Logo
Одштампајте ову страницу

Човечанство мора да промени навике да би избегло глад

Оцените овај чланак
(2 гласова)

gladdfdfdfdfdНајновији извештај УН установио је да међусобни утицај климатских промена и земљиног копна ствара зачарани круг. Промена климе коју је изазвао човек води деградацији тла, а начин како човек користи земљиште убрзава климатске промене. Последица је да храна постаје скупља, има је све мање и опада њена хранљива вредност.

 

"Тај зачарани круг се убрзава. Претња климатских промена које утичу на храну на столовима људи све је већа", изјавила је експерт за климу НАСА-е Синтија Розенцвајг, коаутор извештаја који је 8. августа представљен у Женеви на седници међувладиног Панела о климатским променама (ICCP).

 

Научници ипак кажу да би промена начина исхране, производње хране и управљања шумама могла да поштеди планету далеко топлије будућности.

 

Копнена површина, која чини свега 30% планете земље, загрева се готово двоструко брже од целе планете. У расправама о климатским променама, копно је ипак много ређе било тема пошто гасови са ефектом стаклене баште заробљавају топлоту и стварају проблеме у атмосфери, пренела је агенција Асошиејтед прес.

 

Извештај, у чијој је изради учествовало више од сто научника и који су на састанку у Женеви једногласно одобриле дипломате из целог света, представио је могуће мере за ублажавање проблема и указао на додатне озбиљне опасности.

 

"Начин како користимо земљу уједно је и део проблема и део решења. Одрживо управљаје тлом може да помогне да се обезбеди угоднија будућност", изјавила је у Женеви француски климатолог Валери Масон-Делмот.

 

У извештају се наводи да су климатске промене већ убрзале пропадање земљишта, ширење пустиња, топљење вечитог леда и учиниле шуме рањивијим на сушу, пожаре, паразите и биљне болести.

 

То се догодило иако је добар део планете постао зеленији због веће количине угљен-диоксида. Поред тога, климатске промене су уз друге факторе одговорне и за смањење броја животињских и биљних врста на свету.

 

У извештају се упозорава да би будућност могла да буде још драматичнија.

 

"Пројекције показују да ће стабилност снабдевања храном слабити, упоредо са порастом снаге и учесталости екстремних метеоролошких појава које ремете ланац исхране", пише у извештају.

 

Према најгорем сценарију, проблеми са прехрамбеном сигурношћу ће са порастом садашње глоалне температуре за свега неколико десетих делова степена прећи из зоне умереног у зону високог ризика. Пораст од једног целзијусовог степена већ ће значити прелазак из зоне високог, у зону врло високог ризика.

 

Научници су дуго мислили да је једна од малобројних предности више концентрације угљен-диоксида у атмосфери што ће убрзати раст биљака и учинити свет зеленијим. Бројне студије су, међутим, показале да виши нивои угљен-диоксида смањују количину протеина и хранљивих састојака у многим усевима, рекла је Синтија Розенцвајг.

 

Тако је експериментално установљено да уз високу концентрацију угљеника у ваздуху пшеница садржи 6 до 13% мање протеина, 4 до 7% мање цинка и 5 до 8% мање гвожђа, појаснила је Розенцвајг.

 

Ипак, нове методе ратарства, као што су директна сетва брз обраде земљишта и циљана употреба ђубрива такође имају потенцијал у борби потив глобалног загревања, пошто би до 2050. године могле да смање садашњи ниво емисије карбона за 18%.

 

И промена начина исхране, у виду мање конзумације црвеног меса а више воћа, поврћа и семенки, омогућила би да свет до средине века садашњу емисију угљен-диоксида смањи за још 15%, рекла је Розенцвајг.

 

Упешној борби против климатских промена веома би допринело и смањење количине хране која завршава као отпад. Према извештају, од 2010. до 2016. године, у свету је 8 до 10% штетних емисија настало приликом производње хране која је касније бачена.

 

"Тренутно, 25 до 30% укупно произведене хране пропадне или се баци", а решавањем тог проблема ослободили би се милиони квадратних километара земљишта, пише у извештају.

 

Научници упозоравају да ће пораст глобалне температуре за свега 0,5 степени, што би могло да се догоди у наредних 10 до 30 година, ризик нестабилног ланца исхране, шумскх пожара, топљења пермафроста и несташице воде у сушним подручјима учинити високим.

 

Са глобалним порастом температуре за један степен, што би могло да се догоди за око 50 година, тај ће ризик постати веома висок, пише у извештају.

 

Додаје се и да већина сценарија предвиђа да ће у тропским регионима у свету у другој половини 21 века владати до тада незабележени климатски услови.

 

Пољопривреда и шумарство заједно стварају око 23% емисије гаса са ефектом стаклене баште, што је нешто мање од моторних возила свих врста. Ако се на то дода и паковање и транспорт намирница, и потребни енергенти, тај постотак расте на 37%.

 

Са друге стране, копно је и велики резервоар за угљен-диоксид, јер усисава штетне гасове из атмосфере. Од 2007. до 2016. године пољопривреда и шумарство су сваке године у ваздух испуштали 5,7 милијарди тона угљен-диоксида, али су из њега извлачили 12,3 милијарде тона.

 

"Тај додатни дар природе је ограничен. Неће вечно трајати. Ако наставимо да разарамо екосистем, да мењамо природне екосистеме, сечемо шуме и уништавамо тло, изгубићемо ту природну подршку", изјавио је Луј Вершо из Центра за тропску пољопривреду у Колумбији.

 

Извор: Euroactiv


Последњи пут измењено петак, 09 август 2019 15:10
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015