Овогодишња "Хероина наслеђа" је ван. проф. др Викторија Алаџић, архитектица из Суботице, због упорног и преданог рада на очувању архитектонског наслеђа у Србији. Викторија је посебно препозната не само код нас, вец́ и у међународним круговима када је у питању сецесија у Суботици, о којој је много писала и објављивала, посебно о њеној зашити.

Од 2000. Викторија је посвец́ено заговарала обнову Синагоге у Суботици. На њену иницијативу и њеним ангаз̌маном основана је Фондација СОС Синагога, у оквиру које су рађени планови обнове овог драгуља градитељског наслеђа. Затим је припремила успес̌ну апликацију за укљуц̌ење суботиц̌ке Синагоге у програм Еуропа Ностра "Седам најугроз̌енијих" 2014. године; била је укљуц̌ена и у пројекат Европа Ностра Србије „Наслеђе под лупом“ који је био посвец́ен истраз̌ивању, едукацији и рестаурацији Суботиц̌ке синагоге (2015-2016), и чији резултати су слуз̌или као подрс̌ка успес̌но приведеним радовима на рестаурацији Синагоге кроз Програм прекограничне сарадње Србија-Мађарска "ДИАМОНД – Драгуљи на прекретници векова – путовање у чудесни свет сецесије". ЕУ је финансирала обнову синагоге са 100 хиљада евра.

Др Викторија Алаџ̌иц́ је 2013. такође покренула је и припремила апликацију да град Суботица постане ц̌лан Ре́сеау Арт Ноувеау мрез̌е и постала председница Савета за зас̌титу и валоризацију суботиц̌ког културног наслеђа који управља ц̌ланством у Мрез̌и. Кроз састанке и рад ове мрез̌е промовисала је наслеђе сецесије у ц̌итавој Србији. Награда "Хероји наслеђа" за 2023. годину биће додељена др Викторији Алаџ̌иц́ на посебној свечаности у децембру 2023.

Емануеле Жиофре, амбасадор Европске уније у Србији, истакао је да српско културно наслеђе доприноси богатству и културној разноликости нашег заједничког европског наслеђа.

"Подршка ЕУ очувању културног наслеђа Србије је значајна. Подржали смо очување и реконструкцију бројних објеката српске културне баштине, као што су Голубац, тврђава Фетислам, тврђава и Фрањевачки манастир у Бачу, Синагога у Суботици, док је току реконструкција неколико важних локалитета, као што су пимнице у Рајцу и Рогљеву, Центар за посетиоце за локалитет Феликс Ромулијана, Мокрањчева кућа у Неготину, Краљевска винарија на Опленцу", казао је Жиофре и истакао да је веома поносан на награду „Хероји наслеђа“.

"Европа Ностра Србија и Делегација Европске уније у Србији установили су награду 'Хероји наслеђа' 2022. године за лични допринос у области наслеђа, изузетна достигнуц́а и дугороц̌ну личну посвец́еност. Наградом настојимо да охрабримо и уц̌инимо видљивим оне који се свакодневно и посвец́ено баве наслеђем, који инспирис̌у друге на деловање и који су подстакли позитивне промене у разумевању наслеђа, развоју културе сећања и вредности које оно данас има за друштво", проф. др Ирина Суботиц́, председница жирија, историц̌арка уметности и председница Европа Ностре Србије.

"Овогодишња хероина наслеђа је Викторија Алаџић, чија је љубав према наслеђу Суботице резултирала вишедеценијском борбом за наслеђе на многим колосецима, укључујући и оне до тада нетрасиране. Викторија је посвећена професорка и менторка, неуморна истраживачица градитељског наслеђа Суботице, јединствен глас суботичког наслеђа у медијима, на улицама, чајанкама и бројним радионицама које за своје суграђане и суграђанке организује, али и неуморна активисткиња која је била на делу сваки пут када је наслеђе Суботице било угрожено", казала је доц. др Вишња Кисић, чланица жирија и Управног одбора Европа Ностре Србија, и додала да је Викторија заслужна за укључење Суботице на Руту европских градова сецесије.

Глумица Анита Манчић је истакла да често заборављамо колико времена, воље и љубави је потребно да нешто саградимо, а колико је мало времена потребно да нешто срушимо или допустимо да се заборави.

"Ја бих волела да ова награда покрене сваког малог човека који живи у некој средини, све нас овде, да схватимо да је оно што је остало иза нас и ове улице по којима ми ходамо, зграде у које улазимо, а нисмо свесни ко их је саградио, језик који говоримо, а не знамо ништа о њему, песме које чујемо, а не знамо ништа о њима, да је велики напор неко уложио да то створи, а да је на нама да се боримо да то очувамо", казала је Анита и додала да само тако можемо да очувамо наш идентитет.

Овогодишњи Дани европске баштине обележени су темом „Живо наслеђе“ и широм Европе се одржавају од 9. до 17. септембра. "Живо наслеђе" је од великог значаја јер промовише социјалну кохезију, поштовање различитости, а може помоћи заједницама да изграде отпорна, мирна и инклузивна друштва. Дани европске баштине, који се одржавају сваког септембра, део су велике европске манифестације којом се наслеђе представља као заједничка баштина европских народа.

У овогодишњем жирију били су проф. др Ирина Суботиц́, историчарка уметности и председница Европа Ностре Србије, глумица Анита Манчић, Весна Марјановић, генерална секретарка Европа Ностре Србија, Дубравка Савић, представница Делегације ЕУ у Србији, др Катарина З̌ивановиц́, музеолог и херитолог, с̌ефица Галерије САНУ, доц. др Вис̌ња Кисиц́, УНЕСЦО Мастер програм за културну политику и менаџ̌мент Универзитета уметности у Београду, и Станка Чобан, добитница награде „Хероји наслеђа“ за 2022. годину.

Манифестацију Дани европске баштине установио је Савет Европе 1985. у Француској, али се од 1999. води као заједничка иницијатива Европске комисије и Савета Европе. Дани европске баштине омогућавају грађанима да истражују културу кроз тематске догађаје и откривају историју људи и локалитета који су допринели обликовању културе и наслеђа Европе.

Извор: Кућа добрих вести/Дневни Европски сервис