Кућа Добрих Вести

Login

Књижевно вече црнотравског дијалекта

Оцените овај чланак
(11 гласова)

kosticБЕОГРАД - У Народном универзитету „Божидар Аџија“ вечерас се одржава несвакидашње књижевно вече током кога ће књижевник Мирослав Костић- Коле читати своју поему „Тала Комарџика“ и делове из романа „Црнотравска комендија“, који су написани на његовом матерњем црнотравском дијалекту.

 

Вече организује књижевни клуб „Маркони“, а улаз је слободан за све заинтересоване, као и на свим вечерима које организује тај клуб.
Све се одржава у галерији универзитета „ Божидар Аджија“, улаз из улице Радослава Грујића, у 19 сати.

Предивни литерални тренуци

Сви они који су били на промоцијама поменутих Костићевих дела у библиотеци „Мома Димић“ у Миријеву (београдска општина Звездара), а одржаних у оквиру књижевних вечери у организацији књижевног клуба "Мала птица“, били су у прилици да доживе предивне литерарне тренутке, што можете видети и на овом видео снимку.
Ту могућност вечерас свима поново пружа и клуб „Маркони“, а „Тала“ и „Црнотравска комендија“ настављају да шармирају Београд.

Подсећања на „Талу“ и „Црнотравску комендију“

Поема „Тала Комарџика“ је заправо романтична прича о љубави између двоје младих, пастира Белче и пастирице Тале који заједно чувају овце на обронцима планине Чемерник.
Белча је из Бајинаца, као и Тала, само је она из суседне махале Комарџија, па је по томе и названа Тала Комарџика.
Талу, међутим, одводи неки преварант у Београд, а она се понадала као и многе сељанчице да ће преко ноћи постати госпођа.
Заљубљени Белча креће за Београд да врати Талу ако је могуће. Пут га води у Калуђерицу и пун је перипетија које на крају ипак имају срећан крај, он налази и враћа своју одбеглу драгу у село.
Већ у аутобусу он свира све оне „мелем песме од које се овце гоју, а шибаци и травке играју Власинку, па прејду на Црнотравку“.
Тала је, међутим, трудна, али Белча не само да је драгој све опростио, већ је поверовао и у њену причу да је дете његово.
Тако се потпуно предаје срећи, верујући да је вратио изгубљени живот на своје имање, да би врхунац прича имала у рођењу сина Величка.
Поема, како је приликом претходне промоција истакла књижевница Богданка Костић, даје, између осталог, приказ и односа према жени у црнотравском крају где је она стуб домаћинства и због своје моћи и снаге названа „адамско колено“, као и према бајању, враџбинама, гатању.
Она је прожета и хумором, али и носталгијом због опустеле земље коју „лечи“ ракија или „дудуче“ што „огењ суче“.
Да би вам поново дочарали целу ову прелепу поему, ево само почетних стихова „Ене, куде, онуј буку,
куде оној бробињало,
ушчепељак,
горе на вр Чемерник,
у Крндари,
туј смо пландили овце,
ја и Тала комарџика“.
За разумевање дијалекта не брините, јер се на крају књиге налази и речник.

 

 

Позив за враћање људи на село

А шта се даље дешавало у животу Белче,Тале и њиховог сина Величка
приповеда се у „Црнотравској комендији“, насталој из „Тале“, у којој су исте личности главни актери, а све се дешава 70-тих година и почетком 80-тих, али се обухвата и модерно време кроз Величка који жели „бизнис у дивљини“, што је истовремено и позив на враћање на село.
„Црнотравска комендија“, како је истакла Богданка, није аутобиографски роман, али у њему има индиција из живота писца.
Она је навела и да је овај роман, као и „Тала Комарџика“, препун метафора, да све врви од поезије и ритма, као и да су њему, такође, дочарани однос према жени у Црнотравском крају где се она сматра стубом породице и због своје моћи и снаге се назива „адамско колено“, као и однос према бајању, враџбинама, гатању.
Одшкринућемо вам и врата „Црнотравске комендије“.
Белча у једном тренутку овако „пролази“ код своје Тале, свог „адамског колена“, када се препусти пићу и музици,препусти мераку и потоши све паре.
Управо овако:
Исполелеја све паре што има,
песма ме изеде, уапа ме за срце,
и ако ми Тала нешто рекне,
има у дан да прогледа звезде
има се крсти з десну, па с леву,
има да орати сама спрома себе,
има се отегне ко божићни пос,
има гу закопам... ... ...

А свирачи си искају још,
и ја би искал паре да има,
а каце освести,
видо кво сам уработил,
и покаја се,
али после јебање нема кајање,
зајеба ме капка,
у капку гу, а саг це врнем дом,
бес памет,
сас болес,
и без паре,
да ме Тала не чује и не види мртвосаног,
на срце ћу улезнем,
и ћу се скапошем поред њу... ... ...
Улезо на прсти у кућу,
Тала ишчекрљила очи у мене па вика:
„Бог те наказал, саг ли се дооди дом,
у овија заман,

куде си цел дан и цел ноћ,
пијаницо,
сак те утепам,
сак ћу ти се напијем крв,

па довати сукаљку,
па ме опаучи по грбину,
једнуш, па још једнуш,
ја падо,
она ме ритну два трипут у пашљак,
па у гузицу..........

а ја миран ко бубуљашка,
крив сам, па ћутим,
јарил ћар вајду,
родила се штета,
лом ме напраји па вика:
„Јевтика те изела,
пал рече ће идеш у Предене,
да купиш једење за кућу,
на гробје ти га носили,
и кам куде је једење,
куде су паре,
куде ти је памет?“... ....

О Мирославу Костићу – Колету

Мирослав Костић је рођен 13.12 1955. године у Врању.
Објављивао је поезију у листовима као што су „Политика експрес“, „Нин“ и многи други, заступљен је у осам антологија, а по његовој поеми „То су моји дани“ снимљен је документарни филм који је емитовала београдска телевизија 1988. године.
Добитник је награде „Задужбине Иво Андрић“, „Сцене Црњански“ „Банатско перо“ и многих других.
Председник је књижевног клуба „Ђуро Салај“ Сцене Црњански и председник је књижевног клуба „Мала птица“.
Члан је Удружења Књижевника Србије.
Живи и ради у Београду.
Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 04 фебруар 2014 20:40
Вукица Сотировић

је професор језика из Београда, љубитељ речи какао писане, тако и усмене, али и музике и покрета. Воли природу и комуникацију са људима, због чега се и бави страним језицима да би могла да са што више људи разговара и размењује знања и искуства. 
Приступила пројекту ,,Куће добрих вести” јер сматра да живот може бити испуњен само када се чине лепе и хумане ствари, када се помаже другима, што је за њу највеће задовољство.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија