Кућа Добрих Вести

Login

Национални празник Бразила прослављен уз звуке самбе

Оцените овај чланак
(3 гласова)

brazilkaБразил и Србија током 2018. прослављају 80 година од успостављања дипломатских односа који су сво време били одлични и без нерешених питања, истакла је  амбасадорка у Србији Изабела Кристина де Азеведо Хејверт.

 

Амбасадорка Хејверт је поводом националног празника Бразила навела да највећа и најмногољудија држава Јужне и Латинске Америке дели са Србијом заједничке вредности, да званични Бразилија и Београд имају блиске погледе о најважнијим међународним политичким питањима и изазовима, као и да су развили веома плодоносну сарадњу у светским институцијама у којима се, веома често, међусобно подржавају.


У Бразилу се као Дан независности слави сваки 7. септембар. Тог дана је Гувернер Бразила, принц Педро (1798 –1834), објавио независност од Португала и прогласио се за цара. Португал је независност Бразила признао 1828. године. Независно Бразилско царство је претворено 15. новембра 1889. у републику, на челу са првим председником, маршалом Мануелом Деодором да Фонсеком (1827 –1892).


Бразил, на простору од 8,5 милиона квадратних километара на коме живи преко 208 милиона људи, пета је по пространству и шеста по многобројности становништва држава на свету. Обалом дугом 7,491 километар излази на Атлантски океан, простире се на 47,3 одсто копна Јужне Америке и граничи са свим државама на континенту, изузев Еквадора и Чилеа.


Главни град је Бразилија, нови град у средишту земље који је званично проглашен  21. априла 1960, а у чијим ширем подручју сада живи око 4,2 милиона становника. Најнастањенији је Сао Паоло, алфа глобални град са преко 13 милиона житеља и привредни центар Бразила.


Бразилску федерацију чине Федерални дистрикт, односно подручје главног града Бразилије, 26 федералних држава и 5.570 градских подручја. Бразил је у свету највећа држава и тек једина у двема Америкама у којој је званичан језик португалски. Земља је једна од културно и етнички најразноликијих због многих досељеника из разних крајева планете Земље.


Бразил према процени Међународног монетарног фонда (ММФ) за 2018, треба да има осми највећи укупан домаћи производ (БДП) у свету, мерен како номиналним (када се не одбије инфлација) БДП од 2.139 билиона долара (10.224 долара по глави становника). Када се БДП мери према паритету куповне моћи (по тржишним ценама) са 3.389 билиона долара (16.199 долара у просеку по сваком Бразилцу) земља је девета у свету према процени ММФ за ову годину. То је земља један од главних произвођача хране у свету, а већ 150 година је доминантна у узгајању кафе (2,6 милиона тона арабике и робусте током 2017.)


Светска банка је сврстала Бразил међу више средње привреде и новоиндустријализовану земљу која у Латинској Америци представља готово трећину националног нето богатства (укупна вредност националне имовине, минус њена дуговања). Као регионална и средња сила, Бразил ужива међународно признање и утиче на збивања у свом окружењу и шире.  Бразил, неки аналитичари сматрају глобалном силом у настајању, а поједини и потенцијалном суперсилом.

                                          slikabrazilooo0

 

Говор амбасадорке Хејверт


У говору на пријему поводом националног празника амбасадорка Хејверт је казала:


„Изузетно ми је задовољство и част да вас поздравим поводом прославе 196. годишњице Декларације независности Бразила, која је проглашена 1822. године. Нова нација, рођена испод светлог сазвежђа Јужног крста, која покрива већину тропске територије Јужног новог света, описана је у химни коју сте управо чули као “Гигант сам по себи”.


Након периода консолидовања бразилског царства у раним годинама наше независности, 1889. године проглашена је Република. Током XX века, Бразил је развио индустрију и модернизовао друштво – укључујући и изградњу новог главног града 1960, достигнуће које је инспирисало читав свет, укључујући и Србију, где постоји истоимени град у Војводини. Поред тога Бразил се убраја међу 10 највећих светских привреда по најновијим подацима ММФ.


Изградили смо највеће демократско друштво у Латинској Америци и то не само захваљујући броју становника већ сталном применом демократских принципа, што ће се јасно видети у Амбасади Бразила у Београду, следећег октобра приликом одржавања општих избора. Утопљен у амалгаму Африканаца, Португалаца и домородаца, Бразил је постао домовина имигрантима из читавог света. Свакако је кроз демократске процесе Бразил постао мултиетничко друштво у коме живе у миру и хармонији народи из веома различитих етничких и културолошких средина.


Захваљујући огромним природним богатствима, биодиверзитету, доброј клими и погодностима сваке врсте, имамо обичај да кажемо да је наша земља богом дана. Располажемо потрошачким друштвом од преко 200 милиона људи које је развило веома диверзификовану индустрију. Удаљен од главних међународних геополитичких тачака, Бразил претставља атрактивну дестинацију за инвеститоре и туристе из читавог света. Наша енергетска матрица је једна од најчистијих на свету. Високо продуктивном пољопривредом, можемо да потврдимо речи Перо Ваз де Камиња, познатог члана посаде која је открила Бразил, 1500. године, упућене краљу Португала: “Ово је земља на којој ће расти било шта да засадиш“.


Даме и господо,


Оставили смо економску кризу иза нас. Покренута дугорочном визијом, влада Бразила гради, кроз стални дијалог са конгресом и цивилним друштвом, темеље ефикасног друштва које ће обезбедити грађанима одржив раст привреде, неопходан за даљи развој Бразила који ће стварно уклонити милионе Бразилаца из сиромаштва.


Веома је важно нагласити да смо одржали кооперативне и мирољубиве односе са свим нашим латиноамеричким суседима, без престанка, у последњих скоро 150 година. Наша приврженост миру, правди и одрживом развоју могу се чути у свим значајним мултилатералним форумима и дубоко верујемо да наша снага управо лежи у нашој бризи да постигнемо концензус и пронађемо заједничке темеље главним глобалним питањима.


Уважени гости,


Ове године Бразил и Србија прослављају 80 година од успостављања дипломатских односа. За све ово време Бразил и Србија, једногласно и реципрочно, сматрају да су односи између наших земаља одлични и без нерешених питања.


Постоји висок степен обостраног разумевања и обе земље се сматрају поузданим партнерима на међународној позорници. То потврђује чињеница да делимо заједничке вредности и имамо блиске погледе када су у питању најважнија политичка питања и изазови са којима се свет суочава данас.

 

Такође смо развили веома плодоносну сарадњу у међународним институцијама у којима се, веома често, међусобно подржавамо.


Дозволите ми да подвучем да је Бразил веран својој политичкој подршци поштовања суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије, заснованој на Резолуцији 1244, као и на осталим релевантним међународним законима који регулишу међународне односе.


Поврх свега, Бразил је најзначајнији трговински партнер Србије из Латинске Америке. Наша трговинска размена је забележила 2017. раст од 30 одсто и достигла је вредност од 124 милиона америчких долара. Такође, вредно напомене, је куповина Галенике од стране водеће бразилске фармацеутске компаније EMS.


Верујемо да ће ова важна инвестиција везана за преузимање Галенике од стране EMS бити почетак новог динамичнијег привредног циклуса између Бразила и Србије, посебно имајући у виду садашње позитивне трендове српске привреде.


Даме и господо,


Раније данас, у оквиру прославе 196. годишњице Бразилске независности и 80. годишњице успостављања дипломатских односа између Бразила и Србије, имала сам задовољство и част, да у име Владе Бразила, доделим престижно одликовање, „Медаљу реда Рио Бранко“, бразилском држављанину Марселу Сантосу, мајстору капуеире, који значајно промовише бразилску културуу Србији, госпођици Јулији Бал, професорки клавира, као и професору Слободану Пајовићу, декану Одсека за латинскоамеричке и карипске студије на Универзитету Мегатренд, јединог постојећег у Србији. Важно је нагласити да се ово одликовање додељује за посебне заслуге и достигнућа учињена мојој земљи. Изузетно сам почаствована што сам могла, у име своје Владе, да Вам одам признање за изузетан и тежак рад, из Ваших одговарајућих области.
Такође ми је задовољство да обелоданим да смо данас објавили друго издање CD посвећеног делу Хеитора Вила Лобоса, највећег бразилског композитора класичне музике. CD садржи транскрипцију за клавир, Вила Лобосових “12 студија за гитару“ које је припремила, сада одликована, Јулија Бал.


Такође са поносом желим да истакнем непроцењиву и кључну подршку ГАЛЕНИКЕ у промовисању бразилске културе, на овај начин.


И да закључим ову тачку, желим да истакнем да ће CD, који ћемо поклонити сваком госту на крају прославе, бити у „зеленој“ кеси, дизајнираној да се користи у свакодневном животу, нарочито при куповини у супермаркетима, пошто се трудимо да смањимо употребу пластичних кеса колико је могуће.


Даме и Господо,


Међуљудски односи су изузетно важно средство у изградњи билатералних веза. У данашње време, око 160 Бразилаца живи у Србији, а свако од њих, на свој начин, доприноси јачању веза између Бразила и Србије. Дозволите ми, стога, да упутим неколико речи на португалском језику члановима бразилске заједнице који живе у Србији:


„Као што сам поменула пре две године, Амбасада Бразила у Београду, осим тога што представља нашу земљу пред српском Владом и обавља послове из области политике, економије и културе, увек је била и биће ту да подржи бразилске држављане. Пружамо помоћ, промовишемо Ваше интересе у овој земљи, у оквиру уставних и законских норми, што укључује и одржавање председничких избора, следећег октобра. Имам обичај да кажем да је сваки од нас Бразилаца, у оквиру својих могућности, амбасадор Бразила, будући да сви ми преносимо бразилску културу и бразилске вредности. У том смислу, задовољство ми је да Вам још једном честитам на изузетној слици Бразила, коју градите овде у Србији. У том смислу, желим поново да изразим своју изузетну радост што сам могла да одликујем бразилског држављанина Марсело Пулмао, практично пионира у бразилској заједници у Србији, који данас и сам може да види да су признати његови напори у промовисању бразилске културе, посебно капуеире, коју је Унеско 2014. године уврстио у Листу нематеријалних добара светске баштине.


Желим да искористим ову прилику да се захвалим мојој екипи на сталној посвећености, на добром обављању послова, као и на ентузијазму и труду са којим су се посветили припремама прославе нашег 7 септембра“.


Уважени гости,


Искуство моје службе у Београду је прилично јединствено, посебно захваљујући наклоности Срба према мојој земљи.


У овој посебној прилици желим да се захвалим Влади Србије која ме је увек подржавала како на професионалним тако и на приватним пословима, као и Владу града Новог Сада, Европску престоницу младих 2019. и Европску престоницу културе 2021. године, за непроцењиву подршку у организацији манифестације “Дани Бразила“.


Такође бих се захвалила Маји Манток, директорки балетске групе која носи њено име, због изванредног рада у промовисању бразилског плеса у овој земљи, групу коју ћете моћи да видите за неколико минута када буду наступале њене ученице.


На крају, желим да потврдим своју посвећеност побољшању веза између Србије и Бразила, учинићу све што је у мојој моћи да надоградим наслеђе мојих претходника. Заиста, сам оптимиста и сигурна сам да ће будућност наших односа бити још светлија.


Након ових рећи, предлажем да наздравимо у част наших земаља и наших народа.


Вива о Бразил !  Живела Србија!“


Пријему у Градској скупштини Београда су 7. септембра присуствовале многобројне званице и културног, политичког и јавног живота Србије.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 17 септембар 2018 20:02
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија