Кућа Добрих Вести

Login

Ноам Чомски – један од највећих интелектуалаца данашњице

Оцените овај чланак
(4 гласова)

ChomskyzzzzzzОбразовање, истина и врлина су три кључне димензије којима треба да тежи и у оквиру којих треба да се развија сваки појединац – Чомски

 

Амерички лингвиста, филозоф, писац и универзитетски професор, Аврам Ноам Чомски рођен је 1928. године у Филаделфији. Потиче из јеврејске породице, а своје одрастање везује за хебрејску културу и језик с једне стране и антисемитско окружење са друге.

 

Његови родитељи, руски имигранти Вилијам Чомски и Елзи Симонофски били су наставници и једни од ретких Јевреја који су тада имали посао. Говорили су јидиш, а отац је аутор дисертације на хебрејском из 14. века. Од најранијих дана датира љубав према језику и лингвистици и код Ноама.

 

Своје прво име Аврам готово да и не користи, јер га и његови родитељи никада нису користили, па је његово средње име постало легално прво име, како и сам наводи.

 

Након завршене Централне високе школе у Филаделфији, студира филозофију и лингвистику на Универзитету у Пенсилванији. Његови учитељи и ментори били су филозофи Вест Черчмен, Нелсон Гудмен и лингвиста Зелиг Херис који је снажно утицао да Чомски настави своје образовање.

 

Године 1951. одлази на Универзитет Харвард као млађи пратилац професора Гудмена. Након пет година и напуштања Харварда, почиње да предаје на Институту за технологију у Масачусетсу. Те исте 1955. године објављује Синтаксичке структуре – једно од његових најбољих дела из лингвистике. Шест година касније именован је за професора на Катедри за лингвистику и филозофију.

 

Изузетан допринос лингвистици

 

Чомски оспорава бихевиористички приступ проучавању ума и језика

 

Мада је јавности више познат по својим политичким ставовима и говорима широм света, као и критици спољне политике САД-а и медија, његови доприноси лингвистици су велики.

 

Формулисао је револуционарну теорију о „универзалној граматици”, засновану на идеји да је способност мозга за језике више урођена.

 

Значајна и утицајна је критика Скинеровог (Б. Ф. Скиннер, психолог са Харварда) Вербалног понашања, у којој Чомски оспорава бихевиористички приступ проучавању ума и језика.

 

Бихевиористички принципи асоцијација не могу објаснити богатство лингвистичког знања, његовог непрестаног креативног коришћења или како брзо га деца усвајају са минималним и несавршеним излагањима језику у њиховој околини.

 

Лингвистичка способност, како је назива Чомски, представљала је део генетичких напредака организма, као визуелни, имунолошки и циркулаторни систем.

 

Допринос развоју когнитивне револуције

 

Својим критичким разматрањем Чомски је посебно допринео развоју когнитивне револуције.

 

Његов натуралистички приступ проучавању језика имао је посебно утицаја на филозофију језика и ума. Утврдио је своју хијерархију и класификацију формалних језика на основу њихове генеративне моћи.

 

Рад Чомског као лингвисте умногоме је утицао и на модерну психологију, математику, рачунарство, медицину.

 

Од 2003. године инострани је члан Српске академије наука и уметности (одељење за друштвене науке).

 

Значајна дела: Гласовни модел у енглеском, Језик и ум, Студије о семантичкој и генеративној граматици, Знање о језику, Мир на Средњем истоку, Профит над људима, Америчка моћ и нови мандарини, Лупешка држава, Медији, пропаганда и систем…

 

Био је ожењен лингвисткињом Керол Шец (прминула 2008) са којом има троје деце.

 

                                                               Comski-amazonjpg

Ноам Чомски о образовању

 

Из наведених речи Чомског назире се да је улога предавача (наставника, професор) заправо кључна.

Учитељ је тај који отвара врата, а ученик онај који улази, али и учитељ мора бити отворен за све оно ново што долази.

 

Најпре мора разумети своју просветитељску улогу – помоћи ученицима да науче сами, да напредују, да се изграђују и развијају.

 

Образовање је развијање сопствених потенцијала и сопствене креативности – како истиче Чомски. Његово виђење образовања, између осталог, заснива се на идејама Фридриха фон Хумболта, владиног службеника, дипломате, филозофа и лингвисте, који је дао значајан допринос филозофији језика и теорији образовања.

 

Нема истраживања без учења, ни учења без истраживања – јесте начело од којег Хумболт полази верујући у класични концепт холистичког образовања.

 

Као реформатор и оснивач Универзитета у Берлину (заједно са братом Александром фон Хумболтом), ударио је темеље модерној европској теорији образовања у чијој сржи лежи универзитет ослобођен било какве идеологије и утицаја приватног интереса, а чија је сврха универзално образовање појединца.

 

 Учење за развој креативности и стваралачки рад

 

Чомски сматра да не треба учити и припремати се за испит, већ за развој креативности и стваралачки рад.

 

Овако организован универзитет, у чијем су средишту наука и професори – научници, постаје модел организације универзитета у свету. Образовање, истина и врлина су три кључне димензије којима треба да тежи и у оквиру којих треба да се развија сваки појединац, а универзитет није обична школа за стицање вештина или оспособљавање за одређену професију.

 

На сличан начин и Чомски образлаже своје просветитељске идеје одвајајући индоктринацију од концепта образовања. Суштина је у развијању критичког мишљења и креативности, у потреби да се оспоре ауторитети основаном аргументацијом произашлом из истраживања, испитивања, промишљања.

 

Чомски, такође, сматра да не треба учити и припремати се за испит, већ за развој креативности и истраживачки рад.

Говорећи о образовном систему данас, Чомски се посебно критички осврће на рангирања и оцењивања ученика и наставника. Такав приступ негативно утиче и на једне и на друге и на неки начин одређује њихове судбине…

 

 

…То гарантовано уништава сваки смислени образовни процес. Наставник не може да буде креативан, маштовит нити да узима у обзир различите потребе ученика. Ученици, с друге стране, не могу да следе своја интересовања, јер морају да уче за сутрашњи контролни задатак. А од резултата тестова зависи и будућност ученика и наставника. (Н. Чомски).

 

Вредновање према вештачким стандардима јесте вештачко вредновање и само по себи је штетно – претвара нас у особе које своје животе посвећују бољем рангирању, уместо да чинимо ствари које су вредне и важне, истиче Чомски.

 

Оваква идеја рангирања има за циљ стварање економског човека. Оно што је заиста вредно јесте способност наставника да помогне деци/ученицима да остваре своје потенцијале и истраже своја креативна интересовања.

 

Отићи корак даље – могао би бити мото младог човека

 

Можда нећете бити сјајни у школи, али ћете бити одличан уметник. Шта је лоше у томе? То је само другачији начин да живите испуњеним животом, да оплемените и себе и оне око вас. (Чомски).

 

Говорећи о технолошком развоју и његовом утицају на образовање, Чомски даје своје виђење са којим се можемо сагласити. Наиме, употреба савремених технологија у образовању може бити и корисна и штетна. Технологија као алат, у оквиру образовања, у основи је неутрална, истиче Чомски поредећи је са чекићем којим можете изградити кућу, али и поломити нечију лобању.

 

 

Креативност и стваралаштво су компоненте целовитог развоја појединца, не само интелектуалног. Поред стицања знања, важно је и активно учешће појединца у процесу прераде знања и његове улоге у самосталном и критичком мишљењу.

 

Образовање не подразумева само стицање знања, умења и навика, већ мора развијати самосталност и остале потенцијале (Ј. Ђорђевић). Универзитети, поред креативног и независног промишљања, требало да да потичу истраживање нових хоризоната, пропиткивање старих веровања и спољних утицаја. Колико се ти идеали успеју применити толики је и ниво саме цивилизације. (Н. Чомски).

 

Помажући оцу током свог детињства, Ноам Чомски је био укључен у рад на проучавању средњовековне хебрејске граматике. Утицај родитеља и осталих чланова породице јесте велики, а њихови модели понашања се најпре прихватају. Онда се на том путу образовања пролази кроз формално образовање и о том систему сам Чомски умногоме критички говори.

 

Модели професора, ментора такође су од велике важности. Ипак, не сме се бити ограничен на само формално образовање, самообразовање и целоживотно учење јесу нешто што се подразумева на том путу упознавања себе и света у којем живимо, разумевање свих процеса који се појављују и понављају, развијању критичког мишљења и слободе говорења – јер интелектуалац је онај који стално преиспитује све вредности, и своје сопствене. Он живи за идеју, а не од идеја.

 

naomjhjhjhjh 

Каквог човека ствара данашње друштво (систем)?

 

То је неко ко рационално калкулише како да побољша сопствени статус и своје богатство, не обраћајући пажњу ни на шта друго. Ко тежи да гомила материјална добра, јер је то оно што може да се измери. Ако сте добри у томе, онда сте рационална особа која доноси одлуке на основу чињеница.

 

Повећавате свој „људски капитал” који можете да продате на тржишту… О каквом то човеку говоримо? Да ли је то људско биће које желимо да створимо? Сви ти механизми – тестирање, процењивање, мерење, вредновање – присиљавају људе да развију такве особине… А такве идеје имају своје последице…, закључује Чомски.

 

 Може ли се нешто предузети и чији је то задатак или дужност?

 

Чомски (…) износи два задатка која су на интелектуалцима: први, који представља покушај стварања визије праведнијег друштва и, други, јасно разумевање природе моћи, тлачења, терора и деструкције у друштву у коме живимо.

 

Постоји много дефиниција појма образовање или појма интелектуалац, много теорија и учења из домена педагогије, много школа и виђења образовног система, али оно са чиме бисмо могли бити сагласни – људско биће не достиже своју пуну висину док није образовано.

 

Tekst preuzet sa: https://samoobrazovanje.rs/noam-comski/

Više o Čomskom možete pročitati na njegovom sajtu: https://chomsky.info/

Foto: https://chomsky.info/

 

Извор: Кућа добрих вести/Pslanguagecafe.com

 


Последњи пут измењено среда, 10 октобар 2018 13:41

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија