Кућа Добрих Вести

Login

Одговор Марока на пандемију Ковида-19

Оцените овај чланак
(2 гласова)

marokookoooooДок се свет бори да нађе начине за сузбијање досад невиђене глобалне здравствене кризе, пандемије Ковид-19, Краљевина Мароко се већ истакла својом борбом против вируса и за очувању људских живота. Напоре државног руководства предвођеног краљем Мухамедом VI, привредника и обичних грађана су похвалили Светска здравствена организација и међународни стручњаци.

 

Према саопштењу из Амбасаде те северноафричке државе у Србији и Црној Гори, чим је вирус ступио на њено тло, у Краљевини је усвојен низ мера заснованих на превенцији и проактивном приступу ради сузбијања епидемије. План Марока за борбу против пандемије вируса корона је мултидимензионалан и укључује разнолике и далекосежне мере за спречавање ширења вируса и супротстављање економским и социјалним последицама КОВИД-19.

 

Чим су се појавили први случајеви вируса корона у Мароку, држава је затворила своје поморске границе, обуставила до даљег све летове ка тој земљи и из ње, па прогласила ванредно здравствено стање почевши од 20. марта. Да би била заустављена пандемија, у Краљевини су већ 16. марта затворене све школе и универзитети, а постављена је платформ за електронско учење којој ученици могу да приступе користећи бесплатан интернет мароканских провајдера. Сва светилишта и уобичајена места окупљања су затворена, док супермаркети, продавнице прехрамбрених производа и банке настављају да пружају неопходне услуге.

                                                          motociklajajajajja

Велика брига за јавно здравство

 

Према подацима са интернет платформе Coronatracker.com, у Мароку је 20. априла било 2.855 потврђених случајева заразе, с тим што ситуација није била промењена у односу на претходни дан и са само једним оболелим на интензивној нези. Опоравило се 327 лица, уз стопу од 11,5 одсто међу свим случајевима. До сада је умрла 141 особа, бројка која није промењена од претходног дана, при чему је стопа фаталности 4.9 одсто.

 

Јавне, приватне и војне болнице, које су повећале своје капацитете за интензивну негу са 1.600 на 3.000 кревета, настављају да дочекују пацијенте у најбољим могућим условима. То је захваљујући узорној мобилизацији мароканског цивилног и војног медицинског особља, наведено је у саопштенју из Амбасаде.

 

Од 23. марта у мароканским фабрикама је покренута производња три милиона санитарних маски дневно. Циљ је да буде достигнуто пет милиона маски током ове седмице. Држава ће моћи и да извози вишак производа. Иначе је у Мароку ношење маски обавезно од 7. априла за свакога ко има овлашћење да се креће, а државни произвођачи снабдевају локалне продавнице маскама по контролисаној ниској цени.

 

Паралелно са тим, како би била задовољена потражња током пандемије Ковида-19, Мароко је почео да производи сопствене респираторе са маскама са кисеоником, па се прва серија од 500 комплета очекује ове седмице. Доктори и инжењери из јавног сектора су помогли у дизајнирању неинванзивних респиратора капацитета 3.000 сати коришћења које је одобрило Министарство здравља. Такође је, ради задовољења потражње, повећана производња етил алкохола неопходног за производњу средстава за дезинфекцију, превасходно антисептичких гелова.

                                                     motocidkfjdkfjkdfjkdjfk

Помоћ националној привреди, најугроженијима у друштву

 

Државни органи су мобилисани да би пружили подршку становништву које је највише погођено застојем привредних активности, пре свега путем Специјалног фонда који је основао краљ Мухамед VI. Фонд је до сада прикупио више од три милијарде евра у донацијама.

 

Према саопштењу из Одсека за медије и комуникацију Амбасаде, краљева иницијатива је покренула велики талас солидарности у земљи. Фонд наставља да прима добровољне финансијске прилоге од главних компанија у Краљевини, осигуравајућих друштава, банака, високих државних функционера, чланова парламента и грађана Марока који су се ујединили да би помогли онима који су у најнеповољнијем положају.

 

Ови фондови ће бити употребљени за финансирање обуставе социјалних доприноса за компаније и за одобрење додатних банкарских кредита које гарантује држава. Осим тога, доспеће банкарских позајмица појединцима које истиче до краја јуна је одложено продужавањем рокова позајмице.

 

Такође, сви Мароканци који су пријављени на систем социјалне заштите ће до краја јуна примати до 200 евра месечно, што је једнако износу од 75 одсто минималне зараде. Поред тога, основан је Одбор за економски надзор како би проценио и предвидео директан и индиректан економски утицај Ковид-19.

 

Током периода изолације, када је замрла сва културна активност, неколико мароканских установа културе је пружило подршку грађанима омогућивши бесплатан забавни садржај посредством интернета. Тако је Марокански кинематографски центар понудио избор од 25 мароканских филмова које корисници интенета могу гледати у својим домовима. Народна библиотека Марока је поставила онлајн велики број аудио књига на различитим језицима, а Национална фондација музеја Марока нуди бесплатне интернет 360 степени виртуелне музејске туре.

 

Мароканска дипломатија помаже сународницима у иностранству

 

У међувремену, мароканска дипломатија непрекидно ради на осигураванју најбоље помоћи држављанима Краљевине који су у невољи у иностранству, тако што обезбеђује бесплатан смештај, храну, лекове и психолошку помоћ онима којима је то потребно. Покренута је блиска сарадња између Министарства спољних послова Краљевине и страних дипломатских мисија у мароканском главном граду Рабату ради организовања 500 посебних летова којима ће се 80.000 туриста затечених у Мароку када су границе затворене, вратити у домовину.

 

Амбасада Марока у Београду је основала кризну јединицу за помоћ свим Мароканцима у Србији и Црној Гори током ових тешких времена. Успостављен је сталан контакт са њима и до сада није пријављен ниједан случај заразе или смрти. Мароканска заједница ревносно поштује санитарна упутства и мере које је наложила земља њиховог пребивалишта.

 

Неколико међународних публикација у Европи и преко Атлантског океана, као и многе међународне експертске организације су похвалиле труд Марока и истакле брз одговор државе. У саопштењу из Амбасаде Марока у Србији и Црној Гори пак истичу како комбиноване изузетне мере предострожности и помоћи усвојене у тој земљи ублажавају положај оних који су затворени у кућама. Не сумња се да ће, догод сви делови мароканског друштва наставе да сарађују, показујући солидарност и великодушно самоодрицање, незабележена глобална здравствена криза бити преброђена.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 20 април 2020 20:23
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија