Кућа Добрих Вести

Login

Национални празник Мјанмара

Оцените овај чланак
(2 гласова)

dzinsinsДок влада и народ Републике Мјанмарске Уније са снажном одлучношћу теже изградњи мирне, модерне, развијене демократске савезне уније, њени држављани свих националности имају дужност да непрестано одговорно штите независност домовине, поручио је амбасадор те земље на Југоистоку Азије Турен Тант Зин.

 

Амбасадор Турен Тант Зин је говорио у Београду на прослави 72. годишњице поновног успостављања независности Мјанмара после ослобођења од колонијалног империјализма Велике Британије дугог више од једног века.

 

Амбасадор Турен Тант Зин је истакао да влада Мјанмара стреми ка свеобухватно развоју државе која се простире на 676,578 квадратних километара и има преко 54 милиона житеља, ка унапређењу животног стандарда, постепеном преображају демократије и људских права. „Такође, Мјанмар успоставља добре односе и сарадњу на међународном и регионалном нивоу,“ навео је амбасадор.

 

Турен Тант Зин је казао да Мјанмар има тржишну привреду. Истакао је да ће држава, „тек када нацијом завлада мир,“ моћи да се усредсреди на уравнотежен развој седам држава и исто толико региона Уније, смањи јаз у развоју градова и села, ублажи сиромаштво и појача друштвено-економски напредак нације.

 

Амбасадор је истакао да у међународним односима влада Мјанмара води несврстану, независну и активну спољну политику. „Мјанмар такође практикује узајамно поштовање територијалног интегритета и суверенитета других земаља и придржава се међународних закона и прописа,“ поручио је он.

                                                      dzincita

Турен Тант Зин је подсетио да су дипломатски односи између Мјанмара и Србије успостављени 29. децембра 1950. тако да две државе у 2020. обележавају њихову 70. годишњицу. Мјанмар и Србија имају дугогодишње добре односе, суоснивачи су Покрета несврстаних и између две државе су одржане пријатељске везе па имају“ јаке међусобне односе на различитим нивоима,“ казао је амбасадор.

 

Говор амбасадора Републике Мјанмарске Уније

 

У говору је амбасадор Турен Тант Зин казао:

„Поштовани гости,

Уважени министре, Ваша Екселенцијо господине Зоране Ђорђевићу, министре за рад, запошљавање, борачка и социјална питања,

Изасланиче министра одбране Републике Србије, Његове Екселенције господина Александра Вулина, Ваша Екселенцијо господине Александре Живковићу, државни секретару Министарства одбране Републике Србије

Ваше Ексцеленције, чланови дипломатског кора

Уважени чланови Владе Србије и

Сви пријатељи из Србије и Мјанмара,

Добро вече!

 

Пре свега, поводом ове свечане прилике, 72. годишњице Дана независности Републике Уније Мјанмар, у име владе и народа Мјанмара и у своје лично име, желео бих да изразим нашу искрену захвалност што сте нас почастили својим присуством на данашњој прослави. Такође, желео бих свима вама да упутим најлепше жеље и да будете благословени добрим здрављем и срећом. Упућујемо вам све новогодишње благослове.

 

Такође, упутио бих најсрдачније поздраве Његовој Екселенцији господину Александру Вучићу, Председнику Републике Србије, Влади и народу Србије уз жеље за здравље, срећу, напредак, испуњење жеља и задовољство.

 

Екселенције, уважени гости, даме и господо,

 

Вечерашњи догађај је веома важан и означава тријумф борбе мјанмарског националног братства за независност. Другим речима, то је дан на који смо изборили слободу од утицаја колонијалног империјализма који је трајао више од сто година. Користећи ову прилику, желео бих да укратко објасним историју независности Мјанмара.

 

Мјанмар је земља са великим достојанством и властитим суверенитетом од давних времена. Када је колонијализам био најраспрострањенији широм света у 19. веку, Мјанмар је постао колонија и изгубио своју независност и суверенитет. Колонијалисти су ухапсили нашег краља и краљицу. Другим речима, не само да смо изгубили национални суверенитет, већ је и дух нашег народа био уништен.

 

Народ Мјанмара је касније на разне начине покушавао да се ослободи од колонијализма. Смењујући један другог, вође као и народи мјанмарских етничких група, укључујући нашег великог националног вођу генерала Аунг Сана, борили су се за стицање независности уједињеним, патриотским и националним духом. Као резултат тога, Мјанмар је 4. јануара 1948. стекао независност и суверенитет.

                                               dzinklpa

Екселенције, уважени гости, даме и господо,

 

Стога је данас 72. годишњица поновног успостављања независности Републике Мјанмарске Уније и ми, свих националности, имамо одговорност да континуирано штитимо своју независност као нашу дужност.

Према томе, док теже изградњи мирне, модерне, развијене демократске савезне уније, са снажном одлучношћу, Влада и народ Мјанмара ће то постепено спроводити, упоредо једно са другим.

 

Екселенције, уважени гости, даме и господо,

 

Сада бих желео да вам представим више информација о политичким, економским и међународним односима Мјанмара. Уколико се осврнемо на историју политичког процеса у Мјанмару, поновног успостављања независности од колонијализма 1948. године, Мјанмар је практиковао парламентарни систем демократије до 1962. године. Након тога мјанмарска војска је имала државну власт до 1974. Потом, према Уставу из 1974. године, систем је преображен у социјалистички и једнопартијски до 1988. Мјанмарска војска поново је поседовала државну власт од 1988. до 2010. Године 2008. Мјанмар је израдио и усвојио нови Устав. У складу са новим уставом, општи избори су одржани 2010. у оквиру вишестраначког система.

 

Наша влада стреми ка државном развоју у свим областима, ка унапређењу животног стандарда, ка постепеној трансформацији демократије и људских права. Такође, Мјанмар успоставља добре односе и сарадњу на међународном и регионалном нивоу.

 

Поред тога, Мјанмар практикује систем тржишне економије у економском сектору. Тек када нацијом завлада мир, моћи ћемо да се усредсредимо на добро избалансиран развој држава и региона, смањимо јаз између урбаног и руралног развоја, ублажимо сиромаштво нације и појачамо друштвено-економски развој нације. Економске политике одређује Влада.

 

Наша влада улаже велике напоре у процесу успостављања мирне, просперитетне и постојане нације, јер је то од пресудног значаја за одржавање владавине закона, обезбеђивање менталног и физичког благостања наших грађана, пружање основних услуга нашим људима, укључујући образовање, здравство и социјалне услуге, посебно у развоју инфраструктуре и јачању административних механизама владе.

 

У међународној арени, мјанмарска влада практикује несврстану, независну и активну спољну политику, Мјанмар развија пријатељске везе са свим државама света, посебно у међународним односима и пријатељским односима између две владе. Мјанмар такође практикује узајамно поштовање територијалног интегритета и суверенитета других земаља и придржава се међународних закона и прописа.

 

Мјанмар је постао члан Уједињених нација 19. априла 1948. Мјанмар је, такође, земља чланица у 40 међународних организација. Осим тога, Мјанмар активно учествује у регионалним организацијама, као што су АСЕАН (Удружење земаља Југоисточне Азије), BIMSTEC (Иницијатива за вишесекторску технолошку и привредну сарадњу у Бенгалском заливу), ACMECS (Стратегија економске сарадње Аиејавади-Ћао Праја-Меконг), CLMV (Камбоџа, Лаос, Мјанмар, Вијетнам), GMS (Подрегион Великог Меконга).

                                        dzinnagrada

 

Екселенције, уважени гости, даме и господо,

 

У складу са преображајем нашег административног система, влада формулише не само тржишну економију ради привредног развоја, већ, такође, ствара повољне прилике за страна улагања у Мјанмар. Стога данас укупно 50 земаља улаже у Мјанмар. До сада је износ директних страних инвестиција достигао 83 милијарде америчких долара. Такође, 13 земаља Европе и Америке улажу у Мјанмар. У фискалној години 2018-2019, раст мјанмарске економије износио је 6.8% укупног домаћег производа(БДП). Очекујемо да ће раст мјанмарске економије у фискалној години 2019-2020. износити седам одсто БДП-а.

 

Екселенције, уважени гости, даме и господо,

 

Сада бих желео да вам кажем више о билатералним односима између Мјанмара и Србије. Уколико се осврнемо уназад, дипломатски односи између Мјанмара и Србије су успостављени 29. децембра 1950. године и ове године обележавамо 70. годишњицу наших дипломатских односа. Мјанмар и Србија имају дугогодишње добре односе и такође смо суоснивачи Покрета несврстаних. Одржали смо постојеће пријатељске везе, јер имамо јаке међусобне односе на различитим нивоима, између наше две Владе, два Парламента и два народа.

 

Због велике географске удаљености између наше две земље, економска сарадња је ослабила, али ми настављамо да унапређујемо и успостављамо односе између наше две Владе и наша два народа. Како бисмо ојачали наше билатералне односе, додатно јачамо размене посета на високом нивоу између наше две државе.

 

Са мјанмарске стране, министри на нивоу Уније и делегације вишег нивоа боравили су у службеној посети Србији у новембру 2014, мају 2015. и септембру 2019. године.

 

Са српске стране, Њ.Е. господин Горан Алексић, тадашњи вршилац дужности помоћника министра спољних послова, посетио је Мјанмар у мају 2017, док је у јануару 2019. Њ.Е. господин Ивица Дачић, први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије посетио Мјанмар и састао се са Државном саветницом, госпођом Аунг Сан Су Ћи и министарком Уније за међународну сарадњу.

 

Током његове посете, потписан је Споразум о укидању виза за носиоце дипломатских и службених пасоша између Републике Уније Мјанмара и Републике Србије, који је сада већ ступио на снагу.

 

Очекујемо да ћемо у блиској будућности унапредити културну размену, односе између два народа и економску сарадњу између наше две земље. С тим у вези, чврсто верујемо да ће билатерални односи Мјанмара и Србије бити још јачи и да ће блиској будућности добити замах.

 

Екселенције, уважени гости, даме и господо,

 

На крају, желим да изразим искрену захвалност свим уваженим гостима који су данас овде присуствовали обележавању 72. годишњице Дана независности Републике Уније Мјанмар. Такође бих желео да изразим посебну захвалност у своје лично име и у име Амбасаде хору „Барили“ из Пожаревца на њиховом наступу вечерас.

 

Такође, желим да упутим срдачне поздраве и најлепше жеље свима вама, да у овој новој години будете благословени успехом, добрим здрављем и срећом.

 

Захваљујем вам.

 

Пријем и хор „Барили“

 

Пријем је Амбасада Републике Мјанмарске Уније приредила у хотелу Мотропол-Палас 30. јануара. Гости су били министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије Зоран Ђорђевић, представници дипломатског кора, укључујући и војне дипломате, као и личности из јавног и културног живота Београда и Србије.

 

Националне химне Мјанмара “Каба Ма Кyеи” ("До краја света") и српске “Боже правде” је по традицији последњих година извео Градски хор Барили из Пожаревца, под управљањем његове оснивачице и диригенткиње Каталин Тасић. Госпођи Тасић је амбасадор Турен Тант Зин као знак уважавања сарадње предао пригодан поклон из његове домовине.

 

(Наставља се)

 

 


Последњи пут измењено недеља, 16 фебруар 2020 20:28
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија