Колектив Laibach никада није веровао у оригиналност. Од оснивања у Словенији осамдесетих година, група користи пастиш, сатиру и апропријацију како би разобличила друштвене контрадикције. Представљају се као униформисан, анониман колектив, а њихова пракса обухвата музику, перформанс, визуелну уметност, инсталације и манифестне изјаве. Њихов опус креће се од необичних интерпретација поп хитова до наступа у North Korea и симфонијских адаптација дела попут романа Alamut Vladimir Bartol, као и позоришне музике (Also Sprach Zarathustra, Wir Sind Das Volk). Више од четири деценије доводе у питање идеју индивидуалног уметничког генија.

Нови албум MUSICK истовремено је славље и критичка анализа савременог доба обележеног изобличеном стварношћу и имитацијама уз помоћ вештачке интелигенције – колекција заразног попа који функционише у условима хиперубрзане постмодерности.

„Можда су ово последњи тренуци када стварање музике из чистог ужитка има неки шири смисао – пре него што нас генеративна интелигенција надмаши“, поручују из бенда. „Зато смо искористили овај тренутак.“

Сам наслов албума, MUSICK, указује на његову двојност – презасићеност музиком у времену када је има толико да нас једва додирује. Свакодневно се на интернет поставља више од 100.000 нових песама, од којих већина остаје непреслушана, док све већи део продукције настаје уз помоћ вештачке интелигенције.

Албум ту „болест“ савременог доба изражава кроз измичуће звукове и референце, али и кроз сопствену опсесију музиком, коју чланови бенда описују као врсту зависности.

Видео за песму „Musick“ снимљен је у згради Latvian Academy of Sciences, а режирао га је Morten Traavik, познат по сарадњи са бендом и филму Liberation Day. Он описује естетику пројекта као спој George Orwell и Lady Gaga.

Песма „Fluid Emancipation“, коју је копрoдуцирао Richard X, бави се утицајем вредности технолошких корпорација на културу – брзином, повезаношћу и сталним протоком. Слично томе, „Allgorhythm“ повезује алгоритме и музику као системе који обликују наше понашање.

У композицији „Singularity“ бенд користи мотиве из Eine kleine Nachtmusik Wolfgang Amadeus Mozart, комбинујући их са народним елементима и савременом продукцијом, указујући на копирање као кључни принцип музичког развоја.

Песма „Resistencia“ враћа се темама асимилације инспирисаним серијом Star Trek, док „Love Machine“ доноси сарадњу са Senida, чији глас разбија жанровске и индустријске стереотипе.

Једна од најактуелнијих нумера, „Luigi Mangione“, бави се савременим друштвом кроз призму интернет културе, теоретичара завере и нових „антихероја“.

Албум се затвара песмом „AI – Das göttliche Kind“, насталом уз помоћ вештачке интелигенције, инспирисаном делом Götterdämmerung Richard Wagner.

Као и раније, Laibach користи алате ауторитарности – али их преокреће у средство критике. „Песме су осмишљене да унесу сумњу – најважнију врлину мишљења“, поручују.

Бенд креће на турнеју средином маја, са концертима широм Европе, укључујући наступе у Хрватској – у Винкурану, Сплиту и Загребу.

Извор: Кућа добрих вести