Logo
Одштампајте ову страницу

Укус Малезије у Србији

Оцените овај чланак
(2 гласова)

serpaglavanБогата и разнолика култура Малезије је једна од најпривлачнијих ствари које ова земља може да понуди, поручио је Ник Ади Арман,отправник послова државе на jугоистоку Азије затварајући у Београду манифестацију „Боје Малезије 2018.“ Петодневни догађај је aмбасада Малезије у Београду организовала трећу годину за редом како би представила културу, уметност и кулинарство домовине, те допринела унапређењу културне размене између Малезије и Србије.

 

„Када је амбасада Малезије у Београду поново успостављена 2004, људи у Србији су још увек знали веома мало о мојој земљи,“ приметио је отправник послова на вечери за представнике дипломатског кора, медија и пријатеља Малезије, 27. септембра у Radisson Collection Hotelu, Old Mill. „Ствари су се умногоме промениле, нарочито последње две и по године,“ оценио је Ник Ади Арман.

 

Отправник послова је подсетио да је Малезија прославила Национални дан 31. августа, а Дан Малезије 16. септембра и нагласио растући значај контаката међу људима, посебно кроз свеопшти језик културе и укуса. „Билатерални односи међу земљама и спољнополитички односи уопште, више нису искључиво ограничени на релацији држава и влада. На односима међу људима се учвршћује пријатељство међу народима. Отуда су све важнији сарадња у култури, настојања за туристичку размену и посете ради унапређења контаката међу људима. И нема бољег доба него почети млад – јер млада генерација представља будућност – и усмерити се према новим демографским подручјима која нису ограничена на главни град,“ указао је малезијски дипломата.

                                                     otpranvikskere

Подухвати за јачање културних веза

 

Разматрајући подухвате Амбасаде у области јавне дипломатије током протекле три године, отправник послова је навео посете основним и средњим школама, али и доласке ученика из Србије у дипломатско представништво Малезије, организовање Малезијског хуманитарног базара, спортска такмичења, изложбе слика и националне одеће, игре, кулинарске приредбе, ватромете... „Примљени смо искрено и са пуно ентузијазма,“ оценио је Ник Ади Арман.

 

Отправник послова је захвалио присутнима за подршку и сугестије које су пружили њему и његовим сарадницима што је, такође, омогућило да манифестације буду успешне. Обраћање различитим групацијама становништва у низу делова Србије може да послужи као добра основа за будуће развијање билатералних односа између две земље, сматра он.

 

Ник Ади Арман посебно има речи хвале за специјалног госта манифестације шеф Дато Исмаила Ахмада, амбасадора кулинарства националне организације Туризам Малезије „који је свој живот посветио очувању и унапређењу малезијске традиције кроз њено јединствено кулинарство и јела.“ Истакао је и допринос амбасадиног културно-уметничког друштва “Chenderawasih” („Рајске птице“), учешће познатог српског шефа Саше Мишића у кулинарском мастер класу, као и практичну демонстрацију сликања батика коју је водила српска сликарка на текстилу госпођица Срна Субановић.

                                                   graicanreinei

„Најбољи начин да дочарамо лепоту Малезије јесте кроз свеопшти језик културе. Томе ћемо бити привржени,“ закључио је отправник послова Ник Ади Арман.

 

Садржаји манифестације

 

Манифестација “Colours of Malaysia 2018” је почела у Београду 25. септембра радионицом сликања батика и представљањем наивне уметности у хотелу Radisson Collection, Old Mill.

 

Сликарска радионица се састојала од презентације и практичне демонстрације традициналне уметности малезијског батика, ручног сликања на свили. Традиционални малезијски батик је представила супруга шефа дипломатске мисије Амбасаде Малезије у Београду, госпођа Нур Азлина Адинан. Практичну демонстрацију сликања батика је водила госпођица Субановић.

 

Презентација “Увод у наивну уметност” је одржана у сарадњи са Галеријом наивне уметности из Ковачице. Директорка Галерије и главни кустос, госпођа Ана Жолнај Барца отворила је изложбу слика малезијске наивне сликарке Датин Елизе Таџудин.

 

Кулинарско умеће шефа Дато Исмаила

 

Током манифестације су посетиоци имали прилику да доживе укус аутентичних традиционалних малезијских специјалитета на бифеима које је припремао шеф Дато (племенити) Исмаил, име познато у свету гурманског кулинарства. Поред више од 30 година искуства у кувању, шеф Исмаил је знан по многим достигнућима у аранжирању хране и креирању рецепата, за шта је добио и многа признања.

 

Шеф Исмаил је водитељ неколико кулинарских емисија на малезијским телевизијским станицама. Власник је престижног “Ребунг” ресторана у Куала Лумпуру, специјализованог у припреми традиционалних специјалитета и очувању националног кулинарског наслеђа Малезије.

 

Уживање у храни је, иначе, национални спорт у Малезији, а у главном граду те земље Куала Лумпуру и опсесија. У ширем подручју града са преко седам милиона становника, има више од 5.000 ресторана.

 

                        dfdfdfdfdfdfd

Две уметности на једном месту - Сликарство и кулинарство

 

Посетиоци су били у прилици да истраже лепоте малезијске културе и кроз изложбу наивног сликарства са малезијским мотивима уметнице Датин Елизе Таџудин.

 

Датин Елиза је рођена у главном граду Малезије Куала Лумпуру 1953. Удата је за пензионисаног малезијског дипломату и живела је у земљама попут Тајланда, некадашње Југославије, Мексика, Судана, Уједињених Арапских Емирата, као и на Тајвану.

 

Елиза је сликарство учила у више земаља. Омиљене теме су јој мртва природа, жене и културне активности у друштву, а форме изражавања акварел, акрилик, уље, цртеж.

 

Елиза је наступала на неколико колективних изложби у домовини и иностранству. Неки од радова уметнице су продати на добротворним манифестацијама. Једна од таквих слика је “Драгоцена вода”, откупљена у Абу Дабију за Будући центар деце са посебним потребама.

 

Датин Елиза Таџудин сада ради на дрвеним ручним огледалима украшеним техником спаљеног дрвета на којима су представљене жене различитих култура.

 

Малезијска манифестација је укључила поставку традиционалних малезијских рукотворина, малезијских плесова у извођењу друштва “Chenderawasih” („Рајске птице“), те кулинарски мастер клас са шефом Мишићем.

 

Манифестацију „Colours of Malaysia 2018” су подржали Radisson Collection Old Mill хотел у Београду и ваздухопловна компанија Air Serbia.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 07 октобар 2018 21:54
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015