Logo
Одштампајте ову страницу

Карађорђевићи и Обреновићи у Историјском музеју Србије

Оцените овај чланак
(8 гласова)

muzejБЕОГРАД – Реновирање Народног музеја траје толико дуго да интернетом кружи шаљива фотографија испод које пише да су скеле његова једина стална поставка. Ни Музеј савремене уметности није у бољем стању,. Природњачки музеј нема ових проблема јер, осим мале галерије на Калемегдану, и нема зграду која би могла да пропадне и у коју би могао да смести своју непроцењиву збирку. Оно мало музеја што је преостало, такође је сазрело за реновирање, док је већина посетилаца за њих заинтересована једном годишње – у време Ноћи музеја. Уз такве околности није ни чудо што су многи заборавили колико се знања, али и авантуре крије у музејима и предметима које чувају.

 

Историјски музеј Србије – подсетник на заборављену улогу музеја

Историјски музеј Србије педесет година вредно ради на прикупљању, чувању и презентацији материјалних сведочанстава Србије, што доказује 35.000 прикупљених предмета, али и чињеница да се, коначно, реч музеј не мора одмах повезати са трошним зградама и невидљивим културним благом.

Гломазна врата ове грађевине на Тргу Николе Пашића још једном су свечано отворена после реновирања у априлу, када је представљена изложба „Карађоревићи и Обреновићи у збиркама Историјског музеја Србије“. Били су ту председник, министар културе и бројне познате личности. Упркос гужви око нових стаклених витрина и свеже окречених, климатизованих бочних галерија, прелепи предмети ХIX и ХХ века стрпљиво су чекали да засијају и пред „обичним“ светом, а веровали или не, тог света има и после Ноћи музеја.

До септембра изложба о династијама Карађорђевића и Обреновића

 

Сваки предмет на изложби припада некој од 25 тематски различитих збирки и има сопствени историјски пут доласка у музеј. Описи занимљивих путешествија застава, униформи, есцајга, одеће, обуће, печата, слика и много тога другог, могу се чути суботом у 13 часова и средом у 17, када су заказана стручна вођења. Тако је, на пример, давне 1870. године Карађорђева пушка кремењача откупљена од једног јорганџије за 96 динара, док је луксузни накит Обреновића 1838. године поручио кнез Милош, од чувене бечке јувелнирнице „Свобода“. Од 40 комада накита само се поједино прстење, наруквице и сатови могу видети на изложби, али то није кривица музеја.

„Трагичну судбину било породице или неког њеног члана пратила је и трагична судбина њихове заоставштине. Од некада велике имовине обе династије, знатан део је нетрагом нестао са њиховим силаском са историјске сцене: Обреновића 1903, после Мајског преврата, а Карађорђевића после 1941, када су протерани из земље“, написала је музејска саветница Слађана Бојковић у каталогу изложбе.

На изложби се могу видети 103 предмета из заоставштине Карађорђевића и 263 из заоставштине Обреновића, али то се заиста чини трагичним ако имамо у виду да је после Мајског преврата само у дворском комплексу у Београду пописано 60.000 предмета Обреновића. Предмети Карађорђевића нису чак ни пописани па о њиховом броју нема прецизних податка.

Срећом, круна са јединог крунисања у историји модерне српске државе налази се у власништву музеја. Ушушкана између ништа мање лепог шара, жезла и копче за плашт, поносно ће стајати у централној дворани изложбеног простора све до почетка септембра, када ће се изложба о Карађорђевићима и Обреновићима привести крају. Иако изгледа као да је потекла са илустрација каквог издања бајки браће Грим, нацрт за круну урадио је Михаило Валтровић, док је израда била поверена радионици брађе Фализ у Паризу. Краљ ју је носио само једном – на крунисању, али јој је посветио доста пажње. Његова жеља је била да се круна излије од дршке топа вожда Карађорђа, чиме је уместо новчане вредности круне обезбеђена једна неопходнија - симболична.

Огрнут сада рестаурисаним плаштом од венецијанског плиша и свиле с хермелиновим крзном, Петар I Карађорђевић је крунисан септембра 1904. године, у време када се увелико прослављала стогодишњица од Првог српског устанка, а самим тим и рођење модерне српске државе. Све је то, међутим, било у сенци крвавог Мајског преврата, на који је Европа с разлогом гледала с великим гнушањем.

И данас има разлога за подизање обрва. Странци, који у Историјски музеј Србије долазе да би видели предмете наших династија, не пропуштају прилику да се распитају имају ли право на студентски или пензионерски попуст, упркос томе што је цена улазнице 200 динара, док је прва два месеца по отварању изложбе била и упола мања. Требало би да их подсетимо на вишеструко веће цене улазница у Европи, а они нас на то с каквом би пажњом наша држава требало да чува и поштује науку, културу и људе који се њима баве.


Извор: Кућа добрих вести


Фотографије урадила Сања Вељковић, рођена 1982. године у Београду, где живи и ради. Школу фотографије је завршила у Удружењу професионалних фотографа Србије коју је водио Петар Вујанић. Такође је завршила основне и мастер студије историје уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Своју прву самосталну изложбу "Огледало сопства" имала је у марту 2011. године у Галерији Театар 78 у Београду.


Последњи пут измењено среда, 14 август 2013 10:10
Љубисав Панић

ЉУБИСАВ ПАНИЋ  je рођен 1983. године у Лозници. Дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду. Члан је редакције и новинар магазина Лице улице, где пише текстове о филму, друштвеним и еколошким проблемима. Филмске критике пише за сајт Попбокс, а као филмски критичар и критичар научнопопуларне литературе радио је за магазин Yellow Cab. Његова примарна интересовања везана су за области филма и науке.

Најновије од Љубисав Панић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015