Кућа Добрих Вести

Login

Графичар(ка) са осмехом Реноарових девојака

Оцените овај чланак
(8 гласова)

maricavuleticУ Великом Градишту на обали Дунава, прекопута румунских брда са обронака Карпата, где се у центру цветног парка налази биста Владимира Павловића Царевца, са виолином у руци, са чијих жица само што не потекне „Свилен конац“, рођена је 1971. године, расла и сада живи и ствара уметница Светлана Лана Покрајац.

 

Да ли широки Дунав и велико небо, слобода кретања и комшијски осмеси, или урођени таленат наслеђен од мајке, од малена терали су Лану да црта, црта све што је пред њом. Већ са 13 година узор јој је Албрехт Дирер и његове графике и цртежи. Из његових дела учи потез и детаљ.

 

                                     graficakrkrkekeke

Завршава средњу школу за дизајн – смер дизајн амбалаже у Београду. Враћа се у родно место и запошљава се у радној организацији „Мода“, где се израђивала кожна конфекција позната на целом Балкану, у којој је тада радила једна од најпрестижнијих модних креаторки Мирјана Марић. Лана ради са њом, учи да аранжира, путује по целој бившој Југославији и посао аранжера јој омогућава пристојан приход и лични развој. Жеља да се развија као уметник враћа је у Београд, где уписује Академију примењених уметности – одсек за графички дизајн, код професора Богдана Кршића и Растка Ћирића, код кога и дипломира на илустрацији књиге за децу. Као студент све време сарађује са модним кућама Мона и Afrodite mode collection. По завршетку академије, поново се враћа у родно место и запошљава се у Концерну Бамби у Пожаревцу, као графички дизајнер. Ради на осмишљавању амбалаже од самог паковња до транспортне кутије. Пуних 13 година остаје везана за Бамби и путује, и ствара у њиховим штампаријама у Србији, Грчкој и Италији. Учествовала је на разним међународним сајмовима и добијала награде за амбалаже, највише за „flexi“ амбалажу.

                                                graficarmarica

 

Ланин живот се мења. Опредељује се за породицу, коју оснива са супругом који је лекар специјалиста – радиолог. По рођењу другог сина напушта Бамби, и одлучује да се посвети педагошком раду. У ОШ '' Краљ Александар I'' у Пожаревцу предано ради као професор ликовне културе. Осим редовне наставе, ради заједно са децом на израдама маски, костима, сценографије за школске приредбе. Како сама каже : „Она учи њих и учи од њих“.

                                                 decagraficarllll

Инспирисана радом се децом, Лана оснива Удружење младих уметника „Палета Ђуре Јакшића“. Сваке године организује ликовне колоније за децу из Пожаревца са циљем да се открију таленти, развијају и стварају одскочну даску за даље.

 

Као што је у Диреру нашла учитеља за потези цртеж, тако је у Пјер- Огист Реноару нашла узор за колорит и теме. Била је опчињена његовим љупким, руменим, путаним девојкама које су увек насмејане.

 

У свом самосталном уметничком раду, Лана је желеа СВЕ да ради и да себе опроба као уметник у различитим дисциплинама од илустрације, преко иконе, до графике. Израђује иконе на липовој дасци са позлатом; графике које су тешке и скупе за рад (графика се сматра мушком дисциплином која изумире). Поносна је што је једна од ретких жена које се баве графиком. Такође слика акварел, уље и акрил на платну.

 

Оно што је посебно занимљиво је да Лана већ низ година ради графике за фондацију Миленин дом – Галерију Милене Павловић Барили у њеном родном Пожаревцу. Графике које израђује настају на основу оригиналних цртежа Милене Павловић Барили, чије отиске Лана израђује на графичком папиру. Лана има ексклузивно право за то. Свака та графика има печат галерије М.П.Б. чиме се промовише и чува рад наше познате сликарке, а сама галерија остварује приход.

                                              zenagrafikakakaka

Како је живот у Великом Градишту инспиративан - ту су Дунав, Сребрно језеро, Пек, брда Румуније, равница Стиг, Голубац, Тврђава Рам, огромно небо пуно великих луталица-облака - можемо очекивати дивне пејзаже и колорит Браничевског округа и уз звуке народне музике из жица Царевчеве виолине радовати се стваралаштву Светлане Лане Покрајац- истрајне уметнице, лепе и насмејане жене, баш као што су оне са Реноарових слика.

                                            JAJEUKRAS                   

Као што неком ситнице значе живот, тако и мени можда мале вести буду Добре и Велике  вести. Радујем се кад чујем да је неко оздравио, проходао, неко нешто добио, купуо, родио,пронашао или  отишао на путовање....

                                       
Доба у коме живимо није мрачно али није ни златно.Због савремених медија уплашени смо, забринути и у  стресу самим тим  што много више чујемо и видимо  многе лоше и неповољне вести у свету и код нас, тако да нам данас Добра вест дође као зрнце наде и радости у овом обесхрабрењу.

          

Желимо јој пуно стваралачког надахнућа и успешан рад.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 27 август 2020 18:37
Марица Вулетић Наумовић

Марица Вулетић Наумовић


Рођена у Земуну 1962.године, када је снег био до крова куће и кроз тунел у снегу се пролазило до кућних врата. Добила је име по жељи старијег брата, који је највише волео бајку Ивица и Марица. Ивица је умро са 8 месеци, а Марица остала да се кроз живот бори са ,, вештицом “. По професији дипломирани драмски уметник – глумица; дипломирани позоришни и радио редитељ; редовни професор сценског покрета; ванредни професор позоришне и радио режије; домаћица, куварица, чистачица, по потреби молер, кројачица, сценограф, драматург, новинар, социјални радник, антрополог…
У души филантроп и хуманиста. Воли живот, људе, уметност, путовања, море, облаке, цвеће и нова сазнања. Члан неколико професионалних и стручних удружења. Осим у Београду, учила, живела и радила у Паризу, Цириху, Кардифу, Холстеброу, Венецији, Бања Луци, Требињу, Новом Саду... Гостовала на многим домаћим и међународним позоришним, филмским и студенстким фестивалима. Видела свет и радила са добрим и сјајним ствараоцима. Бивши студенти јој пишу из разних земаља и она се радује њиховим успесима. У браку већ 30. година са добрим и лепим човеком, једним од најцењенијих и најбољих антрополога на овим просторима. Мајка два принца који обећавају. Пријатељ деце, добрих људи и несрећних душа, увек спремна да саслуша и помогне. Преживела камен у бубрегу, трн у оку, менингитис, два порођаја, три карцинома, болове у души, а и даље воли живот и људе, и даје све од себе да се бори за доброту. Среће се, дружи и ствара са људима из различитих социјалних миљеа, различитих професија и дели са њима животна и професионална искуства.
Зато се отвореног срца и добре воље придружује ,,Кући добрих вести“, коју води добра душа Аги - Агнеза Трпковски и верује да ће под кровом ове куће заједно са Аги и њеним добрим сарадницима отворити врата још много добрих кућа и добрих душа које су у њима.
Та која верује то сам ја, Марица Вулетић Наумовић.

 

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија