Кућа Добрих Вести

Login

Компјутери олакшавају живот слепима

Оцените овај чланак
(0 гласова)

БЕОГРАД - Према проценама Савеза слепих Србије у нашој земљи постоји 12.000 слепих и слабовидих особа, од којих око 1.000 користи рачунар, који им значајно олакшава живот, изјавио је за интернет новине „Кућа добрих вести“ секретар тог удружења Драгиша Дробњак.

Према његовим речима, Министарство рада и социјалне политике, али и друге организације и донатори доста су помогли у организовању обука слепих за рад на рачунару.
Савез не поседује прецизне податке о броју људи који су прошли обуку, али свакако се ради о више стотина.

Дробњак подсећа да је Влада Србије 2007. године донела закључак о обавези државних органа, јавних установа и предузећа да своје сајтове учине доступним особама са инвалидитетом, тако да је у томе остварен значајан напредак.
На пример, Министарство рада, културе, Министарство за државну управу и локалну самоуправу, али и неке друге установе су учинили своје сајтове доступним, али, на жалост, многи нису и то би требали да ураде и воде рачуна о томе да информације буду приступачне свим градјанима Србије.

Дробњак је навео као лош пример - отежан приступ сајтовима банака. Наиме, немогуће је да слепа особа скине и одштампа образац, иако има исте потребе као и људи који виде - да аплицира за кредит и слично.
Велики хипермаркети, такође, дају информацију о томе шта продају, али због слике тог производа, те информације слепи не могу да прочитају.

Да би слепе и слабовиде особе могле да раде са рачунаром најбоље је да поседују говорни софтвер, тврди Дробњак и наглашава да се он може купити на српском језику и да кошта око 350 евра.

„Републички Фонд за здравствено осигурање од 2007. године даје бесплатно те говорне софтвере - слепим ученицима, студентима и запосленима који су професионално ангажовани, као неку врсту помагала", истиче Дробњак и наглашава да у неким земљама слепи добијају бесплатно и компјутер.

"То није само оруђе за рад већ и својеврсно помагало и у образовању, професионалном раду и свакодневном животу", указао је он.

Дробњак каже да програм "Читај ми", примењен на сајтовима Радио телевизије Србије (РТС) и РТ Војводине (РТВ) помаже слепима, али пре свега онима који нису довољно вешти у коришћењу компјутера, уз услов да текстови буду у wорду и да су представљени без слика и графика.

За оне друге, мало вештије за рачунаром, међу којима је и преводилац и уредник звучног часописа за слепе "Мозаик" и часописа "Свитање" на Брајовом писму, Горан Пећанац, тај програм, како истиче, није довољан.
"Поменути програм је за оне који су мање вешти у раду са компјутером, међутим то озвучавање сајтова мени не помаже. Да бих дошао до инфомације, морам имати говорни програм, а ако већ имам говорни програм он ће ми прочитати, неће ми требати озвучавање сајтова", објашњава Пећанац.

Према његовим речима, за коришћење програма "Читај ми" потребно је да особа која види упали компјутер, пронађе сајт и да затим читање вести препусти слепој особи.

Пећанац је као инструктор обучавао слепе за рад на рачунару, указујући да та обука подразумева упознавање са говорним програмом, рад у wорду, примање и слање електронске поште, рад са скенером, учи се и како се нарезују дискови, пушта музика, како се рукује скајпом.

На питање „Куће добрих вести“ о томе где слепе особе могу да се распитају о могућностима које им се нуде, Пећанац каже да то зависи од тога ко финансира пројекат, пошто обуке нису редовне и обично их финансира ресорно министарство.

Горан објашњава да за коришћење говорног софтвера мора да се зна слепо куцање.

Софтвер говори шта сте укуцали и коју радњу треба да урадите. Користи се тастатура, поред слова и крајњи леви тастери и на десној страни стрелице за померање курсора.
Њему, како каже, компјутер служи да обавља бројне послове, али и да више ужива у животу. Тако на пример, његов посао преводиоца је олакшан јер он добија текст у енглеској верзији, компјутер га наглас чита и он га укуцавањем преводи на српски језик.

Горан слуша и радио драме на рачунару (има већ своју снимљену колекцију), а воли да слуша и музику и неке друге емисије.

„Компјутер ми је много олакшао живот. Док га нисам имао, радио сам на куцаћој машини при чему је неко морао да ми чита текст, док је укуцавање тек било права мука, догађало се да се трака заглави и да труд буде узалудан...“, каже он.

Пећанац истиче како често говори да слепи нису инвалиди већ да инвалидност постоји у друштву - инвалидност је, на пример, у аутобусу где се не најављују станице и где возач намерно искључи валидатор јер му то смета, инвалидност је тамо где нема звучног семафора, где није урадјена пешачка стаза, где се кола паркирају на непрописан начин...

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 23 април 2012 12:16
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Више из ове категорије Од блога до свог интернет сајта »

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија