Кућа Добрих Вести

Login

Обележен Дан државности Србије

Оцените овај чланак
(4 гласова)

dimitrijeДан државности Републике Србије је 15. фебруар.

 

Овај датум је један од најбитнијих у политичком, културном и историјском календару Србије.

 

Дан државности Србије је државни празник Србије који се празнује 15. и 16. фебруара, а установљен у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године дигнут Први српски устанак, као дан сећања на почетак Српске револуције, и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије — Сретењски устав.

 

Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.

 

Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

 

Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

 

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

 

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

 

Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

 

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

 

Сретењски устав донет 1835. године

 

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.

 

Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.

 

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

 

Велике силе сматрале су га превише либералним - у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

 

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

 

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године на данашњи дан, не слави држава само Дан државности. Сретење је велики празник за цркву и све вернике у Србији. Овај празник од давнина прати велики број народних обичаја и веровања.Српска православна црква и верници данас славе Сретење господње-успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног христа да га посвети Богу.

                                                                  dimtirijegolllllll

 

На данашњој свечаности у Председништву Србије су додељна одликовања најзаслужнијим појединцима, организацијама и колективима у Републици Србији.

               

Највише одликовање које се додељује је Орден Републике Србије.

 

Ово признање добијају највише личности - шефови држава и председници влада страних држава. Ту су и ордени: Српске заставе, Карађорђеве звезде, Сретењски, Белог орла са мачевима и Орден заслуга за одбрану и безбедност. Заслужни појединци биће награђени и златним и сребрним медаљама за храброст "Милош Обилић", за заслуге и ревносну службу.

 

Одликована је глумица Мира Бањац, али и тениски тренер Никола Пилић. Одликован је и композитор Радослав Гајић, коме је орден уручен уз тактове песме Мито бекријо, чији је аутор. Одликовани су и др Ивана Ђуретић, Стане Рибић, др Зоран Ђерић, хуманитарна организација Стара Рашка, др Небојша Кузмановић, Новица Соврлић, композитор Урош Дојчиновић, параолимпијац Жељко Димитријевић...

 

Одликовање је дошло и до Ђорђа Кадијевића, режисера, који стоји из серије "Вук Караџић" али и књижевника Милована Витезовића. Одликован је Народни музеј у Лесковцу, али и Сигурна кућа за жене. Одликован је и доктор Јован Хаџи Ђокић.

 

Одликовање и за "Политикин забавник", Научни институт за ветеринарство Нови Сад, војни техничко-ремонтни завод "Народни херој Ђурђе Димитријевић Ђура" Крагујевац, Историјски архив Београда, лист "Јединство", КУД "Градимир" из Београда.

 

Оликована је и Трећа београдску гимназију, која је школовала бројне познате јавне личности, али и гимназија у Лесковцу. Одликована је и народна библиотека Стеван Сремац из Ниша.

 

Орденом Белог орла одликована је Војна академија, а одликовање је добио и 5. батаљон војне полиције.

 

Одликовање и за Давида Вујића. Он је последњи члан српске седморке који је радио на пројекту свемирског брода Аполо.

 

Одликовани су и карловачка Богословија, Медицински факултет у Београду, спортско друштво Раднички, али и православно хришћанско сестринство "Света Лидија".

FotoPredsednistvoDimitrije Golluiuiuiuiui

                                                          

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Списак свих награђених погледајте у наставку:

 

- председник Чешке Милош Земан, Орден Републике Србије на ленти

- књижевник Петар Хандке, Орден Карађорђеве звезде првог степена

- академик Душан Ковачевић, Сретењски орден првог степена

- Српска православна богословија Светог Арсенија из Сремских Карловаца, Сретењски орден првог степена

- Медицински факултет Универзитета у Београду, Сретењски орден првог степена

- Спортско друштво "Раднички", Сретењски орден првог степена

- Православно-хришћанско сестринство Света Лидија, Сретењски орден првог степена

- Давид Вујић, орден Карађорђеве звезде првог степена

- Војна академија, Орден белог орла са мачевима првог степена

- Пети батаљон Војне полиције Војске Србије, Орден белог орла са мачевима првог степена

- Трећа београдска гимназија, Сретењски орден другог степена

- Гимназија Лесковац, Сретењски орден другог степена

- Народна библиотека "Стеван Сремац" из Ниша, Сретењски ордер другог степена

- Технички-ремонтни завод НХ “Ðурђе Димитријевић - Ðура”, Орден белог орла са мачевима другог степена

- Политикин забавник, Сретењски ордер трећег степена

- Научни институт за ветеринарство Нови Сад, Сретењски орден трећег степена

- Историјски архив Београда, Сретењски орден трећег степена

- Новине “Јединство” са КиМ, Сретењски орден трећег степена

- КУД Градимир из Београда, Сретењски орден трећег степена

- Ðорјде Кадијевић, Сретењски орден трећег степена

- Милован Витезовић, Сретењски орден трећег степена

- Марко Поповић, Сретењски орден трећег степена

- Народни музеј у Лесковци, Сретењски орден трехцге степена

- Сигурна кућа за жене жртве насиља у породица, Сретенски орден трећег степена

- Академик професор Јован Хаџи-Ðокић, Орден карађорђеве звезде трећег степена

- Професор Лазар Давидовић, Орден карађорђеве звезде трећег степена

- Кипрос Илијади, Орден српске заставе трећег степена

- Виктор Рухотас, Орден српске заставе трећег степена

- Војна гимназија, Орден белог орла са мачевима трећег степена

- Пуковник авијације Зоран Лунић, Златна медаља за храброст “Милош Обилић”

- Ен Пешић, Златна медаља за храброст “Милош Обилић”

- Славољуб Стојадиновић, Златна медаља за храброст “Милос Обилић”

- Адмирал Анри Лакај, Златна медаља за заслуге

- Мира Бањац, Златна медаља за заслуге

- Никола Пилић, Златна медаља за заслуге

- Коста Антић, Златна медаља за заслуге

-Радослав Граић, Златна медаља за заслуге

- Ивана Ðуретић, Златна медаља за заслуге

- Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој, Златна медаља за заслуге

- Зоран Ðерић, Златна медаља за заслуге

- Хуманитарна организација “Стара Рашка” из Београда, Златна медаља за заслуге

- Небојша Кузмановић, Златна медаља за заслуге

- Новица Соврлић, Златна медаља за заслуге

- уредник Јанко Брајковић, Златна медаља за заслуге

- професор Томислав Мареновић, Златна медаља за заслуге

- професор Урош Дојчиновић, Златна медаља за заслуге

- Виталиј Викторивич Солоњецки, Златна медаља за заслуге

- Жељко Димитријевић, Златна медаља за заслуге

- Постхумно Шабан Шаулић, Златна медаља за заслуге

- Зорица Црногорац, Златна медаља за заслуге

- Љиљана Премтић, Златна медаља за заслуге

- Милан Грујић, Златна медаља за заслуге

- Слађана Зарић, Златна медаља за заслуге

- Амбасадор Љиљана Никшић, Златна медаља за заслуге

- Драган Алексић, Златна медаља за заслуге

- Милош Марјановић, Златна медаља за заслуге

- Јанко Ðорђевић, Златна медаља за заслуге

 

Сретење – народна веровања и традиција

 

Сматра се, да је овај празник од велике важности за хришћанство, јер од заборава чува први сусрет Исуса, који ће постати Спаситељ човечанства.Према канону Православне цркве, Сретење је сврстано у ред Господњих, али и Богородичиних празника, јер се на тај дан велича чистота Богородице, коју је, како каже предање, првосвештеник Захарије, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.

У нашем народу постоји и веровање да се на данашњи дан сусрећу зима и лето.

Верује се и да неудате девојке на Сретење проналазе своје изабранике.

 

Извор: Кућа добрих вести/Новости


Последњи пут измењено субота, 15 фебруар 2020 20:58

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија