Logo
Одштампајте ову страницу

Kонференција у част стогодишњице од рођења Нелсона Манделе

Оцените овај чланак
(15 гласова)

mandelaaaaaБЕОГРАД - Међународна конференција поводом 100 година од рођења легендарног Нелсона Манделе одржана је 8. јуна у Београду.

 

Конференцију је организовао Међународни фонд за одрживи мир и развој (IFSPD), невладина организација, чији су оснивачи и многобројни чланови интелектуалци, научници, дипломате и јавне личности из 36 земаља света.

 

Организација која се придржава принципа једнакости и узајамног поштовања, залажући се за мир, дијалог, одрживи развој, разумевање, јавну дипломатију, промоцију мултикултурних вредности и поштовање норми и принципа територијалног интегритета, суверенитета и неповредивости граница, заинтересована је за одржавање оваквих важних догађаја који уједињују људе са заједничким циљем.

 

Нелсон Мандела - почасни грађанин Београда

 

Од 2007. године, Мaндела је почасни грађанин града Београда, а сврха одржане конференције заснива се на продужењу наслеђа његовог рада.

 

Конференција је одржана у свечаној сали Универзитета у Београду, а присуствовале су јој истакнуте јавне личности, представници интелигенције, дипломатије, културе и науке, представници државе, владе и парламента. Отварање је одржано уз звуке химни Србије и Јужне Африке, а после тога је модератор конференције, професор и почасни доктор Сабахудин Хаџиалић, заслужни професор европских и регионалних универзитета, поздравио учеснике и дао реч проф. др Живану Лазовићу, проректору Универзитета у Београду.

 

Лазовић је истакао да је поносан на то што се на Универзитету у Београду одржава оваква престижна манифестација, говорио је о значају питања која се налазе на дневном реду манифестације и о улози Манделе у народноослободилачком покрету Јужне Африке, његовој борби против расне дискриминације и великом делу који је урадио за своју земљу.

 

Поздравни говор, такође, упутио је генерални секретар председника Републике Србије, Никола Селаковић. Он је истакао да му је велика част да се обрати присутнима у име кабинета председника Републике Србије господина Александра Вучића, као и да није случајно то што се овако важна конференција у част 100. годишњице од рођења Нелсона Манделе, одржава управо у престоници Србије, јер је, 2007. Године, Нелсон Мандела проглашен за почасног грађанина Београда, и захвалио је руководству овог Међународног фонда за организацију овако значајног догађаја.

 

На конференцији је говорио и министар културе и информисања Републике Србије, Владан Вукосављевић, који је истакао да је задовољство обележавати у Србији тако важан историјски догађај у коме учествују научници, интелектуалци, дипломате, јавне и политичке личности из целог света. Он се захвалио организаторима и изразио уверење да ће конференција бити ефикасна, и да ће на њој бити усвојене важне одлуке. 

 

Унук Нелсона Манделе - Ндаба, у Београду

 

Учесницима конференције обратили су се и председник Међународног фонда за одрживи мир и развој др Димитар Костов, оснивач и председник Фонда за подршку Африци, унук Нелсона Манделе - Ндаба Мандела, потпредседник IFSPD, директор филијале Фонда у Руској Федерацији, Михаил Зернов, извршни директор Музеја „Нелсон Мандела“ у Јужној Африци, Бонке Тихулу, потпредседник IFSPD, Његово Краљевско Наслеђе Золани Мкива, потпредседник IFSPD, познати писац, Чингиз Абдулејев, директор музеја „Острво Робен“ Мава Дада и шеф катедре за економију и финансије Факултета за економију и менаџмент Универзитета Ајдин у Истанбулу, проф. др Седат Ајбар.

 

Садашњи председник Међународног фонда за одрживи мир и развој др Димитар Костову сматра сврсисходним да Скупштина Међународног фонда подржи резолуцију A/RES/72/243 72. седнице Генералне скупштине УН о сазивању конференције на највишем нивоу уочи 73. седнице Генералне скупштине на тему „Ојачавање и развој улоге УН као подршке међународном миру и безбедности у циљу испуњавања наслеђа Нелсона Манделе“.

 

Он је изјавио да је, на првим мултирасним парламентарним изборима у историји земље, велика већина изабрала АНК да води земљу. Мандела је, 10. маја 1994. године, преузео дужност као први црни председник Јужне Африке. Као председник, основао је Комисију о утврђивању истине о људским правима и политичким злоупотребама које су починили како присталице, тако и противници апартхејда у периоду од 1960. до 1994. године.

 

Ово је сматрано иновативним моделом за изградњу праведног света и за довођење пред лице правде оних који су криви за кршење људских права. Истовремено, поставио је темеље за успостављање помирења између свих јужноафричких земаља. Такође, представио је бројне социјалне и економске програме усмерене ка побољшању животног стандарда црне популације Јужне Африке.

    

                                       logodkfjdkfdf    

Оснивач и председник Фонда за подршку Африци, унук Нелсона Манделе, Ндаба Мандела најпре је изразио захвалност Међународном фонду за одрживи мир и развој за организацију и одржавање конференције у част стогодишњице Нелсона Манделе.

 

У свом говору, Ндаба Мандела рекао је да је Нелсон Мендела водио борбу за укидање режима апартхејда у Јужној Африци и да је био један од најугледнијих државника света. Осуђен је, 1962. године, на доживотну затворску казну због политичке активности, која је за тадашљу власт сматрана терористичком.

 

Мандела је, после 27. година, пуштен на слободу. Пет месеци касније, по први пут у историји Јужне Африке, одржани су демократски општи избори, на којима је Мандела изабран за председника, поставши први црни председник у историји државе. Његов главни проблем, као шефа државе, била је борба против сиромаштва. Добио је,1993 године, Нобелову награду за мир. Његова харизма, смисао за хумор и способност да се смеје над собом, да опрости онима који су га малтретирали и цела невероватна прича о његовом животу – објашњава истински универзалну љубав и поштовање које је гајио Мандела.

 

 

Манделин сан о друштву у којем сви људи живе заједно у слози

 

„Ја негујем сан о демократском и слободном друштву у којем сви људи живе заједно у слози и имају једнаке могућности. Ово је идеал за који живим и коме тежим. Али, ако буде потребно, ја сам спреман да умрем за овај идеал. Мој деда је говорио да се све чини немогућим док неко то не уради“, рекао је он.  Обавестио је, такође,  учеснике манифестације о активностима Фонда који он води.

 

Потпредседник Међународног фонда за одрживи мир и развој и директор огранка Фонда у Руској Федерацији, Михаил Зернов, подвукао је да је Манделин живот пример бескомпромисног става према свету зла, које периодично расте у различитим деловима света и које може бити експлицитно, као апартхејд, а може преузети и друге облике. Са крилатим ракетама и повредом суверенитета држава, са епруветама са непостојећим хемијским оружјем, искривљеним чињеницама, лажима, обманама.

 

Следи строга казна оним народима и земљама које бирају самобитни пут развоја. И непоколебљивост овог великог човека, коме су у више наврата нудили да се одрекне својих уверења и борбе у замену за своју слободу, изазива велико поштовање и дивљење. Често је за себе говорио да је „обичан човек који је постао лидер због посебних околности“.

 

„У мојој земљи, прво идеш у затвор, а онда постанеш председник“, понављао је Мандела. Али, пошто је стао за кормило земље, спасао је из амбиса Јужну Африку, која је била ивици грађанског рата, посадио је за један сто и своје саборце и дојучерашње непријатеље. Последњи бели председник Фредерик де Клерк постао је,у његово време, потпредседник, а лидер ратоборног народа Зулу Бутелези министар унутрашњих послова.

 

Мандела није био политичар у уобичајеном смислу речи. За њега, учешће у политичкој борби било је облик постојања. Живео је једним животом са народом. Упркос високом пореклу, био је дискриминисан на исти начин као црни радник, или неписмени сељак који ради код белог фармера. Био је неодвојиви део народа. Управо то га је учинило толико успешним и толико популарним.

 

Друштво је у обавези да ствара лидере који су способни да стварају друге Манделе

 

Извршни директор музеја „Нелсон Мандела“ у Јужноафричкој Републици, Бонке Тихулу, изложио је детаљне информације о раду Нелсона Манделе, о његовом учешћу у народноослободилачком покрету, о борби, о подршци народа, оштрој борби против дискриминације, о његовој држави и народу и сећању на њега у народу. Он је истакао да је музеј „Нелсон Мандела“ са поносом учествовао на конференцији у част стогодишњице Нелсона Манделе.

 

Организације, као што је Међународни фонд за одрживи мир и развој, имају етичку обавезу да воде друштва ка дијалогу. Јасно је да је Мандела био творевина друштва. Доприноси различитих људи и друштава на различитим нивоима дали су нам дивног човека. Заиста, наредних сто година треба да буду о стварању других Мандела у овом свету, како би се помогло стварању бољег света. Друштво је у обавези да ствара лидере који су способни да стварају друге Манделе. Те Манделе ће допринети очувању мира и економског просперитета.

 

Манделин код

 

У име познате новинарке, која је последња интервјуисала великог лидера, Весне Југовић да Винча, која, из оправданих разлога, није била у могућности да присуствује, скупу се обратила Маја Манојловић. Енглеско издање књиге „Манделин код“ Весне Југовић било је издато специјално у част 100. годишњице Нелсона Манделе у коиздаваштву са Заводом за уџбенике и наставна средства и Међународним фондом за одрживи мир и развој.

 

Манојловићева је предочила да су „Манделин несвакидашњи, тежак, али узбудљив, изнад свега, поучан живот, као и његови принципи мишљења и делања, тема ове књиге. Књига је тако, пре свега, посебна врста биографије. Инспирисана је последњим интервјуом великог лидера, који је направила децембра 2009. на католички Божић, у Манделиној кући на самом југу Јужноафричке Републике, у селу Куну, надомак Порт Елизабета. Имала је тада част да доручкује, и као новинар „Life&stilemagazine HELLO!“, разговара са овим изузетним човеком.

 

Скраћена верзија разговора је објављена у енглеском и српском издању магазина HELLO, а дужа верзија разговора је саставни део ове књиге. Писана је са идејом да се открије тајна извора енормне снаге и моћи овог Спартака новог доба, да се открије и дефинише – Манделин код. Заиста тежак задатак. Како декодирати Манделину вишеслојну, комплексну личност и филозофију, његов политички активизам, његов поглед и унутрашњи осмех, сазнање да његове поруке човечанству и политичарима после његове смрти и дан данас имају тежину и безвремену вредност?“.

 

Потпредседник IFSPD, Његово Краљевско Наслеђе Золани Мкива је захвалио садашњем председнику Фонда проф. др Димитру Костову за преузимање важне иницијативе о спровођењу конференције и генералном секретару Фонда, проф. др Елдару Хасанову, амбасадору Азербејџана, за велики допринос организацији и успешној реализацији конференције у част иконе слободе и оца нове Јужне Африке, Нелсона Манделе, и истакао да је неко морао имати визију и поглед на свет, да би организовао овакве конференције.

 

Поштовање праведности, мира, љубави и слободе

 

Ова церемонија спојила је нас, људе са различитих делова света. Оно што нас спаја под овим кровом је наша заједничка вредност поштовања праведности, мира, љубави и слободе. То је главно за шта је живео и за шта се борио др Нелсон Мандела. Изјавио је да је знао за Манделу од малих ногу, и да се његово име повезивало са борбом за еманципацију народа Африке у целини. Он је био симбол и отелотворење слободе. Било је забрањено да се његово лице јавно приказује, и ми смо одрасли, а да нисмо видели његов лик. Многи од наших људи, који се никада нису срели са њим пре него што је послат у затвор, могли су само да замишљају његов лик. Стога је било створено мноштво уметничких утисака о овом борцу за слободу.

 

Потпредседник Међународног фонда за одрживи мир и развој, познати писац, Чингиз Абдулајев истицао је да, у сложеној историји човечанства, постоје многи хероји и одважни људи који су изазивали власти, који су се борили и умирали у име слободе, у име једнакости осталих људи. Али скоро да нема ниједног који је спреман да се, после толико година личних патњи и затвореништва, уздигне изнад личног бола, страсти, тешке судбине! Он нам је показао идеал личности, ка коме може и мора да стреми свако ко живи у нашем времену! Онај ко одриче слободу других, сам је не заслужује.

 

На суду, на ком су га осудили на доживотну робију, Мандела је завршио своје излагање речима: „Спреман сам да умрем“. Касније ће тај говор постати симбол борбе народа за ослобођење! Кажу да је ту последњу фразу изговорио гледајући судији право у очи. И својим животом је доказао да то није била само реторика. Одбијајући да изађе из затвора у замену за своје ослобођење, показао је пример не само бескомпромисног борца, већ и човека, чији ће морални ауторитет постати морални пример за милионе људи у свету!

 

Такви људи не умиру

 

Али, у једној ствари је погрешио! Такви људи не умиру. Он је био спреман за смрт, али је сама смрт устукнула пред његовом величином. Он је био спреман да умре, али је његово име постало симбол борбе свих који су угњетавани за своју слободу! И зато је данас он међу нама. Данас је он свугде где се подрива слобода, где нема демократије, где су грађани лишени својих природних права. И зато је он са нама. Заувек. А ми са правом можемо да се поносимо тиме, што је човечански род, који је створио Творац или природа, способан да рађа и такве Титане, којима се увек можемо поносити.

 

Директор музеја „Острво Робен“ у Јужноафричкој Републици, Мава Дада, изразио је захвалност за организацију и одржавање конференције на високом нивоу. Он је истакао да је председник Јужне Африке прогласио 2018. годину, годином Нелсона Манделе и Албертине Сисулу, која је била прави борац за људска права и жена покојног Волтера Сисулу. Обоје би обележавали свој 100. рођендан ове године. Њих двоје су били посвећени борби, и њихово наслеђе је формирало историју и правац Јужне Африке, као једне од последњих земаља Африке јужно од Сахаре, које су успоставиле демократију.

 

Што се тиче Манделе, који је провео 18 од 27 година затвореништва у затвору максималне безбедности на острву Робен, ми препознајемо његов примеран живот, вредности и визионарско руководство, које је оставило велико наслеђе, које бисмо ми са поносом желели да поделимо са Јужном Африком, Африком и целим светом. Његова визија за човечанство - живи са нама у садашњости. Захваљујући инспиративном стилу руководства Тата, јужноафриканци су замишљали бољу земљу за све и ујединили су се у заједнички поглед на будућност. Велики део њих је био рођен за време његовог затвореништва на острву Робен.

 

Шеф одељења за економију и финансије Факултета економије и административних наука истанбулског Ајдин Универзитета проф. др Седат Ајбар је истакао да се милиони људи сећају Нелсона Манделе, као човека који је победио апартхејд мирним путем. „Он је постао истакнута политичка личност која је дала огроман допринос светској демократији и борби за људска права. За време свог мандата, Мандела је успео да спроведе низ важних социјално-економских реформи, које су значајно олакшале живот становништва.

 

Недавно, почетком маја ове године, одржао сам говор о великом лидеру Нелсону Мандели на сличној манифестацији, на мом универзитету, истанбулском Ајдин Универзитету. На тој манифестацији учествовали су председник Јужноафричке Републике, Кгалема Петруд Мотланте и мој поштовани, драги пријатељ Пуле Малефане, амбасадор Јужноафричке Републике у Турској. Ова посебна манифестација је, на наше пријатно изненађење, привукла велику пажњу медија и наших студената. Била нам је пуна кућа, ако могу тако да кажем. Све у свему, велико интересовање за ове манифестације сведочи о значају и важности идеја великог лидера Нелсона Манделе и о томе, шта представљају те идеје, посебно у свету растућег расизма и плиткоумног догматизма, зла, против ког се он стрпљиво и неуморно борио.

 

Пројекат ,,Загрли свет"

 

На конференцији су Рај Монде Филипс и Јан Адамек, чланови Међународног фонда за одрживи мир и развој, представили свој пројекат „Загрли свет“, који, кроз уметнички дух, негује вредности за које се залагао Нелсон Мандела.

 

На крају конференције, унук Нелсона Манделе, Ндаба Мандела, и Жарко Тарић, уручили су главном иницијатору и организатору конференције, амбасадору Републике Азербејџан у Републици Србији и генералном секретару IFSPD, проф. др Елдару Хасанову, награду „Развој“ у име Српско-афричког инвестиционог форума и још једном захвалили за његов огроман допринос.

 

Савет директора и чланови руковоства одлучили су да редовно одржавају манифестације, научно-практичне конференције, усмерене на стабилност човечанства, мир, дијалог, одрживи развој, развој демократских вредности и јачање дијалога међу народима.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 10 јун 2018 15:13
Марко Јелић

Рођен у Подгорици, а одрастао у Београду. Од малена путује. Растао је у породици књижевника где су се окупљали многи беоргадски интелектуалци, а пре свега књижевници и сликари. Зато је љубав ка путовањима учврстио често слушајући уметничке импресије са путовања које су се испредале у његовом дому у детињству, као и гледајући уметничке слике многих сликара фасцинираних лепотама света.

Струковни је економиста у туризму. Објавио је више десетине путописа и радова из туристичке географије. Писао је за часописе: „Војска“, „Просветни преглед“ „Глобус“, „Земља и људи“, „Геа“, „Свет туризма“, „Привредни преглед“, као и за неколико веб портала. Члан је Удружења новинара Србије (УНС) од 2010. године.

Одувек су га интересовале егзотичне дестинације, али посебно земље Северне Африке и Југоисточне Азије, које сваким даном постају све утицајније земље. Труди се да скрене пажњу на значај Алжира, Индонезије, и многих других земаља „трећег света“, као и да укаже на традиционално добре, пријатељске везе с којим Србија и земље Балкана тек треба да обнове и учврсте и дипломатске, а нарочито економске односе.

Одлучио је да се придружи редакцији ,,Кућа добрих вести" зато што је портал расадник добрих, позитивних вести, оаза занимљивих, добрих људи, који зраче позитивном енергијом.

 

Најновије од Марко Јелић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015