Кућа Добрих Вести

Login

Закон штити окривљене а не жртве, потребне су хитне измене

Оцените овај чланак
(6 гласова)

5БЕОГРАД - Неопходно је да држава Србија оснује Кризне центре за жртве силовања, као и да значајно промени одредбе Кривичног законика које се односе на ово кривично дело и друге сексуалне деликте, поручено је данас са округлог стола посвећеног положају жртава силовања, који је организовао Аутономни женски центар у оквиру регионалне кампање „Потписујем“.

Током дискусије, којој су присуствовали и представници Министарства унутрашњих послова и Министарства здравља, као и Апелационог тужилаштва, речено је да су према садашњој судској пракси, али и позитивном законодавству више заштићени окривљени него жртве. Оснивање ових Кризних центара и промене Кривичног закона су, уједно, и обавезе државе с обзиром на то да је Србија ратификовала Конвенцију Савета Европе о спречавању насиља над женама и насиља у породици, тзв. Истанбулску конвенцију.

Кризни центри за пружање комплетне подршке на једном месту

„Кризни центри би требало да буду место за обједињено пружање подршке жртвама силовања. Жртве би биле у могућности да на једном месту добију квалитетан медицински преглед, психолошку подршку и правни савет. Стручњаци кажу да су прва 72 сата након силовања најважнији за жртву, не само у смислу прикупљања доказа за судски поступак, већ и за њен психолошки опоравак“, истакла је Тања Игњатовић, психолошкиња Аутономног женског центра.

Према њеним речима, најрелевантнији преглед жртве је могуће обавити на Институту за судску медицину, али држава тај преглед не плаћа већ он иде на терет жртава насиља. У Кризним центрима жртве би могле да добију помоћ и да при том остану анонимне. Оне не би морале да одмах одлуче да ли ће покренути судски поступак против извршиоца.

Она је подсетила да жртвама силовања држава данас не обезбеђује ни хитну контрацептивну заштиту, ни бесплатно тестирање на ХИВ или друге сексуално преносиве болести, нити било какву психолошку подршку.

Представник Министарства унутрашњих послова, Управе за криминалистичку полицију, Стефан Милијановић је истакао да је неопходно да постоји протокол о поступању са жртвама сексуалног насиља, јер је реч о изузетно тешко доказивом делу. Врло често, истакао је, смо у ситуацији да када се ради о познатом учиоиоцу имамо само реч жртве против речи окривљеног и да нема других доказа. Он је истакао да је пракса показала да у 90 одсто случајева силоватељ понови кривично дело.

Држава има обавезу да формира фонд за накнаду штете

Гордана Јекић Брадајић, из Апелационог јавног тужилаштва је подсетила да држава Србија према Истанбулској конвенцији има обавезу да формира фонд за накнаду штете жртвама насилних кривичних дела. Један од извора за овај фонд, према њеним речима, би могла бити и средства која су прикупљена одузимањем незаконито стечене имовине, која је већ достигла цифру од 350 милиона евра. На жалост, држава је већ ставила резерву на овај члан Конвенције.

Вања Мацановић, адвокатикиња Аутономног женског центра, истакла је да се ова организација већ две године залаже за промену одредби Кривичног законика које дефинишу кривично дело силовања и друге сексуалне деликте.

Истанбулска конвенција, такође, изричито налаже да сексуална прошлост жртве не треба да буде предмет разматрања судског поступка.

Брадајић је упозорила да жртва мора чак седам пута да понови свој исказ у различитим фазама поступка и да се на тај начин сваки пут излаже додатној виктимизацији.

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено уторак, 10 децембар 2013 00:23
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија