Кућа Добрих Вести

Login

Цвет Данa примирја: Наталијина рамонда

Оцените овај чланак
(5 гласова)

cvetprimirjaaaaaaaДан капитулације Немачке у Првом светском рату у Србији симболизује цвет Наталијина рамонда, назван по краљици Наталији Обреновић.

 

Нежни, бледољубичасти цвет са именом краљице познат је по својој невероватној издржљивости и под надимком "цвет феникс", јер, чак и кад се потпуно осуши, може поново да оживи када се залије. Поновно рађање повезује се са чињеницом да је и Србија успела да "стане на ноге" након исцрпне борбе.

 

Није лако одлучити се да ли код Наталијине рамонде више очарава њена скромна и љупка лепота или невероватна издржљивост по којој је добила чак и надимак "цвет феникс".

 

Наиме, чак и кад се потпуно осуши, Наталијина рамонда може поново да оживи када је залијемо.

 

Наталијина рамонда уведена је као симбол којим обележавамо Дан примирја одлуком Владе Србије 2012. године, а симболика је вишеструка. Овај цвет се може нарочито наћи на планини Ниџе чији је врх Кајмакчалан поприште славне битке у Првом светском рату, а позадина значке је зелено-црна, што су боје Албанске споменице.

 

Ова отпорна перена носи и медаљу британског Краљевског удружења хортикултуре, а Британци такође имају посебан амблем за Дан примирја - стилизовану значку у облику цвета мака, првог цвета који је никао на бојним пољима Првог светског рата.

 

Рамонде је, иначе, први пронашао Јосиф Панчић, 1874. године и биљку назвао "рамонда сербица" (слика у галерији бр. 2).

Нишки варијетет добио је име по краљици Наталији (слика у галерији бр. 3).

Биолози кажу да је преживела још из времена леденог доба, а уточиште је нашла у шкртом, планинском тлу. Према налазима научног рада групе наших аутора под називом "Ускрснуће цветнице Наталијина рамонда на каменитом тлу - издржљивост у условима екстремног стреса минералног састава" (Тамара Ракић, Константин Илијевић, Маја Лазаревић, Иван Гржетић, Владимир Стевановић и Бранка Стевановић) ова биљка преживљава и на тлу са високим нивоом фитотоксичних тешких метала.

 

Овај цвет се може наћи на истоку Србије, а највише га има на планини Ниџе, чији је врх Кајмакчалан био поприште славне битке у Првом светском рату, у којој су се спрски војници борили под командом војводе Живојина Мишића.

 

Цвет је открио доктор Сава Петровић у околини Ниша 1884. године и спада у угрожену врсту у нашој земљи, а чува се у Ботаничкој башти у Београду.

 

Позадина значке са цветом рамонде је зелено-црна, што су боје Албанске споменице, а споменица и значака заједно чине амблем Дана примирја.

 

Медаљу албанска споменице понели су сви борци српске војске који су се повлачили преко Албаније у првом светском рату и она је спомен на тај велики подвиг наших ратника у зиму 1915/1916. године.

 

У Србији је Дан примирја државни празник од 2012. и обележава се као и свуда у свету 11. новембра. Пре тога, од 2005. године обележавао се на првим цасовима у свим основним и средњим школама у Србији.

 

Цео свет је данас у знаку прославе јубилеја стогодишњице од завршетка Првог светског рата а све то прати и оживљавање симболике.

 

Цвет Рамонде је један од наших симбола. Чак је и компанија Фебјсук направила апликацију да људи могу да окаче своју фотографију у оквиру знака Наталијине рамонде.

 

Извор: Кућа добрих вести

 

 

 


Последњи пут измењено понедељак, 12 новембар 2018 14:04

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија