Logo
Одштампајте ову страницу

Добра вила из Баћевца: Александра скупља књиге за сеоске школе

Оцените овај чланак
(2 гласова)

jovannedeljkov1Александра Богдановић (31) каже да је књиге заволела док је била у стомаку, јер је док је била трудна, њена мајка прочитала цео том Анђелике. Отац је лепо рецитовао и писао, а бака ју је успављивала песмицама које је сама писала.

 

Целог живота читањем долази до знања и смирења, а, како каже, у моментима великих трзавица једино јој је то помогло.


Ову енергичну девојку из Баћевца позвао сам да ми исприча своју Причу са душом јер је покренула акцију са идејом да свака школа, вртић, болница и друге институције ван Београда (осим болница које могу бити из престонице) добију своје библиотеке или да се допринесе богаћењу постојећих библиотека. Према њеним речима, подстицањем деце на читање, илустровањем књига, дружењем са писцима доводимо до тога да неки будући књигољубац постане квалитетан и образован пољопривредник, лекар, адвокат.


Александра је по професији економиста, тренутно књижар, у души библиотекар. Аутор је и администратор блога Библиотекарка
“Радимо на томе да нове генерације добију најбоље од нас уз много искрене љубави и пажње. Верујем да ће то осетити и знати да препознају, да ће се крити по ћошковима и занесено читати о Малом принцу, о Алиси у земљи чуда, Марку Краљевићу или Светом Сави. Знате за ону мисао „Дете које чита постаје човек који мисли“? С осмехом на лицу заспим кад помислим да ће неко тамо дете које данас чита, лечити мене кад остарим. Скупљамо књиге и за старије и желимо да они знају да мислимо на њих. Једна донација отишла је Удружењу пензионера у Параћину. Они знају да је књига лек, најбољи психолог, антистресна терапија и утеха. Уједно, ово је и вид рециклаже, обрта и испуњења мисије коју књига сама по себи има, а то је да се чита” испричала је Александра на почетку Приче са душом.


А како је све почело?


Почетком 2018. године Александру је позвала пријатељица, писац и преводилац Ели Гилић са жељом да помогне њеној познаници Мини Миленковић, фотографу, око њене лепе идеје. Идеја је била да преко Александрине фејсбук странице „Библиотекарка“ сакупе књиге за болницу у којој се Мина породила.

 

                                                    jovananedlejkov22222

„Идеја ми се допала, али авај, била сам тада запослена у Музеју књиге и никако нисам могла да организујем сакупљање онако како бих то волела и желела. Међутим, досетила сам се да у музеју постоји одељење вишкова одакле је било могуће изабрати и спаковати стотину различитих књига. Тако и би урађено. Пакет је предат ГАК-у у Вишеградској у јуну месецу и том донацијом акција започиње. Чланови моје фејсбук странице се укључују и донирају колико и како могу, а стотине прикладних књига одлази у Основну школу „Емилија Остојић“ Пожега, у одељење у селу Роге. Акција добија назив „Књига за све“, сећа се Александра.

                                                                
До сада су донације, поред школе у Рогама, добиле и Дечија установа „Дечија радост“ из Ирига (вртић) и при истој установи вртић „Вила“из Врдника,  вртић „Стоногица“ Сремска Митровица и Основна школа „Кнез Сима Марковић“ – Барајево, одељење у селу Велики Борак. Из два вртића стигле су и захвалнице, дивни поклони рађени руком деце, па и једна бајка коју су написале васпитачице заједно са малишанима.


Дрво пријатељства је посађено поводом Дана планете земље у Зорнића кући. Учинили су то заједно малишани из Прихватилишта за децу Београда и Основне школе „Кнез Сима Марковић“ Барајево, одељење Велики Борак . Организовано им је дружење, обилазак  и том приликом су им предате књиге прикупљене у акцији.  


Пошто се све књиге бележе по називу, аутору и донатору, касније и ознаком у којој су институцији, Александра зна да је за сада прикупљено близу 2.000 књига. Сваки примерак се пажљиво бира и свака неприкладна или оштећена књига се одваја.
Желимо да се књиге користе дугорочно и на радост свих нас. Донатори акције „Књига за све“ су појединци, издавачи, чланови породице, пријатељи, али и једна манифестација „Новосадска размена књига“.


Александру је у акцији највише подржала породица: од ношења књига из куће у стан, где се пакују, па даље отпремају, до превоза. Старију сестру је, каже, скоро затрпала примерцима, јер је уступила део простора у стану где се пописане књиге одлажу.
„Млађа сестра анимира своје муштерије у салону лепоте у којем ради, а до сада је неколико донација стигло баш на то место. Мама се одрекла доброг дела ходника због тек пристиглих књига, а она их дочекује када стигну поштом, ако ја нисам ту. Муку мучимо што се тиче превоза, јер увек чекамо да се укаже повољна прилика и да буде успут некоме од драгих пријатеља. Хвала им за сваки утрошени литар бензина, они су важан део у овој слагалици. Посебно се захваљујем фирми „Стаклопан плус 11“, која је обезбедила део простора па сви заинтересовани могу донети књиге на њихову адресу у току трајања радног времена”.


Александра живи у Баћевцу, у селу крај Барајева у којем се налази њена „блогерска и библиотекарска канцеларија“. Тамо се доселила са 13 година и чврсто пустила корење. Схватила је да јој је дом у месту у којем осим звукова природе, може да чује сопствене мисли. Она воли да хода боса, да испрати како нешто расте, да дочека срну у дворишту и гледа мачка како се лењо протеже испод јабуке. Воли  једноставност и то што је природа једноставно само условљава да је воли и поштује.


“Баћевац ми је пружио руку, крило и раме када сам била сломљено птиче. У најтежим животним околностима у мом селу сам научила како да се поново смејем, само још јаче. Моји снажни стубови су јабуке, крушке, шљиве, леске, ораси, храст (посађен када сам се родила), смоква, аронија. Како они расту, цветају, рађају и после свих непогода, тако и ја. Мој ТВ програм је борба фазана за храну, бојажљиво присуство срне и јелена, док пију воду из старе шерпе, шушкање јежа после кише. Овде сам доживела најхладније, најбеље и уједно најмирисније зиме. Само овде хлеб и кисели купус тако миришу. Овде се породица уједињује и негују скоро родбински комшијски односи”, каже Александра за Приче са душом.


Њен понос је библиотека коју је лично отворила, у свом селу, мало даље од основне школе, у етно-домаћинству Зорнића кућа.

 


“Прошле, 2018. године, у ово време, из Музеја књига, у којем сам радила, на моју иницијативу, из вишкова, стигла је прва донација којом је започето формирање библиотеке отвореног типа. Пошто ово место посећују и странци, махом кампери, мој циљ је био да добију још један вид разоноде, због чега активно скупљамо књиге на свим језицима света. За сада имамо око стотину књига, а у њима могу да уживају сви који разумеју енглески, руски, француски, грчки, чешки, немачки. Надам се да ће и туристи намерно или ненамерно „заборавити“ коју књигу и помоћи ову нашу лепу идеју”.


                                                            jovananedeljkov333333

 

Александра сматра да волети своју земљу, село или град значи као да водите рачуна о сопственом бићу. Због тога је њена мисија да покрене што више људи да се врате коренима, природи, читању, библиотекама и поклањању књига. Многе је у свом окружењу навела, својим примером, да књигу читају, да о њој причају, да се смеју и плачу.


“Кроз ову акцију, у сарадњи са драгим људима, желим да покажем колико ми је стало до све те деце, бака и дека, пацијената, будућих мама и тата, али и да покажем туристима како вреди доћи и успорити код нас на селу. То је мој допринос, ја волим конкретно, делима и примером, а не речима – рекла је Александра на крају Приче са душом”.


Ако желите да учествујете у овој акцији и да поклоните књиге пишите Александри на мејл библиотекаркаблог@гмаил.цом или посетите њен БЛОГ.


За читаоце Прича са душом, ево детаљнијег појашњења:


– за децу узраста до 6 година (вртићи): сликовнице, свезналице, енциклопедије, бојанке, песмице, бајке (важи и за болнице одељење педијатрије);


– за децу од 7 до 14 година (основне школе) али и њихове предаваче: лектире новијег датума, али и старије у добром стању, такође бајке, песме, фантастика и романи за младе, књиге за учење страних језика, енциклопедије, атласи, бонтон…  (важи и за болнице одељење педијатрије);


– за болнице: белетристика, поезија;


 за породилишта и саветовалишта за родитеље (труднице): све што има везе са васпитањем деце, порођајем, рецепти за спремање хране за децу;


– за Зорнића кућу у којој се формира највећа сеоска библиотека са књигама на страним језицима: све књиге на страним језицима;


– за манастире, цркве и све институције где се тек формирају библиотеке: историјске и религиозне књиге;

 

Извор: Приче са душом


Последњи пут измењено четвртак, 15 август 2019 13:53
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015