Почетак промоције Стефановићевог богатог књижевног опуса било је подсећање на покојног Мому Димића, великог књижевника и вишестраног уметника, чувеног Миријевца, по чијем делу „Мала птица“ клуб и носи назив.
Потом су Мирослав Костић - Коле и његова супруга Богданка, књижевници који воде клуб, читали Стефановићеву прозу, а онда је читање својих књижевних остварења преузео сам аутор.
Од приповетке “Човек и пас” до бритких афоризама
Међу прочитаним приповеткама биле су „Човек и пас“, која је добила прву награду у Немачкој, а објављена је и у листу „Новости“ и “Мој друг Милутин”, која је добила трећу награду „Лаза Лазаревић“ – највећу награду за приповетку.
Представљено је и прозно дело “Степенице које никуд не воде”, посвећено Трнској улици, малој „слепој“ улици на београдској општини Врачар, где су се некада окупљали београдски боеми, дружили се и где су се рађале и многе љубави.
Након прозе, уследила је поезија.
Стефановић је, између осталих, прочитао и аутобиографску песму “Ја имам”, која је 2011. године ушла у избор набољих песама региона старе Југославије, затим “Долазе две реке”, добитнице прве награде на Светосавском конкурсу у Књажевцу.
Он је казивао и стихове песме “Јужни булевар“ ,посвећену чувеном српском песнику, књижевнику, новинару и сликару Слободану Марковићу – Либеру Марконију, затим “Узалудну песму”, добитницу Златног песничког прстена у Суботици и многе друге своје поетске записе и бравуре, међу којима је велики број освојио разне награде.
Осмеси и аплаузи и за Стефановићеве афоризме
Стефановић је на крају, да би расположење достигло врхунац, прочитао и неке од својих афоризама социјалне, политичке, љубавне, па и тематике везане за сексуалне односе, али и многе друге, као специфичан поглед на људску свакодневницу.
Ево неких од тих афоризама.
„Београд је град заљубљених, кад погледаш са Калемегдана загрлиле се две реке“.
„Мој муж је добар кувар, стално нешто закува“.
„Чекао је да изда књигу, на крају је она издала њега“.
„Већина жели да добије радно место, али не жели да ради“.
„Све се ради по закону, али мораш неког да познајеш“ (инспирацију му дао сопствени проблем који је имао са станом у Трнској улици).
„Не туците своју децу, она ће вам враћати дугове“ и многи други од којих су неки и давно написани, као што је „Оптужише га за штрајк глађу, а живео је од своје плате“, написан 1989. године, али су и даље веома актуелни. Такав афоризам и треба да буде, истакао је Стефановић.
Све је било пропраћено бурним аплаузима и осмесима које су посебно изазвали афоризми.
На крају вечери је уприличен и коктел за присутне који су се потом разишли у ведром расположењу, што је био резултат утиска након промоције богатог и разноврсног Стефановићевог књижевног дела.
Извор: Кућа добрих вести