Logo
Одштампајте ову страницу

У Србији прослављен Међународни дан јоге

Оцените овај чланак
(1 Глас)

PEopopopАмбасада Индије у Србији је, у сарадњи са Владом Србије, обележила пети Међународни дан јоге (IDY) у 15 градова Србије 16. јуна 2019. Јога је извоћена у складу са Општим јога протоколом.

 

У Београду је око 200 Београђана учествовало испред Народне скупштине Републике Србије у прослави. Међу учесницима су били и старији суграђани, али и деца.

 

Међународни дан јоге прослављен је, такође, у Новом Саду на две локације, у Зрењанину, Шапцу, Бору, Лозници, Суботици, Сремској Митровици, Крагујевцу, Апатину, Јагодини, Нишу, Вршцу и Смедереву. У већини градова прослава је одржана на истакнутим местима попут градских тврђава, паркова и тргова. Свим учесницима су обезбеђене јога мајице са логом Међународног дана јогe.

 

 

Око 500 грађана широм Србије узело је учешће у прослави. Овај успех и многобројност су постигнути захваљујући снажној и непроцењивој подршци Владе Србије и њених грађана широм земље, наведено је у саопштењу из амбасаде Индије.

 

Према саопштењу, прослави у Београду се прикључила и Госпођа Тамара Вучић, супруга Председника Србије која је учествовала у једночасовној јога демонстарцији. Г-ђа Вучић се, такоће, обратила окупљеним вежбачима, говорила о благодетима јоге на здравље појединца и рекла да вежбање јоге позитивно утиче на тело, али и на дух.

 

На крају манифестације учесницима је понуђено вегетаријанско послужење и безалкохолна пића у склопу фестивала вегетаријанске хране који је организован овим поводом.

 

Међународни дан јоге слави се широм света пошто су Уједињене Нације 2014. године на предлог премијера Индије Нарендре Модија усвојиле у Њујорку резолуцију о проглашењу древне пракса из његове земље за светски празник. Србија је била ко-спонзор ове резолуције.

 

Претходних година су милиони практичара и ентузијаста широм света учествовали у извођењу јоге. Међународни дан јоге израстао је у велики и важан догађај у многим земљама.

 

Такође, створена је свест о јоги као древном наслеђу читавог човечанства, усмереном на постизање физичког и менталног благостања. Данас је јога глобални феномен који уједињује појединце, породице и друштва и прихваћена је као начин живота.

 

Прука премијера Модија

 

Индијски премијер је поводом празника у писму лидерима у међународној заједници, укључујући и Председнику Србије, указао да је порука јоге постизање унутрашњег мира, али и хармоније са спољним светом, кроз физичко, ментално и духовно благостање. „Обележавање Међународног дана јоге настоји да оснажи овакву поруку и сваког појединца мотивише да се придружи колективном напору за постизање ових идеала”, навео је премијер Моди.

 

Обележавајући Међународни дан јоге на манифестаији у Ранћију, главном граду источне савезне државе Џаркленд, Моди је изводио различите јога асане (или позиције) заједно са, процењује се, 30.000 људи. „Нека наш мото буде јога за мир, хармонију и напредак“, рекао је Моди публици пре него што се придружио једносатној вежби.

 

Чланови федералне владе су такоће разгрнули своје јога простирке у градовима Индије. Већина од 191 индијске диопломатске мисије у свету организовале су, такође, јога приредбе у част светског празника, саопштило је министарство спољних послова у Њу Делхију.

 

Моди је у Ранћију такође казао како намерава да „јогу учини интегралним делом живота сиромашних.“ „Морамо подићи јога покрет на виши ниво... Болести чине сиромашне још сиромашнијим. Морамо покренути јогу из из градова у села, па у џунгле, до сиромашних и до Адивасија (припадника племена)," казао је Моди.

Фотографије у индијским медијима приказале су особље оружаних снага Индије како вежбају јога позиције са обученим псима из јединица, као и на носачу авиона у луци Мумбаија и на великој надморској висини на Хималајима, при леденим температурама.

 

Јога, древна вештина

 

Јога, античка вештина, коју су упражњавали хинду мудраци пре неколико хиљада година, постала је једна од великих индијских културних активности. Та древна пракса саморазвоја, ушла је 2016. године у списак нематеријалне културне баштине човечанства Организације УН за образовање, науку и културу (УНЕСКО).

 

Јога се из Индије проширила у целом свету и практикују је људи свих узраста. Представља између осталог, мешавину физичких вежби, медитације, котролисаног дисања и других техника које смирују тело и ум, и смањују бол.

 

Јога је, у суштини, духовна дисциплина заснована на изузетно домишљатој науци која је усредсређена на остваривање хармоније између ума и тела. То су уметност и путоказ ка здравом живљењу.

 

Реч “јога” потиче из корена сансрит речи “јуџ” што значи “прикључити се“, “обручити” или “ујединити се”. Према светим списима јоге, њено вежбање води ка уједињењу свести појединца са универзалном свешћу.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 24 јун 2019 12:43
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015