Кућа Добрих Вести

Login

Дигитал2017: Где су границе?

Оцените овај чланак
(3 гласова)

gdesugraniceБЕОГРАД - Више од 700 учесника из области медија и телекомуникација учествовало је на дводневној регионалној конференцији „Дигитал 2017“, која је ове године, у организацији Колор Медија Комуникејшнс (Color media communications), одржана четврти пут.

 

Чини се да се цео догађај може свести на једну константу односно питање које је мучило све учеснике - где су данас границе дигитализације? Које су њене импликације? Да ли нам следи дигитализација живота или животна дигитализација? Дигитализација која утиче на наш живот у свим могућим сегментима, од сфере здравства до избора филма који ћемо гледати у биоскопу. Дигитална сфера је толико у исто време испитана, али и непознат терен да нас често доводи у стање збуњености, али и одуства било какве стратегије. Због тога маркетинг стратези - имају све више посла и чини се за њих нема страха када су у питању - њихове плате!Али, шта је са нашим животима?Животима обичних људи. Дигитализација доноси квалитет али са собом вуче и "маћеху" -  разне манипулације емоцијама, интелегенцијом, техником, или како год. Како их препознати? Па ето, прочитајте шта смо написали, па закључите - сами!

 

Конференцију су отворили Владан Вукосављевић, министар културе и информисања и Бранко Ружић, министар државне управне и локалне самоуправе.

 

На отварању су говорили и Татјана Матић, државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, и амбасадорке Индије Њ. Е. Нариндер Чаухан и Израела Њ. Е. Алона Фишер-Кам.

 

Денис Киф, амбасадор Велике Британије у Србији, који је отворио прошлогодишњу конференцију, одржао је презентацију под називом “#УКСРБ180 – Дипломатска историја се среће са дигиталом”.

 

Током два дана, публика је у препуној сали Хотела Метропол у Београду, пратила девет панела и неколико студија случаја и презентација. Учесници су разговарали о трендовима у телекомуникацијама, медијима и технологији, будућности филма и биоскопа у дигиталном добу, револуцијама на друштвеним мрежама, маркетиншкој и медијској сцени и њеној будућности, као и о кризном комуницирању, миленијалцима, горућим темама домаће ИТ сцене и друго.

 

                         gdegranice1

 

Првог дана конференције, четврти панел под називом ”Поново ради биоскоп” бавио се проблематиком будућности бисокопа. Чувена сцена из култног филма “Маратонци трече почасни круг” о приказивању првог тон филма послужила је као увод у тему учесницима дискусије,  Драган Јелићу критичару и уреднику ТВ Пинка, Зорану Савићу директору Sinestar, Драгани Тешић продуценту и Ивану Хинићу, програмском директору Cineplexx  see биоскопа који је дугогодишње искуство стекао у највећој дистрибутерској кући код нас Tuck. Дигитализација у биоскопима почела је још пре двадесетак година када је коршћена у појединим сегментима позатих аутора и оскароваца попут Лукаса. Највећи успех и нову еру у биоскопима започело је приказивање филма Аватар, 2009. године  који је оборио многе рекорде у приказивању у целом свету. Филм је гледаоцима показао велики напредак у техничком смислу, али топла љубавна прича је оно што се публици највише допало у овом филму. Каснија остварења уз најсавременију тенику и опрему нису бележила толику гледаност. Млади људи нису показивали толико интересовање за посету биоскопима и многе дворане широм земље престале су са радом.

 

Без обзира на напредак технике и квалитет слике и звука какав се данас нуди у модерним биоскопима попут  Роде и Takwood-а ,који су први код нас модерно опремљени биоскопи са дигиталним пројекторима,  или Cineplexx и Multiplex  дворанама, закључено је да је добра прича, односно добар филм оно што је пресудно за већу гледаност и оживљавање биоскопа.

 

Повратак гледалаца у биоскопске дворане десио пре неких пет, шест година, а симптоматично је и то да су најгледанији филмови код нас, попут  “Стада” и “Монтевидеа”, они који нису снимљени у 3D техници. Током прошле, 2016. године, филм “Стадо” уз “Јесен самураја” видело је преко милион гледалаца. Закључак је да наши људи заиста воле да гледају домаћи филм, али и добар, актуелан филм који се препоручује.

 

 Према презентованим подацима, у односу на окружење, могла би се бележити већа посећеност, попут Аустрије, која има чак око петнаест милиона гледалаца годишње.  Узрок може бити и у стандарду, јер некада веома јефтина забава за све генерације, са овим ценама, више није у тој мери приступачна, а и интереснатна младима који сада на својим телевизорима, таблетима и телефонима могу да гледају филмове по свом избору.

 

Ипак, права је штета добре филмове не видети на великом платну уз мрак и тишину биоскопске магије коју делите са остали људима.

 

                       sakakakak

 

Мобилни биоскопи

 

Дигитална техника омогућила је пројекције и у местима која немају адекватне сале, сада и под ведрим небом, где се путем мобилних биоскопа филмска уметност презентује на разним локацијама.

 

Будућност домаћег и европског филма сигурно је у већој мери у копродукцијама уколико 28 земаља заједно буду наступлале на светском тржишту.

 

На петом панелу Дејан Радосављевић из агенције IPSOS презентовао је податке о стаљу у региону који показују да је у Србији у највећем проценту заступљен интернет и у старијој популацији и то најчешће и уз праћење телевизије, док се у Хрватској бележи пораст слушаности радија. У Босни и Херцеговини, као и у Аустрији становништво предност даје штампаним медијима док су највећи љубитељи телевизије Македонци.  Млади пак, код нас , много више времена проводе уз мобилне уређаје у односу на гледање телевизије.

                                                                    lepibdodan

 

 

Пети панел бавио се темом како ће изгледати медији за пет година у Србији. Да ли се очекују промене у медијима и да ли ће преживети поједини медији? Дискусију је водио Слободан Георгијев, а у расправи су учествовали Миломир Марић из Heppy TV, Вања Грћић из Антена групе, Војислав Жанетић предавач на факултету за медије и комуникације, Раде Mарковић и Драган Варагић.

 

Господин Жанетић је објаснио да су некадашњи конзументи медија и сами постали медији. “Живимо у времену две индустријске револуције дигитализације и аутоматизације света.” Велика промена десила се и у томе што је садржај медија инициран од стране конзумента и  чини се да само они имају будућност. Господим Марић сматра да потут радија, који је као медиј преживео и након појаве телевизије и сада ће, након појаве нових медија, телевизија задржати своју публику.

 

Објављено је да ће телевизија B92 постојати у будуће само на интернету, а замениће је нова телевизија О2 са другачијом програмском орјентацијом. Александра из B92 сматра да будућност није равномерно распоређена, јер је различит и фокус медија. Љихова циљна група су млади од 18 -49 година заједно са подкатегоријама.

 

Виртуелна телевизија

 

У 2018. години планира се виртуелна телевизија која ће бити заступљена у многим домовима као и 3D интернет. Ипак, уз сав технолошки напредак,  постоји и страх везан за пласман правих информација. Може се десити да се одреде тарифе за супље и јефтиније информације, попут плаћања преноћишта и хотелима са две, три, пет или више звездица, објаснио је Воја Жанетић.

 

Обзиром да истраживања показују да телевизију више прати женска попилација, неки су се орјентисали на тзв. ниша специјализоване канале за одређену публику.

  

Другог дана, седми панел “Револуција 100 година после - да ли су Зимски дворци дигиталног доба неосвојиви?” водио је господин Златко Црногорац из из УК Пароброд са гостима: Бебом Балашевић филмском и позоришном редитељком и продуцентом, Александром Шапићем председником општине Нови Београд и чувеним ватерполистом, Тибором Јона комуниколог,Борисом Триваном из института за дигиталне комуникације и чувеним твитерашем, као и популарном водитељком Татјаном Војтеховкском.  

 

                           trleoeko     

Ова група твитераша са великим бројем пратилаца од око 800 000, одговарила је на прво питање зашто користе твитер.

Беба, као и Татјана одговориле су да је то медиј на коме могу да пронађу или објаве информације које не налазе у осталим расположивим медијима. Сам твитер није медиј, али корисницима омогућава да имају свој мали, приватни медиј.

 

Дигитална мрежа је увела двосмерну комуникацију на друштвеним мрежама које су због тога постале толико популарне. Бојан Триван, са преко милион пратилаца на свом твитеру, износи оно што мисли и то очигледно побуђује пажњу. Беба Балашевић се не либи да изнесе свој став по многим питањима на свом твитер налогу, под својим именом, и ако је више пута нападана и вређана од стране неистомишљеника.

 

Сличне проблеме имала је и Татјана, али наводи и добре стране када јој је неко од твитераша послао фотографију претње и указао јој на то. Оно што није добро је прилична слобода и потпуно одуство културе у комуницирању на твитер налозима попут недавног случаја Сергеја Трифуновића.

 

 О доброј страни твитера говорио је и господин Шапић који је успео да оформи хуманитарну акцију за угрожене и помогне у прикупљању средстава за лечење деце у иностранству.

 

Запажен је тренд напредованја видео продукције, yutoube  у односу на твит и инстаграм на који је прешла млађа полулација након што су и старији почели да је користе.

 

Аутоцензура

 

Млади желе да имају свој медиј, далеко од очију родитеља и слободу да објављују оно што желе. И ако на многим друштвеним мрежама постоје ограничења, твит сматрају најслободнијим медијем, али да нису сви вољни да јавно износе своје ставове поклазала је и интерна анкета која је показала да у највећем проценту, 48 од сто присутних никада не износе своје политичке ставове или друштвено ангажовање на своје налоге, док само 21 од сто њих то чини понекад, у ретким приликама 24 од сто, а само 7 од сто свакодневно.

                                                   panelokriznom

 

Kризно комуницирање у дигиталном добу

 

Два последња панела на Дигитал2017 године „носила“ су значајан потенцијал актуелног и занимљивог.

Наиме на једном месту окупили су се дигитални ПР стратези фирми и познаваоци функционисања друштвених мрежа како би видели где се данас налази кризни ПР и како се сналази у ситуацији када, избећи ћемо рећи „лоша“,  већ ћемо рећи - негативна вест о неком производу или догађају брзо стигне до великог броја људи само тако што конзумент напише нешто о производу на друштвеним мрежама или, као што је то показано на конкретном примеру, сними и окачи на јутјубу снимак избацивања путника из авиона како би се створило место за посаду?

 

„Компаније су стихијски ушле у друштвене мреже и то је основни проблем. Схватиле су их једносмерно. Идеја је промашена, недостаје стратешки приступ комуницирању. Доста компанија реагује тако што ћути, чека се, а у сфери друштвених мрежа битно је реаговати у првих пола сата, сат иначе је враг однео шалу“, објашњава Наташа Kрстић са ФЕФА факултета.

 

Да ли признати грешку?Поставило се као питање и одговор свих дискутаната је – потврдан. Боље признати грешку него се правити да је није било. Искреност – је увек први адут и прави избор, мишљења су били панелисти међу којима је била и Маја Петровић власница блога Витки Гурман која истиче да је када је реч о храни и здрављу, веома битна тачност информације и штете коју евентуално она може да произведе.

 

О томе колико је емоције и лично тешко изместити из кризног ПР-а говорила је Ирена Корићанац из Универзитетске клинике Тиршова. Према њеним речима тешко је поштовати правила када се догоди нешто непредвидиво, јер тада уместо рационалног наш когнитивно-мисаони апарат нападне паника. Често тада, истиче она, у лоше написаном саопштењу, често се препозна та емоција, односно управо жеља да се нешто емотивно и лично објасни, те то доведе до још већих проблема.

 

Данијел Колетић, који долази из хрватске агенције Apriori World закључио је да се све може исправити ако имате велики буџет за кампању, али да, ако то није случај, рецепт је само – добра припрема!. „Колико пара, толико музике“, оценио је он ситуацију у кризном ПР-у уз констатацију да „криза може бити и прилика“ само је треба добро искористити.

 

 ИТ сцена у Србији

 

Последњи панел на Дигитал2017 био је на тему стања ИТ сцене у Србији.

 

Констатовано је да ИТ сектор од 2008. године стагнира, нарочито стагнира његова оријентација ка домаћем тржишту. То заправо значи да купаца софтверских решења на домаћем тржишту, које осмишљавају домаће ИТ компаније, готово да нема. Раст ИТ сектора о коме сви причају, потиче само од дела који се односи на извоз. Међутим, овај податак са собом носи још једну негативну страну медаље. Наиме, српска ИТ компанија која је оријентисана ка извозу, када достигне ниво од 5 милиона евра прихода, по правилу сели своју активност у иностранство или је нека страна ИТ компанија купи.

 

Наша улагања на локалу у ИТ сектор су ниска и без кадрова и буџета није могућ неки већи развој. Застрашујуће звучи податак који је изнео Милован Матијевић, аналитичар ИТ тржишта да би са годишњим улагањем од 150 евра по глави становника, до 2025 године стигли до нивоа развијености ИТ-а  који је данас заступљен у западно-европским земљама. Такође, забрињава податак да је та стопа улагања у корелацији са растом ИТ-а од 15 одсто годишње, што је, признаћете, јако висока стопа и готово – немогуће је достићи посматрано са ове тачке гледишта?

 

Око улоге државе у развоју овог сектора мишљења учесника су подељена, а нарочито су била подељена мишљења учесника у панелу и публике. Публика је у великом постотку била за то да држава се у већој мери укључи у изједначавање услова за домаће и стране ИТ компаније. Са тим се није сложио панелиста и модератор Милан Шолаја из Војвођанског ИТ кластера истичући да је, по њему, друга тачка у анкети која је кружила салом важнија – а то је образовање кадрова, где он, пре свега види улогу државе. „Што се тиче услова за пословање, овде су услови готово идеални“, истакао је он наводећи као пример ниску стопу пореза на добит али и друге погодности у погледу пословне климе.

 

Критика упућена држави је била да она ствара самозадовољне ИТ системе – попут РФЗО ИТ система, или система Пореске управе, или АПР-а или Е-управе те да би се у будућности требала више фокусирати на интегралне ИТ системе који ће пре свега бити на користи корисницима а не само њеним институцијама.

 

Владимир Црнојевић из Биосенса говорио је о великим потенцијалима у развоју ИТ фирми које би се бавиле ИТ-ем у пољопривреди. У Израелу, рекао је, 300 милиона долара окрећу ИТ фирме у пољопривреди. Програмирање ће, такође доживети трансформацију. „Ја сам данас седео у канцеларији заједно са геодетом, математичарем, пољопривредним инжењером, електро-инжењером“, сликовито је објаснио Црнојевић у ком правцу ће се даље посао програмера одвијати.

 

Говорило се и о потреби децентрализације ИТ сцене у Србији и истакнуто је да се на томе већ успешно ради. Активира се ИТ хаб у Лесковцу, зрењанински Web Biz, на челу са Владимиром Ковачом, који је са својом конференцијом, али и едукативним активностима, такође добар пример.

 

Вукашин Стојков из Стартита чак дубоко верује да се неће достићи само децентрализација већ да ће се кренути и на следећи корак – регионализацију, на чему Стартит већ увелико ради. 

 

Аутор: Наташа Ускоковић

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 11 септембар 2017 08:20

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија