Поводом славе Вазнесењског храма и Града Београда, предстојатељу Српске Православне Цркве су саслуживали Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и преосвећена господа епископи источноамерички Иринеј, ваљевски Исихије и западноевропски Јустин, у присуству градских званичника и многобројног верног народа.

“Велики је благослов што Свети владика Николај походи Београд. Овај свет, који у злу лежи, Светог владику Николаја је називао нацистом, његово име је забрањивано, а небројено људи хапшено и затварано због помињања његовог. Свети владика Николај је прошао апостолски пут, жртвујући себе за Христа, али и нас приводећи Христу и вечном Небеском Царству. Данас славимо празник Вазнесења Господњег. Господ Исус Христос се исто онако као што је људском природом, а силом Божанства, васкрсао из мртвих, телом вазнео и људску природу учинио учесницом вечне и неизрециве славе Божје. То значи да је и нама отворен тај пут славе Божје да будемо сапричасници те вечне славе и вечног живота Божјег. Овај празник открива пуноћу смисла људског живота, открива где је човеку место, не у тами и у сенци смрти, него му је коначно место са Христом, Пресветом Богородицом и са свима светима у Царству Божјем. Зато је много важно да свету веру држимо чистом и како ваља у свему, а управо то нам је сведочио Свети владика Николај, највећи архијереј и учитељ у српском народу после Светог Саве, који је свој народ привео Христу, не само докле је ходао по земљи, него и после свог упокојења и до данас. Његова реч и данас одсеца таму и осветљава путеве нашег живота”, нагласио је митрополит Јоаникије.

После освећења славских приноса домаћинa овогодишње славе г. Миленкa Џелетовићa и литијског опхода око храма, патријарх Порфирије је испред крста у порти Вазнесењског храма служио помен жртвама пострадалим у нацистичком бомбардовању престонице 1941. године, као и свим жртвама пострадалим 3. и 4. маја ове године у градским општинама Врачар и Младеновац.

Београђани се поклањају Светом Николају Српском

Од како су изложене у Вазенењском храму, моштима Светог владике Николаја Српског непрекидно прустипају на поклоњење стотине Београђана.

У молитвеној тишини и реду у храму у улици Адмирала Гепрата многобројни житељи престонице, и старо и младо, целивају мошти и поклањају се великом пастиру и учитељу народа српског.

У литији помен недавно пострадалим ђацима, младима и жртвама породичног насиља

Велика Спасовданска литија која ове године нема свечарски карактер, него ћемо се заједно, ходајући са Светим Николајем Српским, молити Спаситељу ради освећења улица и тргова, ради исцељења душа и тела наших, за мир у нама и међу нама, за нашу пострадалу децу и за сву децу, застати на раскрсници улица краља Милана и краља Милутина где ће Његова Светост Патријарх г. Порфирије служити помен пострадалој деци, њиховом чувару, младима пострадалим у младеновачким селима и свим жртвама породичног и сваког другог насиља.

Литијски крст носе студенти, Патријархови стипендисти

По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, сутра ће на челу литије са великим крстом Господњим у рукама бити двоје његових стипендиста, одличних студената Философског и Богословског факултета.

Са поносом крст ће престоничким улицама и трговима носити Нишлијка г-ђица Сара Димитријевић, студент друге године Православног богословског факултета, и Ужичанин г. Милан Богосављевић, апсолвент Философског факулттета у Београду.

Митрополит Јоаникије: Мошти светог Николаја Српског велики благослов за  Београд

Велики број верника Српске православне цркве присуствовао је Спасовданској литургији коју је служио у Вазнесењској цркви патријарх Порфирије, а митрополит црногорско-приморски Јоаникије поручио је верницима у свом говору да је присуство моштију светог Николаја Велимировића велики благослов за град Београд.

Јоаникије је нагласио да је много важно да своју свету веру држимо чистом и исправном.

Архијереј Велимировић је свој народ привео Христу, додао је митрополит Јоаникије.

„Присуство светих моштију владике Николаја сведочи и божијем присуству међу нама. Спасовдан је велики празник, један од 12 великих празника. Многи велики и славни храмови су посвећени овом великом празнику. И Дечани и Милешева, и многе друге светиње“, објаснио је Јоаникије.

Зашто се износе посмртни остаци?

Потреба за непосредном комуникацијом мртвих и живих јавља се у различитим религијама на свету.

Обично се у неким кризним ситуацијама настоји да се успостави та комуникација, с тежњом да се од покојника добије одређена порука и подршка за оно што очекује колектив у кризним ситуацијама.

Можемо то да сагледамо као људску потребу за интеграцијом.

Тада се из сфере рационалног и световног искорачи ка ономе што је свето и изван граница свакодневног.

А то је простор у коме обитавају душе умрлих, оличене у њиховим посмртним остацима.

Извор: Српска православна црква/Кућа добрих вести