве домаћом радиношћу, производњом здраве хране, старих и уметничких заната и он ће и даље радити на економском оснаживању жена да развију свој бизнис.

 

Љиљана Петровић, председница Управног одбора Удружења Ларис из Чачка каже да су многе жене које су радиле у области угоститељства, туризма, привремених и повремених послова, на пијацама, остале су без посла и то је био тренутак да сву енергију и снагу усмере на психолошку и социјалну подршку тим женама.

                                                 osnazivanjeererererer

„Ургентно смо организовале и пружање хуманитарне помоћи захваљујући нашим донаторима у једном дужем периоду. Када је прошло ванредно стање у мају, други циклус радионица је био масовнији“, навела је она а јавила су се и додатно нека удружења жена која су се придружила радионици. Према њеним речима жене које имају више од 45 година у том граду углавном су нижег образовања и склоне су неплаћеним пословима, остају у кући и слабо се опредељују да започну свој бизнис.

 

Председница Удружења Миона Биљана Петровић рекла је да су чланице овог удружења углавном жене које су регистровале своју делатност или планирају, оне су се информисале о предузетништву, приступу фондовима, промоцији и продаји на интернету. Удружење се бори за финанијску одрживост кроз симболичну чланарину коју чланице плаћају а заузврат добијају и промоцију својих производа на друштвеним мрежама преко овог удружења.

Соња Митић из удружења Феникс из Ниша каже да у том удружењу већ има доста жена које се баве спремањем зимнице, декорацијом цвећа, чувањем старијих. Сада гледају да то централизују и да све буде на једном месту.

 

Дејан Митић, председник Пољопривредне-оцијалне задруге из Каменице истакао је да је село постало синоним за сирамаштво а да грађани полако виде решење тог проблема у удруживању. Фокус ове задруге је на запошљавању младих али се Дејан Митић дотакао и формирања прве женске социјалне задруге у Ражњу која ће бити формирана за десетак дана. „У питању је група жена са села које се баве интензивном сточарском производњом, са 80 до 100 оваца, има жена које се баве поврћем и воћем. Оне немају много времена да размишљају о промоцији и то је лакше остварити кроз задругу. У Србији постоји свега шест социјалних задруга, док у Италији има преко 12.000 таквих задруга. Проблем је у неразвијеној законској пракси у нашој земљи која није склона развијању социјалног предузетништва“, навео је он.

 

Конференцију је организовало удружење "Жене на прекретници", уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији, у оквиру пројекта "Кључни кораци ка родној равноправности" који финансира ЕУ.

 

 

Извор: Кућа добрих вести

четвртак, 08 октобар 2020 20:00
Објављено у Економија
Написала
Опширније... 0

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија