Кућа Добрих Вести

Login

Африка сачувана од заборава

Оцените овај чланак
(1 Глас)

msainomadiУ Београдском Музеју афричке уметности (МАУ) се, још увек без довољно пажње јавности и медија, одвија тематска изложба „Кенија, Танзанија и Уганда: 1937 – 1939. Фотографије Коломана Трчке“.

 

 

На изложби су представљене живописне упечатљиве црно-беле фотографије које дочаравају живот и рад народа источне Африке, као и тамошњих европских пословних људи и посетилаца у време британске колонијалне управе пред Други светски рат.

 

Највећи део фотографија које је Коломан Трчка, пословни човек из Зрењанина (ондашњег Бечкерека), снимио пре 80 година сада је први пут представљен јавности. Трчкове фотографије бележе сусрете људи са различитих страна света, приказују староседеоце и странце, а, како је уочила ауторка изложбе кустоскиња МАУ Марија Милош, “удаљеност и преплитање њихових погледа, откривају односе моћи.”

 

Изложбу су отворили професор Бранимир Карановић са Факултета примењених уметности и Амоси Петер Руангариа, сарадник МАУ, а публици су се, такође, обратиле Марија Алексић, директорка Музеја, те кустоскиња Милош. Присутна је била и делегација Министарства иностраних послова Кеније предвођена политичким и дипломатским секретаром Томо Амолоом.

 

Трчка и Источна Африка

 

Трчка је у три државе Источне Африке током више од две године организовао откуп и извоз коже за чехословачко предузеће за израду обуће Бата, а фото-апаратом у непосредном, живописном маниру бележио различите пословне ситуације (Слика - MAU 072). Снимци вожње аутом кроз степу, преко сувих речних корита, кроз “кишу” скакаваца (Слика - MAU 081). и шумске пртине, откривају природне лепоте (Слика - MAU 408)., узбудљивост путовања, сведоче о начину на који су Европљани проводили слободно време у источној Африци (Слика - MAU 462), каква су била њихова интересовања, доживљаји, искуства и сазнања. Из градских средина, Трчкове фотографије говоре о штрајку лучких радника у Момбаси, док снимци старих једрилица у луци и палате са историјског локалитета Геди откривају вековну традицију градова свахилске културе на обали Индијског океана.

 

На изложби је документована и својеврсна представа на обали Викторијиног језера, која је била туристичка атракција крајем 1930-их. У питању је узбудљива фото-репортажа о једном Африканцу који је припитомио крокодила Лутембеа 

                                                           MAU529

 

У жанру пејсажа, издвајају се слике са обала Белог Нила, непрегледног пространства степе, величанственог Килиманџара, највише планине у Африци. Изложба документује и Трчков планинарски подухват – његов успон 4. марта 1939. године на Кибо, највиши врх Килиманџара (5,895 метара). На основу досадашњих сазнања, Коломан Трчка је био први Југословен који је остварио овај успех. 

 

                     savrhovima

 

Иначе, на основу познатих докумената, из Србије је први у подсахарску Африку путовао доктор Коста Динић (1854-1907), чије је одредиште био белгијски Конго, у коме је радио од 1897. до 1903. године као лекар друге класе, постављен личним указом краља Леополда II. Између 1922. и 1924. неколико афричких земаља, од Египта до јужне Африке, обишао је новинар и светски путник Милорад Рајчевић (1890? - ?). Писац и дипломата Растко Петровић (1898-1949) путовао је по земљама западне Африке од децембра 1928. до јануара 1929. године

 

Ко је Коломан Трчка

 

Коломан Трчка (23. 1. 1909-19. 12. 2000.) је рођен у Великом Бечкереку, где је завршио Трговачку академију као један од њених најбољих ђака. Од 1927. године је радио као службеник у Бати у Злину, а почетком 1930. увелико учествовао у оснивању и организацији њене фабрике у југословенском Борову.

 

Од 1946. године је Трчка био је запослен у предузећу Центротекстил Београд које је допринело експанзији кожарске индустрије у Југославији, као и извозу прерађене коже и кожне обуће. Као стручњак агенције Уједињених нација је 1970-тих био ангажован на пројекту успостављања индустрије кожних производа у Етиопији.

 

Честа путовања су била саставни део послова Трчке. Од 1930-тих до 1970-их обишао је многе земље Европе, Африке, Блиског истока, Кину, Индију, Пакистан и поједине државе Јужне и Северне Америке. Са сваког путовања враћао се кући са неком скулптуром.

 

Трчка се бавио сакупљањем афричких уметничких дела више од 40 година. Уметнички укус, велико знање и посвећеност који су одликовали овог колекционара су 1996. виђени у МАУ на изложби „Афричка уметност из збирке Коломана Трчке“.

 

Фотографијом се Трчка највише бавио 1930-тих година, нарочито у својим првим сусретима са источном Африком. У каснијем периоду је мање снимао, а више се посветио прикупљањем предмета током путовања у западну, централну и источну Африку и упознавању културе и стваралаштва на континенту, на основу музејских изложби по градовима Америке и Европе и уз помоћ литературе. 

 

                   Trc00494

 

Коломан Трчка формирао и вредну колекцију дела српског сликарства из међуратног периода. У њој преовлађују војвођански аутори.

 

Описујући призоре на фотографијама које је снимио Трчка је забележио:

 

„Имао сам прилике да видим лепе крајеве, извор Нила, планину Килиманџаро, крда дивљих животиња, тропске прашуме, бескрајне саване, велике плантаже кафе, чаја, сисала, кокоса и шећерне трске. У мочварама око Нила видео сам бескрајне ’шуме’ папируса.

 

Упознао сам и људе – Африканце на њиховим њивама, око колиба, око стада, у лову и риболову, и на путевима како гоне своју стоку на пијаце. Жене око својих колиба, са децом, припремају храну, или на пољима обрађују земљу и прикупљају летину. Виђао сам и рибаре на Нилу, лађаре на океану, снажне обалске раднике и слушао кад у предвечерје изводе своју ’нгому’ – свечаност уз омамљујуће звуке ’Там-Там’ бубњева.

 

Виђао сам на пијацама како домаћице нуде и продају своје скромне производе (коју коку, јаја, банане, кртоле), а домаћини продају своју стоку, само старију од седам година. На пијацама се узалуд тражи пиле, јаре, јагње или теле. Тога тамо нема. Према њиховом казивању све је то ’мтото’ – дете, а дете се негује и воли, оно се не убија. [...]

 

Као и на свим пијацама света и овде се окупља велик број различитих људи. Сви нешто нуде, сви нешто траже, галама је велика. Наиђе и неки Индијац или Арапин. Они су пословна веза између домородаца и белаца. Роба која се нуди или тражи мора бити јефтина, прилагођена средини и куповној моћи становништва.“

 

(НАСТАВЉА СЕ)


Последњи пут измењено недеља, 02 септембар 2018 23:41
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија