Историјски музеј Србије – подсетник на заборављену улогу музеја
Историјски музеј Србије педесет година вредно ради на прикупљању, чувању и презентацији материјалних сведочанстава Србије, што доказује 35.000 прикупљених предмета, али и чињеница да се, коначно, реч музеј не мора одмах повезати са трошним зградама и невидљивим културним благом.
https://dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/2708-izlo%C5%BEba-kara%C4%91or%C4%91evi%C4%87i-i-obrenovi%C4%87i-u-zbirkama-istorijskog-muzeja-srbije#sigProGalleria8fb7b80335
Гломазна врата ове грађевине на Тргу Николе Пашића још једном су свечано отворена после реновирања у априлу, када је представљена изложба „Карађоревићи и Обреновићи у збиркама Историјског музеја Србије“. Били су ту председник, министар културе и бројне познате личности. Упркос гужви око нових стаклених витрина и свеже окречених, климатизованих бочних галерија, прелепи предмети ХIX и ХХ века стрпљиво су чекали да засијају и пред „обичним“ светом, а веровали или не, тог света има и после Ноћи музеја.
До септембра изложба о династијама Карађорђевића и Обреновића
Сваки предмет на изложби припада некој од 25 тематски различитих збирки и има сопствени историјски пут доласка у музеј. Описи занимљивих путешествија застава, униформи, есцајга, одеће, обуће, печата, слика и много тога другог, могу се чути суботом у 13 часова и средом у 17, када су заказана стручна вођења. Тако је, на пример, давне 1870. године Карађорђева пушка кремењача откупљена од једног јорганџије за 96 динара, док је луксузни накит Обреновића 1838. године поручио кнез Милош, од чувене бечке јувелнирнице „Свобода“. Од 40 комада накита само се поједино прстење, наруквице и сатови могу видети на изложби, али то није кривица музеја.
„Трагичну судбину било породице или неког њеног члана пратила је и трагична судбина њихове заоставштине. Од некада велике имовине обе династије, знатан део је нетрагом нестао са њиховим силаском са историјске сцене: Обреновића 1903, после Мајског преврата, а Карађорђевића после 1941, када су протерани из земље“, написала је музејска саветница Слађана Бојковић у каталогу изложбе.
https://dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/2708-izlo%C5%BEba-kara%C4%91or%C4%91evi%C4%87i-i-obrenovi%C4%87i-u-zbirkama-istorijskog-muzeja-srbije#sigProGalleriaf61ff79cbf
На изложби се могу видети 103 предмета из заоставштине Карађорђевића и 263 из заоставштине Обреновића, али то се заиста чини трагичним ако имамо у виду да је после Мајског преврата само у дворском комплексу у Београду пописано 60.000 предмета Обреновића. Предмети Карађорђевића нису чак ни пописани па о њиховом броју нема прецизних податка.
Срећом, круна са јединог крунисања у историји модерне српске државе налази се у власништву музеја. Ушушкана између ништа мање лепог шара, жезла и копче за плашт, поносно ће стајати у централној дворани изложбеног простора све до почетка септембра, када ће се изложба о Карађорђевићима и Обреновићима привести крају. Иако изгледа као да је потекла са илустрација каквог издања бајки браће Грим, нацрт за круну урадио је Михаило Валтровић, док је израда била поверена радионици брађе Фализ у Паризу. Краљ ју је носио само једном – на крунисању, али јој је посветио доста пажње. Његова жеља је била да се круна излије од дршке топа вожда Карађорђа, чиме је уместо новчане вредности круне обезбеђена једна неопходнија - симболична.
Огрнут сада рестаурисаним плаштом од венецијанског плиша и свиле с хермелиновим крзном, Петар I Карађорђевић је крунисан септембра 1904. године, у време када се увелико прослављала стогодишњица од Првог српског устанка, а самим тим и рођење модерне српске државе. Све је то, међутим, било у сенци крвавог Мајског преврата, на који је Европа с разлогом гледала с великим гнушањем.
https://dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/2708-izlo%C5%BEba-kara%C4%91or%C4%91evi%C4%87i-i-obrenovi%C4%87i-u-zbirkama-istorijskog-muzeja-srbije#sigProGalleriaee346efa4f
И данас има разлога за подизање обрва. Странци, који у Историјски музеј Србије долазе да би видели предмете наших династија, не пропуштају прилику да се распитају имају ли право на студентски или пензионерски попуст, упркос томе што је цена улазнице 200 динара, док је прва два месеца по отварању изложбе била и упола мања. Требало би да их подсетимо на вишеструко веће цене улазница у Европи, а они нас на то с каквом би пажњом наша држава требало да чува и поштује науку, културу и људе који се њима баве.
Извор: Кућа добрих вести
Фотографије урадила Сања Вељковић, рођена 1982. године у Београду, где живи и ради. Школу фотографије је завршила у Удружењу професионалних фотографа Србије коју је водио Петар Вујанић. Такође је завршила основне и мастер студије историје уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Своју прву самосталну изложбу "Огледало сопства" имала је у марту 2011. године у Галерији Театар 78 у Београду.