Кућа Добрих Вести

Login

Међународни сајам књига – знаци будућности

Оцените овај чланак
(3 гласова)

logo-uvodnaБЕОГРАД - Београдски Међународни сајам књига, који већ 57.пут повезује стране и домаће излагаче, песнике и љубитеље књига и ове године представиће богат издавачки и изложбени програм. Књижевне капије Београдског сајма отворене су већ јутрос за прве посетиоце, а свечано ће ову популарну манифестацију вечерас у 18 сати заједнички отворити две даме литературе - српска и мађарска књижевница Радмила Лазић и Ноеми Сечи.

На сајму, који ће трајати до 28. октобра, биће представљено више од 800 учесника, од којих су 60 из иностранства. Овогодишњи почасни гост сајма је Мађарска, а у име ове земље учеснике сајма поздравиће својом беседом и млада мађарска књижевница Неоми Сечи.

hala1-sajam-2011.jpg

 

Мађарска – почасни гост, бројни страни излагачи

 

Мађарска ће на свом изложбеном простору, који је организован под слоганом „Креативност, разиграност, иновација“, представити своју богату књижевну и издравачку продукцију. У оквиру „Мађарског књижевног клуба на Балкану“ гостоваће млади писци, песници, стручњаци из области издаваштва. Биће организовани и сусрети српских и мађарских писаца, а посетиоцима сајма биће уприличен и сусрет са Јудит Полгар, једном од највећих шахисткиња на свету.

Љубитељи књига имаће прилике да посете многобројне штандове домаћих, страних излагача, издавача из области религије и виде антикварне књиге.
На сајму ће се представити и издавачи из Велике Британије, Француске, Холандије, Немачке, Аустрије, Италије, Шпаније, Португала, Грчке , Словачке, Бугарске, Јапана, Бразила, Црне Горе, као и мрежа националних установа култура држава чланица Европске уније EUNIC. У оквиру њиховог штанда наступиће пет инситута за културу земаља Европске уније (EU), са седиштем у Београду.

Годишњице везане за живот и опус великих српских аутора Борислава Пекића, Стевана Раичковића и Радомира Костантиновића, биће обележене у оквиру сајма, док ће један део програма бити посвећен актуелној прози и поетској и драмској продукцији. 

 

Први пут на Сајму

 

Први пут на сајму публика ће на једном месту имати прилику да прелиста око 30 књижевних часописа из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине. Посетиоци ће се упознати са радовима калиографа уз тридесет земаља, а планиране су радионице ћирилице и калиграфије.

Под слоганом од А до Ш, у оквиру сајма биће организоване дебате и промоције многобројних књижевних пројеката, као и стручни скупови из области издаваштва и библиотекарске делатности.

 

Знакови будућности

 

Носећа тема сајма је „Знакови будућности“ у оквиру које ће учесници - теоретичари и писци из региона покушати да укажу на правце кретања дискурса у глобалној кризи и да ли је у кризи сама способност измишљања нових модела будућности.

Посебну пажњу на овогодишњем сајму добиће представљање значајног књижевног фестивала у Италији „Пердоненелеђе“ , а сајам ће угостити и бројне уметнике који ће кроз перформансе представити своја литерарна дела.

За најмлађе посетиоце организоване су бројне интерактивне радионице, а 25.октобар биће посебно посвећен школарцима. Дан када породице могу уз попуст организовано да посете сајам биће 22. и 23. октобар, а цене улазница биће 250 динара, за групне посете 150, а породична 600 динара.

Наш познати нобеловац једном приликом рекао  је о сајму: "Већ на први, површан поглед може се видети жеља да Сајам буде отворен прозор са двоструким видиком, са видиком за нашег човека у страни свет књиге и видиком за странца на пут и развитак књиге у књижевностима наших народа.
Програм 57. Сајма књига можете видети на сајту beogradskisajamknjiga.com

 

Историјат сајма књига

Први југословенски сајам књига одржан је 1956. године на Загребачком велесајму под покровитељством  тадашњег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита. Тамошњем сајму присуствовали су најзначајнији књижевници земље, међу којима и Иво Андрић и Мирослав Крлежа. У оквиру сајма било је изложено око 12.000 књига свих југословенских издавача, али и издавача из Аустрије, Чехословачке, Холандије, Велике Британије, Француске, Италије, Кине, Мађарске, Источне и Западне Немачке, Пољске, Румуније, САД-а, Совјетског савеза и Швајцарске.

Само годину дана касније, сајам је пресељен у Београд, у којем је завршена изградња модерног сајмишта. Књиге је на том првом сајму у Београду изложило око 60 домаћих и 36 страних издавача, из 16 држава Европе, Америке и Азије.

Извор: Кућа добрих вести


Александра Гавриловић

Завршила основне и мастер студије на Филозофском факултету у Нишу, одсек новинарство. Прве текстове писала је у нишком дневном листу "Народне новине", а касније и у "Нишком гласнику". Опробала се и у радио, телевизијском и онлајн новинарству. Воли да путује, учи језике и аматерски се бави фотографијом.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија