Кућа Добрих Вести

Login

Кратка историја руковања

Оцените овај чланак
(4 гласова)

rukovanjedelskisvdfdfdfdfdfdЗабележено је да су се домороци из појединих примитивних племена при сусрету поздрављали узајамним њушењем. Ова пракса, на пример, постоји и данас у традиционалном поздраву „соги“ на пацифичким острвима Тувалу, који махом упражњавају само рођаци и блиски пријатељи кад се сусретну и додирујући образе, узајамно миришу.

 

Није неразумно закључити да се у древној, препотопској прошлости сви припадници људске врсте при сусрету нису хватали за дланове, потом их стезали и тресли међусобно, него да су размењивали мирисне надражаје онако како то чине становници малог архипелага на Пацифику. Животиње, укључујући и ниже примате, иначе се упознају њухом. То је основ такозваног хемијског сигнализирања захваљујући коме јединка условно „препознаје“ ону која јој генетички одговара.

 

Можда ћете се изненадити, али и само руковање – као универзални гест поздрава у западној култури – на известан начин представља узајамно хемијско сигнализирање. Тим истраживача са Вајцман института у Израелу, предвођен др Иданом Фрумином, спровео је пре пет година испитивање у коме је показао да, заправо, након руковања људи несвесно миришу своје шаке и прсте како би индиректно “оњушили” особу са којом су се руковали.

 

Мада је заузело место њушењу, руковање је, извесно, једна од најстаријих људских традиција. Археолошки налази – како рељефи на надгорбним плочама, тако и цртежи на вазама – указују да је обичај руковања постојао у Старој Грчкој још у петом веку пре нове ере. Представа људи који се рукују, која се у Грчкој називала dexios (од старогрчког израза за поздрав), пренеће се касније и на уметност Старог Рима, као што је, по свему судећи, руковање ушло међу римске обичаје.

 

Устаљено је убеђење, па чак веровање – мада порекло тога није познато – да је обичај руковања отвореним дланом сигнал помирења и да је настао као гест којим један човек показује другом да није наоружан. Античке представе руковања обухватају и нешто шири спектар порука – на многим рељефима налазе се прикази заштитника збратимљених градова како се рукују или пак, владара затеченог у руковању са неким од грчких богова, што је као свевременска политичка поза требало да укаже на божанску подршку коју власт има.

 

Фотографија приказује рељеф на коме се рукују две богиње – Хера и Атена. Рељеф који се данас чува у музеју Акрополис у Атини, настао је након Пелопонеских ратова, крајем петог века пре нове ере и посвећен је пријатељству Атине и Самоса, града државе у Јонском мору чији је заштитник била богиња Хера. Мада у претходним деценијама и сам у рату са Атином, Самос је остао део Делског савеза, лојалан Атини и након пораза од Спарте, о чему говори инскрипција испод призора руковања.

 

Данас постоје бројни варијетети и начини руковања у различитим културама. Већ дуго је познато да се, исто тако, путем руковања преносе и различите заразе. Између осталих микроорганизама, са руку на руке се преноси и нови коронавирус, који се најчешће шири путем заражених капљица и уме дуго да живи на људској кожи. То је довело до тога да се у освит пандемије масовно, широм света, уз прање руку сапуном (као доброг начина да се шанса од заразе преполови) саветује избегавање руковања.

 

Испоставља се да то није сасвим лако. Можда сте и сами приметили како одсуство руковања понекад представља прави изазов и чини сусрете са људима “несланим”. Како бисте их осолили, у условима епидемије можете се окушати са алтернативним гестом, наклоном или каквом другом срдачном поруком. Изворно њушење у најмању је руку незахвално.

 

Извор: Наука кроз приче/Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 17 мај 2020 22:37

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија