Кућа Добрих Вести

Login

Округли сто о односу Тагоре и Гандија

Оцените овај чланак
(1 Глас)

GandddididirabinatПоводом обележавања 150. годишњице рођења Махатме Гандија, Амбасада Индије и Тагоре центар Србија организују међународну конференцију и округли сто " АХИМСА; ТАГОРЕ И ГАНДИ" у понедељак, 3. јуна у Удружењу књижевника Србије (УКС) у Београду.

 

Рабиндранат Тагоре ( 1861-1941) је називао творца савремене Индије Мохандаса Карамчанда Гандија (1869-1948) Махатмом - Великом душом. Ганди је великог индијског песника, филозофа и добитника Нобелове награде за књижевност Тагореа сматрао Гурудевом – „божанским учитељем“ себе и индијске нације у настајању.

 

Рабиндра Кумар Дасгупта (1915 – 2009), познати индијски бенгалски литерални учењак, друштвени и културни коментатор је наводио да је Ганди је за Тагореа био много више од индијског лидера који се залаже за индијску незaвисност. Песник је Гандија доживљавао као симбол новог човечанства у новом свету.

 

Иако су се Махатма и Песник расправљали о питањима несарадње, спаљивања туђинске одеће, бојкотовању школа којима управљају Британци и предењу као исправним и погрeшним методама у борби за независност, њихов однос је остао срдачан и обојица су бранили право оног другог да се разликује.

 

Чињеница је да је Тагоре истицао Гандијеву способност да поткопа насиље путем ненасилног отпора, осигуравајући “баштину национализма који делује уз ограничења”, са ахимсом или ненасиљем према непријатељу, објављујући пут саможртвовања, страдања, ведрог одрицања од сваке себичности и одсуства мржње према странцу/ непријатељу/ тућинцу/ посетиоцу.

 

                                  gandhi1fdfdfdfdf

 

Та баштина њих обојице не само што је утрла пут индијској борби за независност, него је временом и битно допринела међународном разумевању ахимсе, која је добила ново значење “као симбол свеопште борбе за политичку правду и културно, просвећено достојанство”.

 

Тешко је, а можда и немогуће, поједноставити или пренагласити њихов особен приступ идеји ненасиља и питањима у вези са чувеном дебатом Тагоре-Ганди на ту тему. Па ипак, њихово дубоко разумевање ненасиља, које је подупирало њихово пријатељство, од велике је важности у данашњем “разједињеном човечанству пуном раздора”.

 

Дискусија на округлом столу о Тагори и Гандију има за циљ схватање обухватног значења ахимсе и њеног значаја у двадесет и првом веку. Следеће подтеме послужиће тој намери:

 

- Ахимса и национализам

- Место истине у ахимси

- Ахимса и религија

- Улога приказивања насиља и његове променљиве природе у данашње време

- Појам “насиља на даљину”, “дезинфикованог насиља”, “терористичког насиља” у литератури

 

Пре почетка дискусија на округлом столу биће одржана Почасна сесија са почетком у 12 часова на којој ће се окуплкјенима обратити Александра Максић, професорка филозофије, Тагоре центар, почасни гост Амбасадор Индије, Субратa Батачарџи и са уводним говором др Дипанита Дата, Неоциа универзитет Индија, Тагоре центар.

 

На Округлом сто ће бити одржана предавања и презентације у којима ће учествовати професор др Душан Пајин са темом „Не-насиље и нуклеарно наоружање“;, књижевни критичар и есејист Јован Пејчић ће говорити о релацији Рабиндранат Тагоре-Николај Велимировић-Махатма Ганди; професор Александра Максић ће разматрати космополитизам и ахимсу под насловом: “Доле Тагоре! Живео Ганди!”; а књижевник, адвокат, председник удружења Адлигат, Виктор Лазић излагати о Тагореу у Новом Саду и утицају Гандија на мировне покрете у свету.

 

У отвореној дискусији ће учествовати преводилац Александар Ђусић, професорка књижевности Светлана Тодоровић Гвозденовић и ученици Зрењанинске гимназије, а завршну реч ће дати књижевник Миљурко Вукадиновић из УКС.

 

Извор: Кућа добрих вести



Последњи пут измењено петак, 31 мај 2019 10:32
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија