Кућа Добрих Вести

Login

irinejvaskrssdfdfdfdf

 

ИРИНЕЈ

 

по милости Божјој

 

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

 

Христос васкрсе!

 

Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо браћо свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши!

 

(Песма са васкршњег јутрења)

 

Ево нас, браћо и сестре и драга децо духовна, у торжеству и радости великог празника, Васкрса. Данас је празник Васкрсења Господа нашега Исуса Христа – радујмо се и веселимо се! Васкрс је наш највећи празник – празник победе Живота над смрћу, Бога над сатаном, Човека у Христу Исусу над грехом. Христос васкрсе из мртвих! Рецимо то свима и обрадујмо све и свакога, чак и оне који мрзе Њега, Васкрслог Богочовека, и нас, Његово наслеђе овде на земљи, и оне који не верују и још сумњају да је Он Искупитељ и Спаситељ света.

 

Браћо и сестре и драга децо духовна, суштина тајне Христова Васкрсења је у томе да је ''Онај Који јесте'', истовремено Син Божји и Син човечји, већ на Велики Петак, а коначно на дан Васкрсења, победио сатану и сатро његову власт и силу. Смрт и ад су поражени. Свети апостол Павле, у победоносном заносу, пита: ''Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа?'', а свети Василије Велики, архиепископ кападокијски, наднесен над тајном Васкрса, појашњава речи светог апостола Павла, па каже да је Господ Исус Христос Себе дао у замену смрти, ''која је нас, продане греху, држала у ропству и, сишавши крстом у ад, покида окове смрти; и васкрсе у трећи дан, и свакоме отвори пут у васкрсење из мртвих. Он, Христос Господ, вели свети Василије, постаде Првина умрлих, Прворођени из мртвих, да би Он био све и сва, првенствујући у свему''.

 

Дивећи се чудесном Васкрсењу из гроба, црквени песник пева: „Господе, како си се родио од Пресвете Дјеве и како си васкрсао из гроба, не знамо, али Те славимо као Спаситеља и Искупитеља.” Славећи са њим Васкрсење Христово, и ми се дивимо пред овом великом тајном и певамо: „Христос васкрсе из мртвих! Смрћу смрт победи и онима који бејаху у гробовима живот дарова!” Попут синова Израиљевих, који прешавши Црвено море узнесоше благодарења и хвале Богу и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, прошавши кроз тугу и жалост Великог Петка и Велике Суботе и нашавши се у радости Васкрсења, принесимо хвалу Богу и узвикнимо: слава Ти, Господе, Спаситељу и Избавитељу наш, што нас избави из власти греха, смрти и ђавола!

 

На истини Васкрслога Христа, Који се јавио женама мироносицама, апостолима и другима, ми стојимо и јесмо! Васкрсли Господ Исус Христос је непоколебиви Темељ не само наше вере и наше Цркве већ и свеукупног нашег постојања и свега што јесте. „Αко Христос не васкрсе, онда је узалудна вера наша, узалудно је надање наше, још смо под грехом!”, каже свети апостол Павле. У Васкрсењу је смисао свега што постоји, а без Васкрсења све, па и сâм живот, јесте бесмислен. У Васкрсењу Господа Исуса Христа открива се тајна Оваплоћења Бога Логоса, односно Његовог рођења у Витлејему и Његовог страдања као Јагњета Божјег у Јерусалиму, као и свега онога што се десило не само у Јерусалиму и Јудеји већ и у целокупној историји света.

 

У светлости Христовог Васкрсења, браћо и сестре, и ми, христоносни српски народ, сагледавамо себе и своју историју. Ми смо крсноваскрни народ. Са Христом страдамо и са Њим саваскрсавамо. Сва наша историја је крстоносна и христоваскрсна, смештена између Голготе и Васкрсења. Прошле године смо славили велики јубилеј, Осамсто годишњицу аутокефалности наше Цркве. У том јубилеју смо сагледали сву ширину, дубину и висину нашег постојања у протеклих осам стотина година. Ове, пак, године Благости Господње славимо 100-годишњицу обновљења статуса Патријаршије наше Цркве. После голготског страдања нашег народа и наше Цркве у 19. веку и у првим деценијама 20. века, митрополије и епархије наше Цркве, расцепкане по територијама претходних царстава и држава, сјединиле су се у јединствену Српску Православну Цркву, чиме је обновљена наша древна Пећка Патријаршија. Био је то благослов Божји нашем народу и нашој Цркви за наше – до тада невиђено – страдање и показано трпљење. Можда га је најбоље исказао свети мученик ђакон Авакум, када је, одбијајући да се одрекне православне вере под претњом мучења и ужасне смрти, ускликнуо: „Срб је Христов, радује се смрти!” Благословио је Бог наше јединство у борби за победу истине и правде. Благодаћу Духа Светога и снагом непоколебиве вере, наде и љубави обновили смо Пећку Патријаршију на читавом простору на којем живе православни Срби, на радост наших предака, а на понос свих нас.

 

Претходно смо, драга децо духовна, попут древног Израиља, прошли преко голготâ и страхотâ, преко сињих мора и морских дубина, а потом доживели слободу и јединство. Наша голготсто-пасхална историја нам говори да никад, па ни на Велики Петак, не смемо губити веру и наду у Бога. Зар 1915. година није била Велики Петак у нашој новијој историји? Зар 1916. година није била година наше Албанске Голготе? А зар 1917. година није изгледала као наше погребење и полагање у ''плаве гробнице''? И гле чуда! Већ следећа, 1918. година, била је година наше победе, наше слободе и нашег васкрсења, а 1920. година – година наше црквене и духовне обнове.

 

Сагледавајући ово чудесно дело Божје у нашој историји, можемо са Псалмопојцем узвикнути: велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја, и нема те речи која је кадра да опева сва чудеса Твоја! Уистину су чудесни догађаји ослобођења и уједињења нашег народа, који претходише обновљењу нашег црквеног јединства и наше Патријаршије. Све нас неумитно подсећа на чудесно избављење синова Израиљевих из Мисира, његово лутање по Синају и улазак у Земљу Обећану. Нажалост, после свега тога, опет смо се, својом и туђом кривицом, нашли на историјском распећу, па милошћу Божјом опет васкрсли... И тако, ето, до наших дана!

 

Док славимо Васкрсење Христово, сетимо се, драга децо духовна, наше браће и наших сестара на нашем мученичком Косову и Метохији! Помолимо се за њих да им Господ подари снаге да својим трпљењем свих безакоња и невоља граде своје и наше спасење, да никад не изгубе веру у крајњу победу Добра и да верују да је Господ, Бог милости и доброте, увек са њима и са свима који иду Божјим путевима!

 

Исто тако, браћо и сестре, сетимо се наше браће и наших сестара у Црној Гори који трпе велико безакоње и неправду. Безакони ''закони'' укинуше истину и правду у Црној Гори. Некада поносна и дична Црна Гора, позната по чојству и јунаштву, данас покушава да нашој Цркви отме оно што је вековима било њено, оно што је читав српски народ са својим владикама, свештенством и монаштвом градио и стварао. Светиње Црне Горе, многе од њих старије од саме Црне Горе, јесу светиње народа и у њима се поје и појаће се кроз векове света Литургија, молитвама светог Василија Острошког, светог Петра Цетињског, светих новомученика пострадалих од небратске руке домаћих богобораца и молитвама свих светих угодника Божјих.

 

Сетимо се данас наше мученичке браће у Сирији, Ираку и широм света, свих који страдају због људске неправде и похлепе! Једну од најлепших и најзнаменитијих земаља света – Сирију – зло и насиље су скоро уништили. Помолимо се данас за све њих и за све страдалнике да их Господ избави из руку неправедних људи!

 

Данас се посебно сећамо и поздравом Христос воскресе срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Украјини, на челу са њиховим митрополитом Онуфријем, свим митрополитима, архиепископима и епископима, монаштвом и свештенством, који су жртве нецрквеног, несаборског и самовласног деловања нашег времена! Помолимо се за њих који страдају и поверимо их Самом Васкрслом Христу Господу да их спаси и избави из руку безаконика!

 

Драга браћо и сестре и драга децо духовна,

 

Овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ретко кад у прошлости дочекивали и славили. Живимо у данима пандемије која је изненада задесила човечанство. Читав свет је захваћен и угрожен једним вирусом. Да ли ће горди и себични човек данашњице извући икакав закључак из те чињенице? Или ће и даље, без покајања и без љубави, истрајавати на самоубилачком пројекту стварања свог лажног овоземаљског раја у којем нема места ни за Бога ни за човека као боголико, духовно биће? Нашавши се у оваквим невољама, морамо учинити све да себи и другима помогнемо, да разумемо и подржимо напоре и програме надлежних здравствених, санитарних и државних институција које улажу напоре како би нас заштитиле од заразе. Можда нам то тренутно тешко пада, али све што је на општу корист морамо прихватити и подржати, а себе и своје понашање томе подредити. Изнад свега, молимо се Господу Богу да нас избави од ове епидемије и сличних опасности! Молимо се Богу, учествујмо редовно и активно у светој Литургији, кајмо се за своје грехе и водимо рачуна о своме здрављу и здрављу других! Ово је прилика да добро размислимо сами о себи и о читавом свету. Гле, један вирус је уздрмао и бацио на колена читав свет и довео у опасност здравље и животе милионâ људи! „Смири се, горди човече!” – поручио је својевремено Достојевски. Његова порука је, рекли бисмо, актуелнија данас него што је била тада када је изречена.

 

У радости Христовог Васкрсења имамо све вас, драга децо духовна, вас у отаџбини и вас расејане широм света, у својим молитвама и очински све вас поздрављамо сверадосним поздравом:

 

Христос васкрсе!

 

Извор: СПЦ

 

Објављено у Култура

HOCEVARPOSLANICA2020343343434Доликује ли у ово вријеме свеопће пандемије писати или уопће хтјети посредовати ускрсну посланицу? Дубоко осјећам да бих за тако нешто требао бити много понизнији! И како то постићи?

Објављено у Култура
четвртак, 25 април 2019 20:00

Нови Сад у време празника

FRUSKAGORAAAAВикенд који је пред нама обележиће најрадоснији хришћански празник Ускрс, који ће окупити породице и пријатеље.

Објављено у Култура

HOCEHCOCODE56565656Београдски надбискуп Станислав Хочевар позвао је вернике Надбискупије београдске и све хришћане да на празник Ускрснућа Исуса Хрисата крену напут са Васкрслим Господом и покушају да на прави начин схвате поруку Његовог страдања и право значење вере.

 

"Један од најтрагичнијих обележја данашњице лежи у погрешном схватању и негативном представљању вере", рекао је Хочевар упозоривши да многикоји себе сматрају верницима немају ни основна сазнања о вери и да јеовај празник над празницима прилика да крену путем свог личног васкрса ипреображења.

 

"Већина људи, пре свега не верује доследно у Бога Створитеља. Живе као да Бога нема и понашају се као као да су они сами једини господари свегаствореног, па и свог тела. 

 

За многе људе нашег времена, како је рекао, посебно је тешко схватањеСветих Тајни и - да крштење није неки спољашњи обред или израз идеолошке припадности. "Њима не влада Исусова мисао сједињења са Оцем и Црквом ... лепе иконе су за њих само украс или чак параван иза којег скривају својанедела, а не израз вере, моралности и одговорности. И то саблажњава!"

 

Према речима надбискупа, и данас болно ођекује трагична чињеница даљуди живе само телесним животом а начин на који схватају значај и снагуИсуса Христа, није их ослободио себичности и самодовољности.

 

"Зато се дешава оно о чему нам је и сам Исус говорио: Устима изговарајумоје име али је њихово срце и однос према животу - далеко од мене.

 

Устима дакле сведоче једно а делима сасвим друго.

 

"Осврнувши се на сведочења из Јеванђеља и путовање двојице апостолаза Емаус када им Исус искрено објашњава тајне хришћанства надбискуп је истакао да такво сватање вере и данас треба приближити модерном човеку.

 

"Тада им се очи отворише" записао је свети апостол Лука.Браћо и сестре гајим дубоку жељу и молитву да овогодишњи Васкрс и нама помогне да отворимо очи, да се коначно отворимо разумевању за сваСвета писма, разумевању - шта значи бити нови човек, да се вратимо усвоју заједницу и да својим бићем сваког тренутка сведочимо: Он живимеђу нама и Он је с нама на путу."

                                                 nadbiskuspiaj

 

У Васкршњој поруци београдски надбскуп је посебно честитао православнимхришћанима који највећи хришћански празник славе наредне недеље узтрадиционални поздрав - Христос васкрсе и ваистину васкрсе!Станислав Хочевар служио је свечану празничну мису у Смедереву у жупирођења Светог Ивана Крститеља.На Велику Суботу надбискуп је служио ускршње бдење у Нишу у жупи

 

Узвишења Светог Крижа, на Велики петак у катедрали Светог Антуна у Београду.

 

У жупи Криста Краља у Београду надбискуп Хочевар ће служити на Великипонедељак а у Новом саду, на Велики Уторак, предодиће мису на словачком језику, у катедрали Маријиног имена.

 

Распоред Богосложења за време Велике недеље можете погледати ОВДЕ.

 

Извор: Кућа добрих вести

 

Објављено у Култура

VaskrsenjeGospodnje5555Све хришћанске цркве ове године заједно славе највећи хришћански празник – Васкрсење Господа Исуса Христа и молитвено прате све догађаје страдања Господњег чије је учење пре више од два миленијума дало нови смисао човечанству.

Објављено у Култура

prplakatПородични догађај забавног карактера и занимљивог концепта под називом „Велики ускршњи карневал" по први пут ће се одржати на највећи хришћански празник, 15. и 16. априла на простору Ташмајданског парка.

Објављено у Култура

jajcaxccccБЕОГРАД - По први пут у нашој престоници на Тргу Николе Пашића одржава се манифестација под називом „Ускрс у Београду”.

Објављено у Култура

Uskršnji prijemБЕОГРАД  - Поводом Ускршњих благдана 28. марта, београдски надбискуп и метрополита монс. Станислав Хочевар је са својим сарадницима у просторијама ординаријата организовао свечани ускршњи пријем. 

Објављено у Култура

hocevarБЕОГРАД - Хришћански верници који време рачунају по Грегоријанском календару прослављају данас Ускрс, највећи и најстарији хришћански празник који се слави у спомен на Христово ускрснуће, његову победу над смрћу и над грехом.

Објављено у Култура

јајаааааааБЕОГРАД - Васкрсење Господа Исуса Христа славе све хришћанске цркве као празник над празницима са вером да је овај догађај који је променио смисао живота свеукупног човечанства суштина новозаветне вере. Ако Христос не васкрсе, узалуд је вера наша, узалуд је молитва наша..., речи су светог апостола Павла које указују да је суштина хришћанства Васкрсење и победа живота над смрћу.

 

Објављено у Култура
Страна 1 од 2

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија