Кућа Добрих Вести

Login

Дигиталне промене утичу на све токове у друштву

Оцените овај чланак
(10 гласова)

panellllБЕОГРАД - Који су трендови у телекомуникацијама и медијима, али и највећи изазови у тим областима тема су регионалне конференције "Дигитал 2015" коју је у хотелу Метропол Палас отворио министар културе и информисања Иван Тасовац.

  

Друга по реду конференција Дигитал2015, у организацији Колор Прес Групе и магазина Економист, окупила је више од две стотине учесника и педесет панелиста из света медија, телекомуникација, маркетинга, односа с јавношћу и бизниса.


У препуној сали хотела Метропол, кроз пет панела и шест студија случаја, дискутовало се на тему где смо, односно колико смо одмакли у свету дигитализације, годину дана након Конференције Дигитал2014.


О трендовима у телекомима, социјалним мрежама, међународној корпорацији, корпоративној одговорности, заштити ауторских права, медијима, адвертајзингу и дигиталној комуникацији дискутовали су еминетни говорници из целог региона.


Закључак је да смо за годину дана напредовали у свим сферама дигитализације, а самим тим постали већи робови дигиталних медија и апарата за комуникацију.

 

Министар Тасовац се у свом уводном излагању осврнуо на чињеницу да живимо у време дигиталне технологије, као и да медији морају да се прилагоде тој ситуацији, али је истакао да су од пресудне важности квалитетни садржаји, јер без нових идеја и без концепта одговорности технологија је "само гомила гвожђурије".


"Медији живе од садржаја. Технологија је ту да у први план истакне садржаје и да омогући да они на бржи, квалитетнији, кредибилнији и разноврснији начин стигну до своје публике", истакао је министар.


Тасовац сматра да сви у том ланцу: главни и одговорни уредници медија, њихови власници, оглашивачи, Регулаторно тело за електронске медије, Савет за штампу и само Министарство културе и информисања, имају дужност да стриктно и без изузетка поштују и медијске законе и професионалне, новинарске кодексе, како би сви грађани могли да се кроз медије информишу, образују и забављају.


Он је овом приликом апеловао на надлежне у медијима, и као министар и као родитељ, на увођење вишег друштвеног степена одговорности и поручио им да мисле о деци и о томе какве културне и људске вредности најмлађи упознају кроз њихове садржаје.
Дигиталне промене одлучују о свим токовима живота, геостратешким променама на које морамо бити фокусирани на те промене, које ће утицати на наше животе много више него друге, оценио је Роберт Чобан, председник компаније "Колор Прес".


Организатор конференције "Дигитал 2015." истакао да ће се на тржишту мобилне телефоније много тога још мењати, указујући да у Европи има преко 200 оператера, а у САД, са сличним бројем становника, свега три.


Он је указао да данашње избеглице са собом носе мобилне телефоне, користе ГПС и тако се информишу о ситуацији у земљама кроз које треба да прођу. "То показује колико дигиталне промене одлучују о свим токовима нашег живота, геостратешким променама. Велике компаније и ми као грађани морамо бити фокусирани на те промене, које ће утицати на наше животе много више него друге", уверен је Чобан.

 

                       narinder

 

Индија покреула разне програме у области ИТ


Амбасадорка Индије у Србији Нариндер Чохан је домаћим привредницима представила најважније програме које је влада Индије недавно покренула у областима информационих технологија (ИТ), производње, некретнина, услуга и другим областима, као и о могућностима које су доступне привредницима у Србији и региону у оквиру ових програма.


Амбасадорка Чохан је у уводном говору на конференцији такође разматрала начине и средства за сарадњу индијских и српских фирми у разним економским секторима.


Амбасадорка је позвала српске челнике и компаније да учествују на Другом Индија-Централна Европа Бизнис Форуму који ће бити одржан у Бангалору, 5. и 6. октобра ове године.

 

На Форуму ће, како је предочила, посебно бити разматрана питања у вези прераде пољопривредних производа и хране; индустрија аутомобила и ауто делова; чисте и зелене технологије;

технологије очувања животне средине, информационе технологије и услуге које оне омогућавају; производне и високе технологије; фармацеутска наука и науке о животу; истраживања и развој;

туризам; као и сектор урбане инфраструктуре. 


На скупу је било доста занимљивих панела.


Међу учесницима панела Спољна политика, међународни односи у ери социјалнин мрежа и нових медија били су: Срђа Поповић, Canvas, Бошко Јакшић, „Политика“ Драган Симић, декан факултета политичких наука, Данијел Рух (Daniel Ruch), амбасадор Швајцарске, Денис Киф (Denis Keefe), амбасадор Велике Британије у Србији.

Можда један од занимљивијих панела је одржан у поподневном делу, а под називом: „Fly me to the Moon“, посвећен адвертајзингу, маркетингу и ПР комуникацији. Учесници овог панела су били: Данијела Поповић Јурић, Red Communication, Ејуб Кучук, Mita Group, Јасмина Стојанов, Nova PR, Оливера Перковић, McCann Beograd, Весна Ћеранић, Executive Group, Јован Стојановић, Direct Media.

 

„Чији је наш континент и заштита ауторских права у дигиталном добу“ назив је панела који је такође привукао пажњу. Међу учесницима су Антонио Беус, председник Асоцијације за заштиту аудио-визуелних дела Босне и Херцеговине, Драган Јовановић, Служба за борбу против организованог криминала, МУП Србије, Невенка Новаковић, в.д. Директора Завода за интелектуалну својину Србије, Жарко Птичек, ИТ правник.


Дигитализација и локалне телевизије

Председник Савета Регулаторног тела за електронске медије Горан Караџић осврнуо се на процес дигитализације и запитао се колико ће локалних телевизија моћи економски да преживи, јер дигитализација са собом доноси и веће трошкове.


Он је истакао да ће се ово регулаторно тело потрудити да ценовном политиком не доведе емитере у позицију да због накнада за РЕМ престану емитовање, али ту су и накнаде и емисионој техници и организацијама за заштиту ауторских права.


Он је указао и да се поставља питање да ли ће мале локалне телевизије моћи да издрже и веће трошкове за техничку и кадровску опремљеност, с обзиром да сада покривају знатно већи простор.

 

                    penl233333

 

Шта су све рекли поједини панелисти?


Данијела Поповић Јурић из Red Communication-а, рекла је да је најгори и преломни тренутак била 2008. година и криза, када су највише страдале ПР агенције.


„Отад смо постали све креативнији, довијамо се како да дођемо у медије и почели смо да се бавимо друштвено одговорним маркетингом. Сада се више трудимо и више познајемо медије и са више знања и мање пара се трудимо да урадимо максимум. Сурово звучи али су некад очекивања нереална од нас“, навела је она на панелу „Адвертајзинг, маркетинг и ПР комуникације“.


„У последњих годину дана се у БиХ све окренуло на горе. Добили смо компромитоване медије и компромитоване анктете и истраживања. Али опет је тржиште опстало. Некад је било ко преживи прчаће а сад је у БиХ ко је преживео прича. Принт издања се помало гасе у последње две године и значано рате оглашавање онлајн и на ТВ а посебно путем друштвених мрежа. Све је тже и теже досегнути модерно купца, који скаче са медија на медији“, казао је Ејуб Кучук, из Мита Групе, из БиХ.


Директорка корпоративних комуникација компаније Хенкел Јелена Шаренац искористила је прилику да каже неколико реченица о конференцији „Прилика“ коју у новембру организује Друштво Србије за односе са јавношћу а Колор Прес Група је медијски подржава. Ова конференција ће се одржати по седми пут а угостиће 14 говорника како са ових простора тако из целог света.
На конференцији „Дигитал2015“ било је речи и о заштити ауторских права али и спречавању високотехнолошког криминала.

 

                    ZOMBIiiii

 

Потребни већи ресурси за борбу против високотехнолошког криминала


Драган Јовановић из Службе за борбу против организованог криминала, Одељења за високотехнолошки криминал, МУП Србије каже да „Што се мање полиција меша у ауторска права, то боље, али и није увек тако“.


„Глава 20. Кривичног законика бави се злочинима, а нажалост имамо само једну јединицу за високотехнолошки криминал, а суд који се овим бавио је недавно укинут. Данас је све на удаљеним серверима у далеким земљама које брину о ауторским правима и тешко је допрети руком закона до њих“, рекао је он.


Невенка Новаковић в.д. Директора Завода за интелектуалну својину рекла је да се Спремају измене и допуне Закона о ауторским и сродним правима.


„Сада се као што је у Гутенбергово време дошло до експлозије издаваштва, тако је и масовно коришћење интернета довело до масовног искоришћавања ауторских права и злоуопотреба. Ако кажемо да је доступност важнија од ауторског права, онда аутор не може да наплати своје дело, а онда више ускоро неће бити ни дела ако она нису исплатива“, нагласила је она у оквиру панела „Чији је наш континент и заштита ауторских права у дигиталном добу.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 25 септембар 2015 15:57
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија