Logo
Одштампајте ову страницу

Међународни дан јоге у Србији 17. јуна

Оцените овај чланак
(2 гласова)

jogadeyБЕОГРАД - Амбасада Индије у Београду, у сарадњи са Владом Србије и канцеларијом Уједињених нација у Београду, обележиће Међународни дан јоге (IDY) у Србији у суботу 17. јуна 2017. године са почетком у 8 часова на платоу испред споменика Победнику на Калемегдану.


Програм обележавања Међународог дана јоге биће организован у складу са општим јога протоколом који су припремили индијски јога стручњаци, након чега ће уследити радионице и консултације на тему јоге, ајурведе и хомеопатије у просторијама Скупштине Града Београда. Заинтересовани учесници имаће прилику да се у интеракцијама са практичарима јоге, ајурведе и хомеопатије упознају са предностима ових видова традиционалне медицине.
Уједињене нације су Резолуцијом усвојеном на 69. Заседању Генералне скупштине 2014. године прогласиле 21. јун за Међународни дан јоге (IDY).


У складу са овом иницијативом, Влада Индије је широм света на прикладан начин обележила Први Међународни дан јоге 21. јуна 2015. године.


Влада Србије је била међу 177 нација које су подржале Резолуцију Индије у УН да се 21. јун прогласи Међународним даном јоге.


Амбасада Индије у Београду позива све јога организације да окупе присталице јоге и придруже се обележавају Међународног дана јоге у Србији, у суботу 17. јуна 2017. године испред споменика Победнику на Калемегдану, са почетком у 8 часова.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 15 јун 2017 22:56
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015