Кућа Добрих Вести

Login

Ирански национални празник – 40 година Исламске револуције

Оцените овај чланак
(1 Глас)

iranacdosadanАмбасадор Исламске Републике Иран у Србији Хoсеин Мола Абдолахи истакао је да је пре 40 година борба иранског народа за слободу и независност под вођством Ајатолаха Xомеинија донела крај старом монархистичком режиму и резултирала оснивањем новог политичког система под именом Исламска Република Иран. Отуда ирански народ сваке године прославља 11. фебруар (22. Бахман) као важан дан у својој историји, казао је амбасадор Мола Абдолахи на пријему у Београду поводом националног празника.

 

“Нови политички систем је успостављен следећи жељу нашег народа за исламским, модерним, цивилним друштвом, заснованoм на исламским принципима, националним вредностима и демократским нормама,” рекао је амбасадор. “То је било веома истакнуто достигнућне у нашој историји и наш народ је на то поносан.”

 

Амбасадор Ирана је подсетио да се та земља од 1979, протекле четири деценије суочавала са многобројним страним интервенцијама и изазовима на националном, регионалном и међународном плану, као што су саботаже, терор, покушаји преврата, наметање осмогодишњег рата, разне економске санкције, итд. “Упркос свим овим тешкоћама и изазовима, ирански народ је био способан да их све превазиђе и оствари успешна достигнућа у разним научним, културним, просветним, друштвеним и технолошким областима, као што су космичка наука и технологија, нуклеарна наука и технологија, одбрамбена индустрија, итд“, навео је Мола Абдолахи.

 

Амбасадор је указао, такође, да је “билатерална сарадња између Ирана и Србије неометана и пријатељска.” Током протеклих годину дана је уследио низ размена посета високих званичника, а Мола Абдолахи је изразио уверење да ће “са постојећом снажном одлучношћу српских и иранских лидера да унапреде односе, обе земље имати још ближу и активнију сарадњу у будућности на добробит наших народа.” При крају говора је амбасадор Мола Абдолахи пожелео напредак и срећу народу Србије и Ирана

 

У говору је амбасадор Исламске Републике Ирана Мола Абдолахи казао:

 

„У Име Бога, Милостивог, Самилосног,

 

Екселенције,

 

Амбасадори,

 

Чланови дипломатског кора,

 

Уважени гости,

 

Даме и господо,

 

Пре свега, дозволите да вам пожелим добродошлицу и да се искрено захвалим што сте прихватили позив да дођете на пријем поводом националналног дана Ирана, 40. годишњице Исламске Републике Иран.

 

Пре 40 година, 1979. године, борба иранског народа за слободу и независност под вођством Ајатолаха Кхомеинија донела је крај старом монархистичком режиму и резултирала оснивањем једног новог политичког система под именом Исламска Република Иран.

 

Заправо, Исламска Револуција 1979. године била је друга револуција, после Уставне револуције у Ирану, која се догодила између 1906. и 1911. године. Уставна револуција је довела до установљења парламента, устава, нових институција, слободе изражавања и нове друштвене и политичке структуре за време династије Каџар.

 

Ирански народ је током својих 3.000 година забележене историје преживео снажне ветрове промена и деспотизма, ослањајући се на свој сопствени дубоки културни идентитет и људско богатство.

 

Ирански народ сваке године прославља 11. фебруар (22. Бахман) као важан дан у својој историји. Нови политички систем је успостављен следећи жељу нашег народа за исламским, модерним, цивилним друштвом, заснованим на исламским принципима, националним вредностима и демократским нормама. То је било веома истакнуто достигнућне у нашој историји и наш народ је на то поносан.

 

Током овог периода, моја земља се суочавала са многобројним страним интервенцијама и изазовима на националном, регионалном и међународном плану, као што су саботаже, терор, покушаји преврата, наметање осмогодишњег рата, разне економске санкције, итд. Упркос свим овим тешкоћама и изазовима, ирански народ је био способан да их све превазиђе и да оствари успешна достигнућа у разним научним, културним, просветним, друштвеним и технолошким областима, као што су космичка наука и технологија, нуклеарна наука и технологија, одбрамбена индустрија, итд.

 

У овом периоду, на националном плану, Иран је победио неписменост и повећао капацитет универзитета и високошколских установа. Број студената 1979. године је износио 180.000, док је данас тај број већи од 4,8 милиона. Број универзитета и вискокошколских установа је повећан са 50 у 1979. на 2.569. Стопа писмености је порасла са 50,3 одсто у 1979. години на 95.2 одсто.

 

                                iranackrupniplan

Данас се више од 500.000 студената годишње уписује на универзитете и високошколске установе од чега 65 одсто чине девојке. Рангирање иранске економије у свету са позиције 26. у 1979. години попело се на 18. место у 2018. години и, према предвиђањима Светске банке, заузеће 15. место у 2021. години.

 

На регионалном плану остварили смо многобројне успехе. ISIS, као један од најопаснијих феномена, нарочито у Ираку и Сирији, али и уопште у ширем региону, поражен је, успешна борба против других терористичких и екстремистичких групација у региону, борба против кријумчарења дроге и људи, само су неке од успеха на регионалном плану.

 

На међународном плану, најзначајније достигнуће је успех преговора са групом земаља 5+1 што је резултирало Заједничким свеобухватним планом акција (JCPOA) 20. јула 2015. године. Свих 15 чланица Савета безбедности Уједињених нација једногласно је усвојило Резолуцију 2.231, окончавши тако једно од најкомпликованијих безбедносних питања. Предвиђају да ће пуна примена JCPOA позитивно допринети регионалном и међународном миру и безбедности.

 

До сада је Међународна агенција за атомску енергију (IAEA) у својих 13 узастопних извештаја потврдила да се Иран придржава свог дела договора и да у потпуности испуњава своје обавезе. Стога, Европска унија (ЕУ) нуклеарни споразум види као главни корак у правцу стварања безбеднијег света и заустављања нуклеарног ширења.

 

ЕУ, која је један од традиционално главних трговинских партнера Ирана, а такође и главна страна у JCPOA, није прихватила једнострани и хегемонистички приступ Сједињених Америчких Држава према JCPOA и одлучна је по питању нуклеарног споразума са Ираном.

У четвртак, 31. јануара 2019. године, Француска, Немачка и Велика Британија, у складу са својим одлучним опредељењем и континуираним напорима да буде очуван JCPOA, прогласила је стварање INSTEX (Инструмент подршке трговинској размени), механизма "носилац за пренос специјалних намена" (SPV) чији је циљ да олакша легитимну трговину између ЕУ и Ирана.

 

Док међународна заједница хвали нуклеарни споразум, нови амерички председник Доналд Трумп га описује као „најгори споразум икад склопљен“.

 

Европљани су покушали да убеде Трампа да остане у споразуму, али напослетку нису успели и амерички председник се једнострано повукао из JCPOA и поново увео јаке економске санкције против Ирана.

 

Нове америчке санкције изазвале су низ проблема у економској сарадњи и трговини Ирана са другим земљама што је последично створило многобројне потешкоће у свакодневном животу иранског народа.

 

Стварање INSTEX-а је први корак напред земаља Е3 на који се дуго чекало и којим земље Е3 подвлаче своју опредељеност да наставе са даљим развојем INSTEX са другим европским земљама да би он постао инструмент подршке трговинској размени са Ираном. Ово је важан корак којим земље Е3 трасирају пут за наставак економске сарадње и трговинске размене са Ираном за све земље света.

 

                                                   

khugyfyf888

 

Билатерална сарадња између Ирана и Србије је неометана и пријатељска. Током прошле године, имали смо низ размена посета високих званичника, као што је била посета иранског министра спољних посла Београду, посета министра културе и информисања Србије Ирану и његово учешће на 31. Међународном сајму књига у Техерану као почасни гост, посета иранског министра трговине, индустрије и рударства Београду, посета директора Иранске организације за промоцију трговине Београду, одржавање 15. Седнице Мешовитог економског комитета у Београду, одржавање два пословна форума у Београду, на којима су учествовали представници државног и приватног сектора и где су представљене инвестиционе и трговинске моћности две земље; одржавање две рунде конзуларних консулатација у Београду и у Техерану на нивоу помоћника министра; значајан број туристичких размена између две земље, са скоро 45.000 иранских туриста и привредника који су посетили Србију; успостављање директних летова између два главна града; организовање Недеље српског филма и музике у Ирану и Ирански филмски фестивал у Београду.

 

Извор: Кућа добрих вести

Уверен сам да ће, са постојећом снажном одлучношћу српских и иранских лидера да унапреде односе, обе земље имати још ближу и активнију сарадњу у будућности на добробит наших народа.

На крају, још једном желим да изразим своју искрену захвалност свима вама што сте са нама на овом узвишеном скупу. Желим просперитет и срећу народу Србије и Ирана, а у исто време, и свима вама који сте мени и мојим колегама учинили част својим љубазним и драгоценим доласком на прославу иранског националног дана. Желим вам све најбоље, свако добро и добро здравље.

Нека Бог благослови Иран, Србију и све вас.

Живело пријатељство Ирана и Србије.

Хвала вам на љубазној пажњи.”

 

(Наставља се)

Извор: Кућа добрих вести



Последњи пут измењено петак, 05 април 2019 10:39
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија