Кућа Добрих Вести

Login

Ако ћемо пре или касније (скоро) сви имати ковид, како га што спремније дочекати

Оцените овај чланак
(2 гласова)

medjestidfdfdfdПа ја сам се данас, после дужег времена, својски изљубила са неким, сва три пута онако, по српски, да пукне. Како бре другарици да честитам венчање сина песничењем? – написала сам на свом профилу на Фејсбуку ноћас, покушавајући да се нашалим на тему која нам се у животе умешала толико да личи на све, само не на шалу.

 

Признавали је, не признавали, игнорисали је или је схватали као озбиљног противника који има све адуте у својим рукама да нас дугорочно мори, мучи, траумира и разрођује, ипак је реч која се односи на највећу колективну пошаст која је задесила садашње генерације, свакодневно на уснама свакога од нас.


     У низу коментара који су уследили као и после сваког статуса које објавимо на овој друштвеној мрежи,  издвојила сам овај:

 

„Од како је почела епидемија прошла сам кроз две потпуно различите фазе: прво сам у априлу и мају била јако уплашена, држала физичку (не социјалну) дистанцу, дакле имала контакте са људима, али на физичкој дистанци, без љубљења, руковања и са маском. Затим је, по завршетку првог таласа епидемије, код мене наступила друга фаза: почела сам да пратим неке јутјуб канале, које воде чак неки доктори, где се потпуно минимизира вирус и његово дејство до чак тврдњи да уопште не постоји. Опустила сам се и почела да идем поново у летње баште кафица и ресторана. Почела сам и сама да сумњам да је можда све преувеличано око ове епидемије.


Иначе имам јак имунитет и у последњих 10 година имала сам само једном сезонски грип.


Пре месец дана добила сам температуру само на један дан 38,5 и малаксалост и посумњала сам да нешто није у реду. После 2-3 дана потпуно сам изгубила чуло мириса (нисам уопште осећала најјаче могуће мирисе црног и белог лука) и имала сам делимичан губитак чула укуса (осећала сам само слатко, љуто, кисело, горко али не и специфичне укусе хране). Урадила сам PCR тест и био је позитиван.


Још сам у кућној самоизолацији, а тек од пре пар дана је почело да ми се враћа чуло мириса.


Сада планирам да радим поново PCR тест да видим где сам у овој причи.


Мој пријатељ који је доктор по струци и који је такође имао овај вирус ми је рекао да ћемо га сви, пре или касније, имати, али је јако битно јачати имунитет на природни начин да би последице биле мање.


Мени је очигледно помогао јак имунитет који имам захваљујући пчелињим производима (и отац, који има 84 године, и супруг су пчелари).


Није ми био циљ да овим, можда превише дугим, коментаром било кога уплашим, већ да својим искуством са овом болешћу можда неком помогнем.


Једина антивирусна супстанца у природи је прополис и ако имате поуздане пчеларе у својој околини, купите од њих 20% алкохолни раствор прополиса који се раствара по 20 капи у мало воде. Ова алкохолна тинктура прополиса може да се нађе и у радњама здраве хране. И уз то, наравно, и мед као и остале добро познате намирнице за јачање имунитета, као што су лимун, бели лук…“


Особа чије речи цитирам (не воли публицитет па јој име изостављам) истиче да не мисли да су сви научници давали контрадикторне информације из лоше намере, већ из дубоког непознавања овог новог вируса. И уопште више није од пресудног значаја да ли је вирус настао природно или у лабораторији, сматра, већ је битно да сви схватимо да вирус постоји и да ће најмање штете нанети људима који имају најјачи имуни систем.


„Пре много година сам прочитала изјаву једног угледног медицинског стручњака и ње се придржавам у животу: Нису вируси јаки, већ је наш имуни систем слаб и тада га вирус победи. Свако добро вам желим и само одговорно понашања али без страха, јер и осећање страха и безнађа нарушава наш имуни систем.“

 

Наслушали смо се протеклих месеци, откад смо чули за корону, свега и свачега: претпоставки, заблуда и стручних сазнања лекара и надрилекара, прогноза, очекивања, наговешаја…  од којих се готово ништа није остварил, истина и лажи, тврдњи оних које сматрају упућенима и оних који себе сматрају за упућене, обећања, веровања па и молитви, на крају крајева.

 

Стога ову изјаву можете сматрати корисном или не, њене савете можете прихватити или их игнорисати, али сам сигурна у то да нико ко послуша њене савете неће имати штете, тим пре што и лекари и нутриционисти признају лековита својства свега што је набројала.

 

И допуна после неколико сати: срела сам вечерас познатог нишког доктора код кога сам проверила ову тезу о томе да ћемо вероватно сви прележати корону у једном тренутку. Његов став је да се то неће десити.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 18 октобар 2020 00:20
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Више из ове категорије « На кафи са психологом

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија