Кућа Добрих Вести

Login

Оснивање Клуба пријатељства Србије и Малезије

Оцените овај чланак
(1 Глас)

malezijajjajaУ Београду је почео да делује “Клуб пријатељства Србије и Малезије”. Клуб, основан као део Удружења АДЛИГАТ и уз подршку Амбасаде Малезије у Београду, је непрофитна и невладина организација која за циљ има неговање пријатељства између Малезије и Србије, као и ширење сарадње између две земље, нарочито у областима културе, уметности, образовања и спорта.

 

Отправник послова Амбасаде Малезије, господин Ник Ади Арман се у срдачном поздравном говору захвалио удружењу АДЛИГАТ и његовом председнику Виктору Лазићу на препознавању потенцијала вишедимензионалне размене између Малезије и Србије. Отправник послова је изразио чврсто уверење да ће сарадња између Клуба и Амбасаде имати велику улогу у стварању моста између две државе и два народа који ће значајно допринети њиховом међусобном зближавању.

 

Отправник послова Ник Ади Арман је истакао како се током три године службовања у Србији увек и изнова уверавао колике су сличности између народа и култура две земље.

 

"Ми смо срдачни људи. Посебни смо и имамо властите идеје које настојимо да остваримо, али то нас не омета да имамо тесне везе. Те блиске и пријатељске везе су и мени увелико помогле да и кроз контакне које сам лично имао са пријатељима из Србије, не само успешно остварујемо планове Амбасаде Малезије у Београду, већ и да обогатимо властито искуство боравка у овој земљи," казао је Ник Ади Арман.

 

Отправник послова је указао да су неки од присутних на свечаности оснивања Клуба „неизмерно допринели настојањима Амбасаде Малезије да унапређује билатералне односе и сарадњу између наше две државе“. Он је, такође изразио велику захвалност Адлигату и његовом челнику Виктору Лазићу, не само због доприноса у оснивању Клуба који ће деловати у оквиру те културне институције, већ и због увиђања могућности и изгледности заједничког деловања на унапређењу билатералних осноса између Србије и Малезије.  

 

Ник Ади Арман је рекао да је "пратио развој идеје о оснивању Клуба, који ће и убудуће подржавати." Такође је изразио уверење “да ће и Клуб помагати Амбасади Малезије у њеном будућем раду."

 

"Пријатељи су управо за то – да здружено раде на остваривању заједничких циљева," казао је Отправник послова. Отуда је позвао присутне да постану чланови Клуба и раде, из подршку Амбасаде, на даљој градњи моста пријатељства између Малезије и Србије.

 

Као симболичан гест, малезијски отправник послова је донирао комплет састављен од лука, стрела и штита из области Саравак у Малезији збирци музеја АДЛИГАТ.

 

                                       Vizualclassiscckckc

 

 

Обраћање председника удружења АДЛИГАТ Виктора Лазића

 

У уводном обраћању, господин Виктор Лазић, председник удружења АДЛИГАТ, је најавио да ће први пројекат клуба бити превод антологије радова познатих малезијских писаца на српски језик. Овај иницијални пројекат ће бити у складу са одлуком Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) да прогласи главни град Малезије Куала Лумпур за светску престоницу књиге у 2020. години.

 

АДЛИГАТ такође планира да прошири своју збирку књига и предмета из Малезије у циљу стварања важног центра за информисање о Малезији у региону.

 

Виктор Лазић је у обраћању казао:

 

Поштовани пријатељи,

 

Поштовани отправниче послова,

 

Добродошли у Адлигат!

 

Данас је међународни дан књиге, дан када су рођени Шекспир и Сервантес, а данас, овде и сада рађа се Клуб пријатеља Србије и Малезије.

 

Да ли знате да ће Куала Лумпур следеће године бити светска престоница књиге под покровитељством УНЕСКа? Дакле, можда случајност да се управо данас окупљамо, није толика случајност.

 

Често волим да подсетим на епизоду из Другог светског рата, када су, усред највећих немачких напада, министри у Черчиловој влади захтевали од свог премијера да драстично смањи буџет за културу и да тај новац буде упућен на одбрану. А он им је, док су бомбе тресле њихово склониште, љутито одговорио: „Господо, па шта онда бранимо?“

 

Дакле, култура је основа целокупне људске цивилизације, а повезивање народа путем културе најбољи је начин повезивања. Док сам писао овај говор, истраживао сам мало о везама Србије и Малезије. Много тога нам је непознато, много неочекиваних веза појављује се ниоткуда. Период несврстаних свакако је био период најразвијеније сарадње, када су многе југословенске фирме и српски радници градили Малезију и из ње доносили мноштво позитивних сећања. Па ипак, чини се да везе између нас протеклих деценија нису биле довољно развијене. За то је много разлога, а на многе није било могуће утицати. Не треба за прошлошћу жалити, већ у томе видети шансу: ми смо данас и овде у могућности да заједно направимо једно чудо, да заједничким снагама изузетно унапредимо односе две државе и народа који у њима живе. Пред собом имамо брисан простор на којем, уколико га испунимо вољом и радом, можемо исписати златне странице пријатељства. Потенцијал за то постоји.

 

Сарадња на пољу културе, уметности, науке, спорта, економије – то је наш циљ. Повезивање људи, повезивање појединаца и институција, изградња моста између наших народа који ћемо сви ми радо прелазити, задовољно са стране посматрати. То је циљ овог Клуба. Ми ћемо бити десна рука Амбасади, иако под окриљем Адлигата, све активности радићемо заједно са амбасадом. У плану нам је, за почетак, превод антологије модерних малезијских писаца на српски језик и, евентуално, довођење неког од значајних малезијских књижевника у Србију. Видите, тако обична активност заправо је пионирска – то би био први пут да се са малезијског језика преводе књижевна дела директно на српски језик, а био би и први пут да заиста значајан малезијски књижевник посети Србију. Дакле, нама се пружа шанса да пишемо историју међународних односа и пријатељства.

 

У удружењу Адлигат налази се посебна Збирка Малезије. Неких педесетак публикација највећа је специјализована збирка књига о Малезији у региону. Нама је циљ да је повећамо, да је учинимо репрезентативном и доиста важним центром за информисање о Малезији у југоисточној Европи. Верујем да ћемо и за тај пројекат добити подршку Амбасаде.

 

У Малезији сам боравио два пута. Први пут ме је у граду Џохор Бару пресрела банда мотоциклиста. Оборили су ме на под и све му узели, сав новац али и пасош и друге документе. Доброћудни полицајци одобрили су ми да ноћим у затвору, док се не снађем за новац за хотел.

 

Други пут када сам боравио у Малезији, због неке бирократске заврзламе, држали су ме на аеродрому неколико сати, а затим ми прогласили важећу визу неважећом. Морао сам да летим до Џакарте и да извадим нову.

 

Зар није логично, онда, да управо мене изаберу да будем председник Клуба пријатељства Србије и Малезије?Ако се ико у Малезији намучио, онда сам то ја. Ако је ико, упркос околностима, Малезију заволео, онда сам то ја. Заправо, заволео сам Малежане. Ретко где на свету може се срести доброћуднији, великодушнији, добронамернији народ. Једино тако се може објаснити да су ми путовања на којима сам имао више невоља него обично, остала у лепшем сећању од многих која су пролазила глатко.

 

Чак и ако погледате амбасаду Малезије и Малежане и Србе који у њој раде, схватићете да су бирани по неком тајном малезијском кључу. Вредни, тихи, до крајње мере добронамерни, са њима је милина радити и част називати их пријатељима. Захвалан сам им на свим овим годинама љубазности и бриге, доступности у свако доба, предусретљивости и професионалности које би морале да служе за пример.

 

Најбољи пријатељи су они који у вама буде најбољи део ваше личности. Са уверењем да ћемо једни у другима увек проналазити само оно најбоље, да ћемо заједно направити чуда! Позивам Вас да пробате једно мало чудо – специјалитете које је припремило особље Амбасаде...

 

Церемонија обележавања почетка рада “Клуба пријатељства Србије и Малезије” је одржана 23. априла 2019. године у удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу АДЛИГАТ у Београду. Церемонију је такође обележио пријем нових чланова у Клуб пријатељства Малезије и Србије, извођење традиционалних малезијских плесова и дегустација популарних специјалитета малезијске кухиње.

 

(НАСТАВЉА СЕ)

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 04 јун 2019 14:11
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија