Кућа Добрих Вести

Login

Јапанска трешња као симбол пријатељства Србије и Јапана

Оцените овај чланак
(6 гласова)

tresnaБЕОГРАД - У Јапану је трешња национални симбол лепоте. Надам се да ће издржати хладноћу и да ће нас све обрадовати својим цветовима када зграда амбасаде буде завршена 2015. године. Ова садња истовремено симболизује и пријатељство народа Јапана и Србије - навео је амбасадор Јапана Масафуми Куроки на данашњој свечаности сађења јапанских трешања, уприличеној испред здања будуће Амбасаде Јапана, у улици Трешњиног цвета на Новом Београду.


Јапанска трешња је поштовано дрво у Јапану. Гајење јапанске трешње представља дугогодишњу традицију, а садња је свечани чин, рекао је Слободан Малдини, председник "Хуманитарне организације Јапанско друштво", која је, заједно са ЈП "Зеленило" из Београда и донатором расадником "Еден" из Зрењанина засадила пет садница јапанске трешње испред будуће Амбасаде Јапана у Србији. To je први корак у реализацији "Врта Јапанског друштва" на Новом Београду, предочио је Малдини.

Присутнима се обратио и Сенад Махмутовић, државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.

 

Симболика цветова јапанске трешње

Малдини је објаснио да због природе масовног цветања, у Јапану цветови трешње симболизују облаке, што такође представља метафору за ефемерну природу живота. Ово је још један аспект јапанске културне традиције, повезане са будистичким утицајем који је утелотворен у концепту емпатије Јапанаца према стварима, односно, сензитивности према ефемерном. Из тог разлога, цветање јапанске трешње је снажно симболично, често употребљавано у јапанској уметности, мангама, анимама и филму, као и у музици која се изводи на шакухачију (врсти фруле од бамбуса), под називом "Сакура". Цвет јапанске трешње се употребљава на свакодневним производима, укључујући кимоно одећу, прибор и посуде за јело.
У пригодном програму, који је уприличен, према речима Малдинија, и поводом међународног Дана волонтера, учествовао је и наш познати јапанолог Драган Миленковић који је говорио хаику поезију Србије и Јапана, на јапанском и српском језику и објаснио значај трешања као симбола у јапанској традицији и култури.

 

 

Свечаност је дивним гласовима обогатио хор Осме београдске гимназије, чији су чланови отпевали по једну традиционалну јапанску и српску композицију. 

Аутор фотографија је Sofia Lancoš Maldini.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 07 децембар 2013 09:06
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија