Овај клуб заљубљеника у лепу реч, добио је назив по истоименом роману за одраслу и нарочито осетљиву децу, чији је аутор Мома Димић, чувени путописац, романсијер и песник који је живео у Миријеву.
Почетак промоције су обележиле речи Костића који није крио задовољство и узбуђење што има прилику да представи своје књижевно дело пред, како је рекао, тако уваженом публиком.
Он је предочио да му је управо јављено из Ниша да је добио повељу “Бранко Миљковић” (једну од најпрестижнијих награда, коју за књигу песама додељује Скупштина града Ниша од 1971. године), што су му сви присутни честитали громким аплаузом.
На промоцији су се окупили књижевни бардови, али и остали љубитељи лепе речи.
У тој свечаној атмосфери је сва четири дела књиге “Пут за евакуацију” представила књижевница Богданка Костић, која је написала и Осврт на крају овог дела, уз анализу тог уметничког остварења.
Све је било илустровано песмама које је читао сам аутор, уз бурне аплаузе из публике.
Прочитана је, између осталих, и песма „Пут за евакуацију“ по којој је књига и добила назив, а коју Вам преносимо:
Пут за евакуацију
Мислила сам да сам велика,
да сам боља од других,
да сам нешто,
пазећи да не погрешим,
супротно природи,
ја, неваљала девојчура,
из излога кафанских.
Удахнула сам поезију,
и више нисам могла да је издахнем.
Отишла сам право у библиотеку.
Из огледала су изашла моја браћа и сестре
и пожелели ми добродошлицу.
„Шта ви данас прослављате лутко?“
питају ме класици:
Насмешим се и кажем:
„Пут за евакуацију“.
Буковски добаци
да сам недојебана ситна прилика
услед коњункције планета.
Жути лептир се одвоји од сунца
и слете ми на косу.
Чула сам своју крв.
„Премлатићу те“, рекох себи,
„треба да се сматраш срећном што ниси црв“.
„Тако је“, рече Петрарка,
и стави ми под сукњу
осмех месечеве пуноће.
На крају промоције уследио је коктел и потписивање књиге која је, што се могло видети по реакцијама присутних, оставила на све одличан утисак.
Мирослав Костић је рођен 13. децембра 1955. године у Врању.
Објављивао је поезију у листовима као што су „Политика експрес“, „Нин“ и многи други, заступљен је у осам антологија, а по његовој поеми „То су моји дани“ снимљен је документарни филм који је емитовала београдска телевизија 1988. године.
Добитник је награде „Задужбине Иво Андрић“, „Сцене Црњански“ „Банатско перо“ и многих других.
Председник је књижевног клуба „Ђуро Салај“ Сцене Црњански и председник је књижевног клуба „Мала птица“.
Члан је Удружења Књижевника Србије. Живи и ради у Београду.
Извор: Кућа добрих вести