Радња овог напетог остварења одвија се током снимања једног филма у Немачкој. Када је за потребе сцене спаљен примерак Курана, мултиетничка филмска екипа упада у вртлог међусобних сумњи, предрасуда и оптужби. Наизглед безазлен инцидент покренуће лавину неповерења која полако разара односе међу члановима екипе.
У средишту приче налази се млада асистенткиња режије Елиф, коју тумачи Деврим Лингнау, звезда Нетфликсове серије Царица. Ухваћена између сукобљених страна, Елиф се постепено увлачи у опасну мрежу тајни, манипулација и лажи, док тензије на сету прерастају у нешто много озбиљније.
Редитељ Мехмет Акиф Бујукаталај (39) каже да је прва искра за настанак филма дошла из сасвим свакодневне ситуације, када је једна његова пријатељица изгубила кључ од стана.
– Замислите да вас неко позове са непознатог броја и каже да је пронашао кључ. Пресрећни сте, дајете му адресу и чекате да вам незнанац врати кључ. А сада замислите да се то не деси и да живите са спознајом да негде постоји особа која има ваш кључ, зна где живите и може да вам уђе у стан кад год пожели. Управо тај осећај рањивости и зебње био је почетна тачка за настанак Хистерије – објашњава редитељ.
Филм се бави друштвеним неједнакостима, предрасудама, изазовима савременог јавног дискурса и све очигледнијим неуспехом дијалога. Жанр трилера овде није само средство напетости, већ и метафора времена у којем бес и страх доминирају јавним и приватним простором, разарајући породице, пријатељства и заједнице.
Хистерија представља наставак Бујукаталајевог истраживања начина на који настају слике о „другима“ и како те представе обликују друштво. Док се његов награђивани деби Орај (Oray) бавио свакодневицом муслимана у Немачкој из личне перспективе, нови филм истражује одговорност оних који те слике стварају, али и последице које оне имају по заједнице које представљају. Ипак, редитељ каже да филм има оптимистичан крај и да после свега остаје нада.
"Надам се да ће публика изаћи из биоскопа са закључком да наша истина није једина истина и са дубљим осећањем разумевања за туђу перспективу. Циљ није да победимо у дискусијама, већ да слушамо једни друге и да прихватимо да је свет комплексан те да је и онај „демонизовани други“ такође људско биће са својим осећањима, жељама, страховима, па чак и са могућношћу да је у праву", поручује Мехмет Акиф Бујукаталај.
Овај немачки редитељ турског порекла наводи да су му „апсолутни узори” Пјер Паоло Пазолини и Рајнер Вернер Фасбиндер због њихове радикалности у приказивању друштвене реалности, док су му за Хистерију посебна инспирација били Михаел Ханеке и Роман Полански.
"Чак ми се чини да сам спојио два филма Поланског у један: психолошки трилер и камерну драму", каже Бујукаталај.
Филм је светску премијеру имао на Берлиналу 2025. године, где је освојио награду Мреже европских биоскопа за најбоље играно остварење у програму Панорама.
Деврим Лингнау исте године уврштена је у генерацију најперспективнијих младих европских глумаца у оквиру престижне селекције Европске звезде у успону (European Shooting Stars).
Критичари описују Хистерију као храбро и интелигентно остварење које истражује сложен и често противречан однос Немаца друге генерације према исламском наслеђу, класним привилегијама и моралној цени уметничког интегритета. Посебно хвале динамичан ритам, суптилан хумор и прецизну анализу савести либералног Запада, као и приказ укорењених и прећутних односа моћи унутар филмске индустрије.
„Хистерија тиња дубоко испод површине, али је непрестано присутна“, закључују критичари.
Филм је од четвртка, 4. јуна, на репертоару следећих биоскопа: мтс Дворана, ДКЦ, Таквуд, Арт биоскоп Коларац, УК Пароброд, Синеплекс Ушће, Синегранд Раковица, Синегранд Чачак, Синегранд Шабац, Синегранд Ниш, ВилинГрад Ниш, Абазија, Пожаревац...
Домаћи дистрибутер је Five Stars Films.
Извор: Кућа добрих вести

Напета драма Хистерија, ново остварење немачко-турског редитеља Мехмета Акифа Бујукаталаја, стиже у домаће биоскопе 4. јуна. Овај вишеструко награђивани филм, који је имао светску премијеру на Берлиналу, користи оквир психолошког трилера како би проговорио о једном од најважнијих питања данашњице: да ли смо и даље способни да разговарамо једни са другима?