Рабиндранат Тагоре ( 1861-1941) је називао творца савремене Индије Мохандаса Карамчанда Гандија (1869-1948) Махатмом - Великом душом. Ганди је великог индијског песника, филозофа и добитника Нобелове награде за књижевност Тагореа сматрао Гурудевом – „божанским учитељем“ себе и индијске нације у настајању.

Рабиндра Кумар Дасгупта (1915 – 2009), познати индијски бенгалски литерални учењак, друштвени и културни коментатор је наводио да је Ганди је за Тагореа био много више од индијског лидера који се залаже за индијску незaвисност. Песник је Гандија доживљавао као симбол новог човечанства у новом свету.

Иако су се Махатма и Песник расправљали о питањима несарадње, спаљивања туђинске одеће, бојкотовању школа којима управљају Британци и предењу као исправним и погрeшним методама у борби за независност, њихов однос је остао срдачан и обојица су бранили право оног другог да се разликује.

Чињеница је да је Тагоре истицао Гандијеву способност да поткопа насиље путем ненасилног отпора, осигуравајући “баштину национализма који делује уз ограничења”, са ахимсом или ненасиљем према непријатељу, објављујући пут саможртвовања, страдања, ведрог одрицања од сваке себичности и одсуства мржње према странцу/ непријатељу/ тућинцу/ посетиоцу.

Та баштина њих обојице не само што је утрла пут индијској борби за независност, него је временом и битно допринела међународном разумевању ахимсе, која је добила ново значење “као симбол свеопште борбе за политичку правду и културно, просвећено достојанство”.

Тешко је, а можда и немогуће, поједноставити или пренагласити њихов особен приступ идеји ненасиља и питањима у вези са чувеном дебатом Тагоре-Ганди на ту тему. Па ипак, њихово дубоко разумевање ненасиља, које је подупирало њихово пријатељство, од велике је важности у данашњем “разједињеном човечанству пуном раздора”.

Дискусија на округлом столу о Тагори и Гандију има за циљ схватање обухватног значења ахимсе и њеног значаја у двадесет и првом веку. Следеће подтеме послужиће тој намери:

- Ахимса и национализам

- Место истине у ахимси

- Ахимса и религија

- Улога приказивања насиља и његове променљиве природе у данашње време

- Појам “насиља на даљину”, “дезинфикованог насиља”, “терористичког насиља” у литератури

Пре почетка дискусија на округлом столу биће одржана Почасна сесија са почетком у 12 часова на којој ће се окуплкјенима обратити Александра Максић, професорка филозофије, Тагоре центар, почасни гост Амбасадор Индије, Субратa Батачарџи и са уводним говором др Дипанита Дата, Неоциа универзитет Индија, Тагоре центар.

На Округлом сто ће бити одржана предавања и презентације у којима ће учествовати професор др Душан Пајин са темом „Не-насиље и нуклеарно наоружање“;, књижевни критичар и есејист Јован Пејчић ће говорити о релацији Рабиндранат Тагоре-Николај Велимировић-Махатма Ганди; професор Александра Максић ће разматрати космополитизам и ахимсу под насловом: “Доле Тагоре! Живео Ганди!”; а књижевник, адвокат, председник удружења Адлигат, Виктор Лазић излагати о Тагореу у Новом Саду и утицају Гандија на мировне покрете у свету.

У отвореној дискусији ће учествовати преводилац Александар Ђусић, професорка књижевности Светлана Тодоровић Гвозденовић и ученици Зрењанинске гимназије, а завршну реч ће дати књижевник Миљурко Вукадиновић из УКС.

Извор: Кућа добрих вести