Кућа Добрих Вести

Login

ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРНУ ДЕКОНТАМИНАЦИЈУ: Плес до нове зоре

Оцените овај чланак
(1 Глас)

dfdfdfdfdfdfdНакон прве презентације одржане у оквиру Конденз фестивала 29. октобра 2021. године у Оставинској галерији, пројекат Плес до нове зоре биће представљен у свом коначном формату 15. јануара 2022. године у 18 часова у Центру за културну деконтаминацију.

 

Рад се приказује у оквиру програма ЈАВНОСТ И ПРОСТОР Центра за културну деконтаминацију.

 

Ово истраживање и уметнички одговори на бројна питања која су се генерисала током колективног рада и откривања историјских примера плеса као отпора започето је још 2020. године.

 

Истраживање је покренуто неразрешеним питањима о томе шта данас спада у нашу, локалну историју плеса и како су одређене фигуре присутне у историји (и историографији) представљене у савременом дискурсу: да ли као покретачи ангажованог деловања кроз плес, кореографију, културно-политички ангажман, или као фигуре из сенке које само повремено извлачимо да бисмо њима украсили своју пасивност и мирење са опресијом. Да бисмо открили ове механизме, усмерили смо истраживање на период пред, за време и након Другог светског рата када су животи људи, па тако и уметника, у друштвеним и политичким кризама довођени на саму ивицу избора између добра и зла. Баш као што то тражи и наше време, и личности (и њихова дела) које евоцирамо кроз Плес до нове зоре морали су да изаберу страну на којој ће своју уметност поделити са заједницом.

 

Колективно истраживање прати историјске тренутке и личности значајне за борбу против буржоаске идеје уметности, са посебним фокусом на плес и извођачке уметности. Улогу и позицију плеса разумемо као метафору друштва које се непрекидно креће између обликовања појединца и уређеног колектива тј. друштва као целине, производећи критичко мишљење које се очитава и у политикама тела (индивидиуалног или колективног).

 

У Центру за културну деконтаминацију представићемо заједнички рад пет аутора који се крећу између различитих медија креирајући целину чији се елементи уклапају у перформативну инсталацију, изведбу, пеформанс, изложбу, видео и штампани материјал. Оствареним дијалогом произведен је говор о уметности као еманципаторској пракси која, због тога, мора бити доступна свима.

 

Кроз пробу сениорског хора чији наступ кореографски обликује Душан Мурић, Маријана Цветковић нуди увеличавајућу слику дела Луја Давича, предратног кореографа и антифашисте, аутора кореографија илегалних наступа радничких хорова у предратном Београду. Овај његов ангажовани уметнички рад је, након херојске смрти током Другог светског рата, избрисан из сећања и плесне сцене и шире јавности иако његово име носи прва и једина београдска балетска средња школа.

 

Мирјана Драгосављевић у свом истраживању „Плес, публика, пејзаж“ користи различите медије (цртеж, вез, линорез, стрип) за кретање кроз историју плеса и социјалистичке револуције. Ове две теме се сусрећу у тренутку када Марта Паулин Брина изводи плесни соло за партизанске борце Рапске бригаде 1943. године, овековечен на фотографији Јоже Петека која је постала иконична када говоримо не само о партизанској кореографији већ уопштено о модерном плесу у Југославији. Истраживање кулиминира у стрипу у којем су, поред Брине, главни јунаци Мага Магазиновић, Лујо Давичо и понајвише Жорж Скригин, балетски уметник који је фотографисао људе и пределе Другог светског рата нудећи нам на увид документацију ратне кореографије и сценографије.

 

Истраживање Бојана Ђорђева креће се у правцу проучавања односа и трења термина “народ/но”, “фолклорно” и “авангардно” на примерима комунистичке уметности средине двадесетог века и то америчких ангажованих фолк песама, њујоршких левичарских кореографкиња и партизанске и револуционарне уметности Југославије, нарочито партизанске поезије. Управо је Народно ослободилачка борба потенцијално место укрштања ових термина, односно уметност која настаје као интегрални део антифашистичке борбе. Истраживање резултира перформативним вођењем кроз тезе о сродности и сукобљености ових термина и изведбом четири песме: „Преко смрти ступамо у слободу“ Карела Дестовника Кајуха, Рембоове (Arthur Rimbaud), „Спавач у долини“ (1870) и њене партизанске верзија са Сутјеске – „Спавача“ (1943) Радоње Вешовића и америчке „Беловед Цомраде“ (1944) Луиса Алана (Lenjis Allan) које изводе Бојана Стојковић и Никола Воштинић.

 

Уметничко истраживање Синише Илића ослања се на интерпретације историјског мозаика постављеног 1969. године у фоајеу Културног центра у Новом Пазару, кроз студије, објекте, видео, принт на текстилу или интервенције у затвореном или отвореном простору. Ово истраживање је такође део Илићеве изложбе Дом културе, у оквиру које се реализује представљање пројекта. Било као ликовни рад или интервенција у простору реч је о преводу промишљање драматургије слике коју гради иницијални мозаик. Аутор оригиналног мозаика Милош Гвозденовић кроз наративне фигуративне целине панорамски приказује друштво - које може да се разуме као друштво благостања и социјалне заштите – welfare друштво. Таква пројекција друштва је оно чиме се истраживање бави у контексту савременог тренутка и његових друштвених кореографија, пракси, трења. Ритам, приказ и наратив су кореографисани и композиционо уравнотежени – крећу се од етнографских приказа обичаја, борбе, урбанизације и модернизације, индустријске – текстилне прозиводње, спорта, кулминирајући у сцени плеса – културе. Иако се рад и истраживање и читање ове слике, фриза изведног у комадима камена, ослања на промишљање политике и идеологије времена у којем је настала и призме кроз коју данас гледамо, оно што њену композицију чини посебном је акценат на оно телесно, ритулано, чулно, страсно и неухватљиво, што измиче аналитичком погледу.

 

Игор Коруга своје истраживање фокусира на уметничко-педагошке праксе утемељивача модерног плеса Маге Магазиновић и Луја Давича током периода 1930-1945. године у Србији. Испитујући њихов рад увођења модерног/експресивног плеса (Аusdrucktanz) својих учитења Мери Вигман, Исидоре Данкан, Рудолфа Лабана, у нашу локалну сцену, истраживање уједно пропитује и друштвено-културолошку и политичку позиционираност Магазиновић и Давича између десних, националистичких, фашистичких и левих, комунистичких идеологија тог времена; Односно, у погледу плеса, између тзв. апстрактног, модерног, концертног, буржоарског плеса, и, радничког, партизанског, народно-ослободилачког, револуционарног плеса. Компаративном анализом теоријских дискурса и архивске грађе о политичким позицијама модерног плеса у контекстима Немачке, Америке, и Србије, истраживање пропитује из данашње перспективе неколико тема: механизме успостављања и трансгенерацијског одржавања дискурса о модерној/савременој плесној уметности као технолошког оруђа за обликовање друштвеног тела који су се до данас устоличили унутар доминантних локалних политика државних институција културе; механизме канонизације и институционализације у оквиру света (плесне) уметности – шта све одређујемо као (плесну) уметност, ко све има право на (плесну) уметност, као и где завршавају скрајнутости у локалној плесној/уметничкој генеалогији; питање револуционарног атентата као облика уметничке праксе и културно-политичког отпора доминантним идеолошким матрицама. Уметничко истраживање ће се уобличити кроз драматизацију појмова и информација из живота и рада Давича и Магазиновић у кратком формату ТикТок видеа, као актуелног облика дигиталне и онлајн дистрибуције знања.

 

Плес до нове зоре се као истраживачко перформативни пројекат изводи у поставци изложбе Дом културе Синише Илића, која је део веће изложбене целине ЦЗКД под називом Јавност и простор.

 

Пројекат је део је програма Creative Crossroads у оквиру пројекта Life Long Burning, а подржан је од стране мреже Nomad Dance Academy, Кик Мелоне анд Антисезона из Загреба и Локомотиве Цента за нове иницијативе у уметности и култури из Скопља.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 14 јануар 2022 10:41

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија