Кућа Добрих Вести

Login

Свечано подизање заставе поводом прославе Дана Асеан 2018

Оцените овај чланак
(2 гласова)

generaloficeПоводом прославе Дана Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН) 2018. и свечаног обележавања 51. годишњице оснивања АСЕАН, дипломатске мисије у Србији земаља чланица Удружења, Индонезије, Малезије и Мјанмара ће у Београду организовати церемонијално подизање заставе у среду, 8. августа 2018. године у 10 часова.

 

Церемонија подизања заставе ће бити одржано у Амбасади Републике Уније Мјанмар, Кнеза Милоша 72, која ће ове године бити домаћин прославе Дана АСЕАН.  

 

Свечаном подизању заставе ће присуствовати званичници Владе Републике Србије, чланови дипломатског кора из амбасада земаља Азијско-пацифичке регије, држава које су АСЕАН Дијалог партнери, као и представника канцеларија међународних организација у Београду.

                                                       kize

 

АСЕАН су државе чланице-оснивачи, Индонезија, Малезија, Филипини, Сингапур и Тајланд утемељиле 8. августа 1967. са циљем убрзања економског и друштвеног развоја и социокултуролошке еволуције, као и ради одржавања регионалне стабилности кроз међувладину сарадњу између земаља чланица. Током рада на постизању ових циљева, АСЕАН се развио, проширио и сазрео у десеточлану државну заједницу кроз придружење Брунеја, Вијетнама, Лаоса, Мјанмара и Камбоџе.

 

На путу ка стварању јединственог тржишта и производне базе са преко 643 милиона становника под оквиром Економске заједнице АСЕАН (ЕАЦ), Удружење је признато као трећа највећа привреда у Азији и шеста највећа економија на свету. Према најновијим подацима Међународног монетарног фонда (ММФ), збирни укупан домаћи производ (БДП) земаља АСЕАН износио је 2,73 билиона долара у 2017, чиме је заједница била испред Велике Британије са 2,63 билиона долара и Индије са 2,61 билиона.

 

Са просечном годишњом стопом економског раста од шест процената, АСЕАН представља једну од успешних прича савремене регионалне сарадње. БДП Индонезије и Сингапура је од 1967. увећан 70 пута, Тајланда 35, а Малезије 28. Филипини, који су у време оснивања АСЕАН имали највећу привреду, најспорије су се развијали, али је и њихов БДП порастао 15 пута.

                                                   yavesa

 

Привреда ондашње Европске економске заједнице (ЕЕЗ) је 1967. била 28 пута већа него земаља оснивача АСЕАН. Данас, уз значајан привредни раст и увећање чланства у обе интеграције, Европска унија (ЕУ) има БДП већи само непуних 6,5 пута. Сједињене Америчке Државе су биле у почетку 36 пута веће од АСЕАН, а сада тек седам.

 

Везане међусобним јединством, државе АСЕАН данас улажу додатне напоре у промовисању још тешње економске, политичке, друштвене, безбедносне, војне, образовне, технолошке и културне сарадње међу државама чланицама и осталим државама у Азији, као и са земљама партнерима из свих крајева света.

 

Прогнозира се даљи брзи економски напредак АСЕАН, пошто се неке земље попут Вијетнама и Филипина могу похвалити високим стопама раста. Према прошлогодишњим прогнозама Фоцус Ецономицс, раст АСЕАН је у 2017. достигао петогодишњи максимум од 5,2 посто.

 

До брзог раста делимично је дошло захваљујући демографској “дивиденди” АСЕАН. Интеграција поседује трећу најбројнију радну снагу, мању од Народне Републике Кине и Индије, али већу од ЕУ и САД. Половина становништва АСЕАН је млађе од 30 година.

 

Стручњаци процењују да гегион има велике могућности за раст наредних 20 до 30 година. АСЕАН има пројектовани просечни годишњи раст од 5,2 посто БДП у периоду од 2016. до 2020. До 2030, према проценама, заједнички БДП би могао да буде упетостручи на преко 10 билиона долара, а интеграција постане четврто највеће тржиште у свету.

                                                       svakodnevnica

 

Везане међусобним јединством, државе АСЕАН данас улажу додатне напоре у промовисању још тешње економске, политичке, друштвене, безбедносне, војне, образовне, технолошке и културне сарадње међу државама чланицама и осталим државама у Азији, као и са земљама партнерима из свих крајева света, наведено је у саопштењу из амбасаде Малезије у Србији.

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено понедељак, 06 август 2018 22:00
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија